Пређи на садржај

Антиратни протести у Русији 2022—2024.

С Википедије, слободне енциклопедије

Након руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022, широм Русије су избиле антиратне демонстрације и протести.[1] Поред демонстрација, написан је низ петиција и отворених писама против рата, а један број јавних личности, културних и политичких, се јавно изјашњавао против рата.[2]

Протести су наишли на широку репресију руских власти. Према подацима ОВД-Инфо, од 24. фебруара до 13. марта приведено је најмање 14.906 особа.[3][4] Организације за људска права и новинари изразили су забринутост због полицијске бруталности током хапшења, а ОВД-Инфо је пријавио неколико случајева мучења демонстраната у притвору. Влада је такође кренула у сузбијање других облика противљења рату, укључујући увођење широко распрострањених мера цензуре. Други појединци који су потписали антиратне петиције суочили су се са одмаздом.[5][6] Након што је Путин најавио делимичну мобилизацију руских војних резерви 21. септембра, наредних дана у масовним уличним протестима приведено је преко 2.000 људи.[7]

Протести

[уреди | уреди извор]
Протест против инвазије на Украјину (Москва, 24. фебруар 2022.)

Поподне након инвазије, Истражни комитет Русије издао је упозорење Русима да ће се суочити са правним последицама због придруживања недозвољеним протестима у вези са „напетом спољнополитичком ситуацијом“.[8][9] Опозициона активисткиња Марина Литвинович позвала је на Инстаграму на уличне протесте 24. фебруара увече[10] али ју је полиција привела док је излазила из куће.[11] Те вечери хиљаде људи су изашле на улице у градовима широм Русије у знак протеста против рата. Највеће демонстрације биле су у Москви, где се 2.000 демонстраната окупило код Пушкинског трга, и Санкт Петербургу, где се окупило до 1.000 демонстраната.[12][13] Стотине су демонстрирале у Јекатеринбургу,[14] а демонстрација је било и у Чељабинску, Нижњем Новгороду, Новосибирску и Перму, укључујући и друге градове.[15] До краја вечери на дан инвазије, према подацима монитора ОВД-Инфо, било је 1.820 хапшења у 58 градова, од којих су 1.002 извршена у Москви.[16][17] Руско министарство унутрашњих послова оправдало је ова хапшења „ограничењем због корона вируса, што укључује јавне догађаје“.[18]

Натпис на снегу НЕ РАТУ, Петрозаводск, 5. март.

Дана 6. марта одржани су протести у најмање 60 градова,[19] укључујући Владивосток, Иркутск и Хабаровск.[20] ОВД-Инфо је пријавио преко 5.000 хапшења током дана.[19] Руско министарство унутрашњих послова пријавило је више од 3.500 приведених. [21] Видео на којем се види како гувернер Кемеровске области Сергеј Цивиљов покушава да оправда инвазију демонстрантима тог дана постао је виралан.[22] Укупан број хапшења достигао је укупно 13.000 6. марта.[23]

У седмици након Међународног дана жена, неколико видео снимака је постало вирално на друштвеним мрежама на којима се види како руска полиција хапси демонстранте јер су једноставно држали празан знак.[24][25] Још једно хапшење које је постало вирално било је хапшење жене ухапшене јер је држала мали натпис на којем је једноставно писало „два слова“ („две речи“ на руском).[26]

До краја марта, наводно су масовни протести углавном утихнули због репресије власти.[27] Настављени су неки мањи појединачни акти противљења рату. [28]

Пријављено је да су неки руски војници прекршили наређења да се придруже инвазији.[29][30] 12. марта је објављено да је око 80 маринаца одбило да се бори након што су распоређени у Херсон и да су враћени на Крим.[31] Псковски лист Псковскаја губернија је 7. априла известио да је око 60 руских падобранаца у Белорусији одбило таква наређења, даље извештавајући да руски команданти блокирају покушаје војника да се повуку из Оружаних снага Русије и такве војнике шаљу на суд.[32]

Петиције и отворена писма

[уреди | уреди извор]

