Пређи на садржај

Алојз Попек

С Википедије, слободне енциклопедије
алојз попек
Алојз Попек
Лични подаци
Датум рођења(1920-05-21)21. мај 1920.
Место рођењаЦеркница,, Краљевство СХС
Датум смрти1. фебруар 1943.(1943-02-01) (22 год.)
Место смртиЖумберак, НД Хрватска
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од13. септембра 1952.

Алојз Попек — Вандек (Церкница, 21. мај 1920Жумберак, 1. фебруар 1943) учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен 21. маја 1920. године у Церкници. Попек је био међу првим организаторима Народноослободилачке борбе у свом крају. Током првих дана устанака он је огранизовао омладинске добровољачке групе за партизанске јединице, сакупљао је оружје и извршавао саботажне акције. Новембра 1941. Попек је организовао напад на Безуљак, где је партизанска група убила око 15 Италијана и запленила складиште муниције. После тога је постао командир Кожељске чете у Шерцеровом батаљону. Између првог и другог фебруара 1942. године, напао је железничку станицу Верд код Боровнице. Ова станица је била веома важна саобраћајница и због тога су је чувале јаче страже окупатора. Попек је са својом четом разбио железничке бараке, ликвидирао 30 Италијана и запленио велики број оружја. Марта 1942. године је водио борбе са Италијанима на сектору Голо — Мокерц и тиме онемогућио продор непријатеља.

Средином јануара 1943. године, у време када је бригада у Четвртој офанзиви водила борбе у Жумберку, Попек је био упућен у Цанкареву бригаду за заменика команданта бригаде. Након снажног напада Италијана на Дванаесту пролетерску бригаду, Цанкарева бригада је пошла у помоћ. У тродневним крвавим борбама она је издржала велики број нападе италијанске колоне и успела је да их одбаци. У јуришу, у Жумберку, погинуо је Попек, у двадесет другој години живота. За народног хероја проглашен је 13. септембра 1952.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]