У недељама које су претходиле инвазији, постојали су знаци да расте антиратно расположење у Санкт Петербургу.[33] Почетком фебруара, преко 150 истакнутих руских активиста, аутора и академика потписало је отворено писмо „Само да рата не буде!“[34] протестујући против „партије рата у руском руководству“ и државних медија.[33]

Више од 30.000 технолошких радника,[35] 6.000 медицинских радника, 3.400 архитеката,[36] више од 4.300 наставника,[37] више од 17.000 уметника,[38] 5.000 научника,[39] и 2.000 глумаца, редитеља и других креативаца личности су потписале отворена писма позивајући Путинову владу да заустави рат.[40][41] Неки Руси који су потписали петиције против руског рата у Украјини остали су без посла.[42]

1.200 студената, професора и особља Московског државног института за међународне односе, повезаног са Министарством спољних послова, потписало је отворено писмо у којем се наводи да „сматрају морално неприхватљивим остати по страни и ћутати када људи умиру у суседству... Многе генерације будућих дипломата мораће да поново изграде поверење у Русију и изгубљене добре односе са нашим суседима.“[43]

Представници руских уметничких и културних радника покренули су отворено писмо у којем изражавају солидарност са украјинским народом и протестују против рата. Од 23:00 по московском времену 27. фебруара 2022, писмо је потписало 17.000 људи.[44]

Лев Пономарјов је покренуо петицију под називом „ Остановить войну с Украиной! – Нет войне Остановить войну с Украиной! – Нет войне “ („Зауставите рат са Украјином! – Не рату“). До 4. марта петицију је потписало више од 1,18 милиона Руса.[45][46]

Симболизам

[уреди | уреди извор]

"Не рату!"

[уреди | уреди извор]
Графити на зиду у Москви са натписом „Не рату“

"Не рату!" (рус. "Нет войне!") је антиратни слоган који су демонстранти користили на антиратним протестима у Русији 2022. године.[47][48][49][50] Деца су такође користила овај слоган на ручно рађеним натписима и покушала да оставе своју поруку испред украјинске амбасаде у Москви. Због тих радњи су ухапшени.[51][48]

Своје неслагање са одлуком Кремља изразили су и рођаци неких руских званичника који оправдавају рат Русије против Украјине преко хештега „Не рату!“ . Међу њима је била и Лиза Пескова, ћерка званичног представника Кремља Дмитрија Пескова.[52]

Бело-плаво-бела застава

[уреди | уреди извор]

Бело-плаво-бела застава је антиратни симбол настао уклањањем црвене боје са руске заставе. Према антиратним демонстрантима, црвена је представљала крв и насиље, а застава покушава да дочара наслеђе Новгородске републике као пример демократије. Међутим, нису сви демонстранти ценили заставу. Марија Мотужнаја (опозициона активисткиња) критиковала је оправдање за уклањање црвене траке са заставе.[53]

Зелене траке

[уреди | уреди извор]

Неки демонстранти су користили зелене траке као симбол противљења рату.[54][55]

Изјаве против рата

[уреди | уреди извор]

Изјаве руских политичара и политичких партија против рата

[уреди | уреди извор]

И руска уједињена демократска партија „Јаблоко“ и Партија народне слободе осудиле су предстојећу инвазију на Украјину неколико дана пре 24. фебруара 2022. године. Обе ове странке су се противиле илегалној анексији Крима и држе умерено проукрајинске позиције. Странка Јаблоко објавила је петицију[56] којом се захтева повлачење трупа са украјинско-руске границе 13. фебруара 2022. године. Иако странка и даље легално постоји, десетине чланова Јаблока, политичара и активиста су ухапшени или притворени од 24. фебруара.[57]

Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) званично подржава инвазију и често је окарактерисана као контролисана опозиција Путиновој влади, међутим, неке омладинске и левичарске фракције унутар партије противиле су се рату.[58] Једина два члана Државне думе која су се изјаснила против рата били су посланици КПРФ-а: Михаил Матвејев[59][60] и Олег Смолин.[61] Против рата је такође говорио и сенатор КПРФ- а Вјачеслав Маркајев.[62] Дана 27. маја 2022. године, два посланика КПРФ-а из законодавне скупштине Приморског краја избачена су из регионалне групе КПРФ, а двојица су укорена од стране странке након што су дали изјаву против рата.[63][64] Друга фракција повезана са Међународном марксистичком тенденцијом суочава се са искључењем из партије након што је организовала антиратни комитет под називом "Чланови КПРФ/ ЛКСМ против рата".

Дана 15. фебруара, веб-сајт руске политичке партије Нови људи, која је такође позната као контролисана опозиција и кварљива странка,[65] је објавио изјаву Сардане Авксентјеве у којој се осуђује рат.[66] Након почетка инвазије, лидер странке Алексеј Нечајев дао је изјаве у прилог војној акцији.[67] Антиратна изјава Авксентјеве је обрисана, а она је касније подржала инвазију: „И осећам да данас морамо дати нашој војсци прилику да заврши свој посао... Потребна нам је победа“.[68]

Међутим, један од посланика Нових народа Државне Думе, Сангађи Тарбајев, јавно је осудио рат. Валериј Гартунг, такође посланик Државне думе и члан партије Праведна Русија — за истину (која подржава инвазију), такође је то осудио на Фејсбуку, а касније је прокоментарисао своју објаву на Republic.ru.[69][70]

Михаил Горбачов, последњи генерални секретар КПСС и шеф државе Совјетског Савеза, изјавио је да се „мора учинити све што је могуће да се заустави опасност од нуклеарног рата“.[71] Фондација Горбачов је 26. фебруара саопштила: „У вези са руском војном операцијом у Украјини, започетом 24. фебруара, потврђујемо потребу за раним прекидом непријатељстава и хитним почетком мировних преговора. Нема ничег драгоценијег на свету од људских живота.“[72]

Дана 27. фебруара, руска политичарка Људмила Нарусова, чланица Савета Федерације, изјавила је у телевизијском интервјуу: „Не идентификујем се са оним представницима државе који говоре у прилог рату. Мислим да ни они сами не знају шта раде. Они без размишљања извршавају наређења.“[73] Аркадиј Дворкович, који је био потпредседник владе од 2012. до 2018. године, осудио је руску инвазију на Украјину и рекао да су „Ратови најгоре ствари са којима се може суочити у животу... укључујући и овај рат. Моје мисли су са украјинским цивилима.“[74] Дана 23. марта, Путинов дугогодишњи саветник и руски изасланик за климу Анатолиј Чубајс поднео је оставку на своју функцију и напустио Русију због противљења рату.[75]

Опозициони политичар Иља Јашин, општински заменик московског Красноселског округа, ухапшен је након што је критиковао рат у Украјини

Алексеј Наваљни, опозициони лидер који је био затворен у јануару 2021, назвао је Путина „очигледно лудим царем“ и позвао Русе да наставе свакодневне уличне протесте: „Изађите на главни трг свог града сваког радног дана у 19.00 и у 14.00 викендом и на одмор".[76] Касније је позвао Путинов налог за делимичну мобилизацију упоређујући регрутацију затвореника са измишљеним Одредом самоубица, питајући "Шта војска састављена од убица, пљачкаша, разбојника може да постигне у борби?"[77]

Друге групе које су изразиле своје противљење рату су Револуционарна радничка партија, [78][79][80] Либертаријанска партија Русије,[81] Социјалистичка алтернатива, [82] Пиратска партија Русије,[83] Уједињена комунистичка партија,[84] Леви блок[85] и Аутономна акција.[86]

Руска политичарка и дипломата рођена у Украјини Наталија Поклонскаја, која је постала истакнута током руске анексије Крима, назвала је инвазију катастрофом, такође додајући „Људи умиру, куће и читави градови су уништени [остављајући] милионе избеглица. Тела и душе су осакаћени. Срце ми пуца од бола. Моје две матичне земље се убијају, то нисам желео и није оно што желим”. Она је такође рекла да се украјинско друштво „променило“ за осам година откако траје рат у Донбасу са проруским сепаратистима и да Украјинци „неће дочекати Русију са цвећем“. Она је такође критиковала војни симбол З. Према The Moscow Times, раскид Поклонске са званичном линијом Русије да је руска инвазија на Украјину „специјална војна операција“ за „денацизацију и демилитаризацију“ Украјине био је практично незапамћен за актуелног званичника.[87]

Руски дипломата Борис Бондарев је 23. маја објавио да је поднео оставку на своју функцију у знак протеста због руске инвазије на Украјину,[88] називајући инвазију „агресивним ратом“,[89] рекавши да то није само злочин против украјинског народа, али и „најтежи злочин против народа Русије, са подебљаним словом З који прецртава све наде и изгледе за просперитетно слободно друштво у нашој земљи”.[90]

Седам чланова савета из Окружног већа Смољњинског у Санкт Петербургу донело је 9. септембра резолуцију којом се од Државне думе позива да опозив председника Путина због „велеиздаје“ због његовог вођења рата у Украјини. Након тога, ове чланове савета је ухапсила полиција „због акција које имају за циљ дискредитацију актуелне руске владе“. Дмитриј Паљуга, одборник, објавио је резолуцију на Твитеру у којој се Путин оптужује за: „(1) десетковање младих радно способних руских мушкараца који би боље служили радној снази од војске; (2) руски економски пад и одлив мозгова; (3) ширење НАТО-а на исток, укључујући додавање Финске и Шведске да „удвоструче“ своју границу са Русијом; (4) супротан ефекат „специјалне војне операције“ у Украјини“. Слично, о сличној резолуцији је расправљано и усвојено у московском округу Ломоносовски.[91][92]

Изјаве јавних личности против рата

[уреди | уреди извор]

Након што је инвазија почела 24. фебруара, неколико руских познатих личности, укључујући поп звезду Валерија Меладзеа, телевизијског водитеља Ивана Урганта и телевизијску водитељку Ксенију Собчак, недвосмислено су је критиковали на друштвеним мрежама [10] Комичар и телевизијски водитељ Максим Галкин и телевизијски комичар Александар Гудков [ru] је такође осудио рат,[93] као и глумица Чулпан Хаматова[94] и глумац Константин Хабенски.[95] Влогер Иури Дуд добио је милион 'лајкова' за објаву у којој се критикује рат:

Поп звезда рођена у Украјини Светлана Лобода упитала је „Како је то могуће? Господе, заустави све ово!" Уметничка клизачица Евгенија Медведева позвала је да се „све ово заврши што је пре могуће, као ружан сан". Шахиста Јан Непомњачи је у знак протеста твитовао: „Историја је видела много црних четвртка. Али данас је црњи од осталих. #saynotowar".[96] Први тенисер света Даниил Медведев и седми тенисер Андреј Рубљов изјаснили су се за мир на дан инвазије. Следећег дана Рубљов је написао „Нема рата молим“ на камеру након победе у свом мечу.[97] Хип-хоп уметник Окскксксимирон отказао је предстојеће наступе и позвао на масовне протесте, назвавши инвазију "злочином и катастрофом".[98] Јелена Ковалскаја поднела је оставку на место директора државног позоришног центра Мејерхолд, написавши да је „немогуће радити за убицу и примати плату од њега“.[10]

Руски репер ОкскксксимиронОкскксксимирон најавио је серију добротворних концерата ван Русије под називом Руси против рата, приход од којих ће бити дониран невладиним организацијама које помажу украјинским избеглицама.

Пијаниста и композитор Евгениј Кисин описао је инвазију Русије као злочин који се не може оправдати.[38] Пијаниста Александар Мелников је рекао: „Бесан сам на [Путинову владу] што ме је натерала да се осећам кривим што сам Рус“.[38] Поп певач Сергеј Лазарев позвао је да се рат заустави.[99]

Дана 25. фебруара, звезда хокеја на леду Алекс Овечкин, ватрени присталица Путина, дао је двосмислену изјаву против рата не помињући Украјину или Русију.[100] Грузијски кошаркаш Торнике Шенгелија саопштио је 26. фебруара да превремено раскине уговор са КК ЦСКА из Москве „у знак протеста против руске инвазије на Украјину“. Позивајући се на историјске везе клуба са Црвеном армијом, Шенгелија је рекао: „Не сматрам могућим да наставим да играм за клуб руске војске“.[101]

Лиза Пескова, ћерка Путиновог портпарола Дмитрија Пескова, поделила је слику хештега „Не рату“ у својој причи на Инстаграму, али га је потом брзо избрисала и критиковала протесте.[102][103] Најбогатији руски милијардер, Михаил Фридман, позвао је на „престанак крвопролића“.[104] Други олигарх, Олег Дерипаска, позвао је да мировни преговори почну „што је брже могуће“. Анонимни руски милијардер рекао је Ројтерсу: „То ће бити катастрофално у сваком смислу: за економију, за односе са остатком света, за политичку ситуацију.[105] Руски милијардер и власник телевизијске мреже РЕН ТВ Алексеј Мордашов изјаснио се како против борби, тако и против економских последица које су уследиле. „Ужасно је да Украјинци и Руси умиру, људи трпе невоље, привреда се урушава. Морамо учинити све што је потребно да се у најскорије време нађе излаз из овог сукоба и да се крвопролиће заустави како бисмо помогли погођеним људима да врате нормалан живот.“[106]

До 27. фебруара, неколико истакнутих руских јавних личности које живе у егзилу организовало је Антиратни комитет Русије . Група је издала саопштење у којем осуђује рат и позива "патриоте Русије да се консолидују против агресивне диктатуре Владимира Путина".[107]

Михаил Шишкин, добитник руске Букерове награде за 2000. годину, написао је за Гардијан да „Путин чини монструозне злочине у име мог народа, моје земље и мене” и рекао да је „у Путиновој Русији немогуће дисати. Прејак је смрад из чизме полицајца“[108]

Руски рок певач Јуриј Шевчук процесуиран је након што је на концерту у Уфи говорио против рата у Украјини.

Глумац Данила Козловски објавио је неколико постова на Инстаграму у којима осуђује рат, дијелећи слику уплакане избјеглице и користећи хештаг Нет војне! У објави од 27. фебруара, Козловски је признао и извинио се за своју равнодушност према руској анексији Крима 2014.[109][110]

Тимур Бекмамбетов, режисер филмских хитова као што је Ноћна стража, осудио је инвазију у интервјуу за Deadline Hollywood. Непотврђени извештаји наводе да су Бекмамбетов (који се налази у Лос Анђелесу) и његова породица у потпуности прекинули везе са Русијом, након продаје његове продукцијске компаније Bazelevs Company.[111][112]

Рок музичарка Земфира је 21. марта објавила антиратни музички спот за своју песму „Не пуцај“ из 2017. године, док је такође уклонила све своје друге песме са свог YouTube канала. Видео је садржао снимке руског војног напада на Украјину и антиратних протеста у Москви.[113]

У мају 2022, рок певач Јуриј Шевчук је процесуиран након што је на концерту у Уфи говорио против Путина и рата у Украјини. Рекао је да се „убијају људи у Украјини” и да „наши момци тамо умиру” због „неких Наполеонових планова другог нашег Цезара”.[114] У септембру је певачица Ала Пугачева изјаснила се против инвазије, написавши да Руси гину у Украјини за „илузорне циљеве” и да та инвазија „претвара нашу земљу у парију и погоршава животе наших грађана”.[115]

У октобру 2022, руски глумац Артур Смољанинов оптужен је за „дискредитацију“ руске војске – то је било након његових антиратних изјава и након што је напустио Русију. Он је коментарисао; „Закони ове државе за мене не постоје. Они су, као и сама држава, инхерентно криминални, што значи да немају ни моралну ни правну снагу.“[116] У јануару 2023, посланик Јединствене Русије из Државне думе Бијсултан Хамзајев рекао је: „Апеловаћу на Истражни комитет да покрене кривични поступак против овог издајника.[117]

Изјаве организација против рата

[уреди | уреди извор]

Оснивачи покрета комеморације „Бесмртни пук“, у којем обични Руси носе фотографије чланова породице ветерана у маршевима широм Русије који се одржавају сваке године поводом обележавања Дана победе у Другом светском рату 9. маја, обратили су се Владимиру Путину у саопштењу, тражећи од њега да „заустави крвопролиће„.[118] Светлана Голуб, председница Савеза комитета мајки војника Русије, рекла је за Гардијан да „Ратови увек доводе до смрти. Из бројних разговора које сам упућивао између војника и њихових породица, верујем да су многи Руси већ умрли... Сукоби увек значе много патње. Молим вас, обе стране морају да престану.“[119]

Меморијал, најстарија организација за људска права у Русији, против које је руска влада репресивна и принудила је да буде затворена 2021. године, описао је инвазију као „злочин против мира и човечности” у саопштењу, додајући да ће она „остати срамно поглавље у руској историји“.[120]

Мултинационална компанија Лукоил, друга највећа компанија у Русији после Гаспрома, позвала је 3. марта на прекид ватре и дипломатска средства за решавање сукоба.[121]

Репресија

[уреди | уреди извор]

Портпарол Уједињених нација осудио је "произвољна хапшења" демонстраната и позвао на њихово моментално ослобађање.[122] Висока комесарка Уједињених нација за људска права Мишел Бачелет изразила је 8. марта забринутост због „употребе репресивног законодавства које омета остваривање грађанских и политичких права и криминализује ненасилно понашање“.[123]

Human Rights Watch је 26. фебруара навео да видео снимци обрачуна који је анализирао показују „брутална хапшења мирних активиста од стране полицајаца“ и навео да „поступци власти да спрече људе да учествују у мирним јавним протестима и слободно изражавају своје мишљење крше фундаменталне права“.[124] Дана 3. марта, наведено је да је руска влада блокирала приступ најмање осам независних руских медија, заједно са одређеним бројем украјинских медија, и да „тупо намеће цензуру комбиновану са лажним наративом да захтевају да сви морају да папагаји."[125] Амнести интернешенел је навео да је руска влада била „паклено усредсређена на гушење државних критичара док приморава домаће медије да подрже њену политику“ и да је „рутински користила силу да растера антиратне протесте широм земље“.[126] Међународна невладина организација за људска права Civil Rights Defenders изјавила је да је у Русији дошло до "озбиљног гушења" слободе изражавања и да је људима који су ухапшени због протеста против рата ограничен приступ адвокатима.[127]

4. марта седам међународних и руских група за људска права (Хјуман рајтс воч, Амнести интернешенел, Фондација кућа за људска права, Међународна федерација за људска права, Међународна служба за људска права, Меморијални центар за људска права и Комитет Гражданское Содејство) објавило је заједничко писмо Савету Уједињених нација за људска права у којем се наводи да се у Русији дешава „потпуни лов на вештице против независних група, заштитника људских права, медија и новинара и политичке опозиције“ који „десеткује цивилно друштво и тера многе да изгнанство“.[128]

Руско министарство унутрашњих послова оправдало је хапшења због „ограничења због корона вируса, укључујући јавне догађаје“ која су остала на снази.[129] Руске власти упозориле су Русе на правне последице због придруживања антиратним протестима.[130] Путин је 16. марта одржао говор у којем је противнике рата назвао „олошем и издајницима“, рекавши да ће „природно и неопходно самочишћење друштва само ојачати нашу земљу“.[131]

Закони о цензури и лажним вестима

[уреди | уреди извор]

Московска радио станица Echo of Moscow,[132] као и независни телевизијски канал Дожд, [133] су 1. марта искључени из емитовања због емитовања противљења рату.[134][135] Након што су завршили своје последње емитовање, Дожд је ставио петљу на Лабудово језеро, понављајући напоре совјетских власти да закопају лоше вести, укључујући покушај државног удара 1991. док се СССР распадао.[136]

Руски парламент је 4. марта усвојио закон који има за циљ гушење извештавања и противљења рату који кажњава грађане до 15 година затвора због ширења „лажних информација“ о руској војсци и њеним операцијама.[137] Овим законом је такође незаконито „упућивање позива против употребе руских трупа за заштиту интереса Русије“ или „за дискредитацију такве употребе“ уз могућу казну до три године затвора. Иста одредба важи и за позиве на санкције Русији.[138] Овај закон ефективно криминализује свако јавно противљење или независно извештавање вести о рату против Украјине и могао би да учини злочином једноставно назвати рат „ратом“ — Кремљ каже да је то „специјална војна операција“ — на друштвеним мрежама или у новинским чланцима или емисијама.[139] Касније тог дана, Путин је потписао закон; такође је потписао закон који би омогућио новчане или затворске казне до 3 године за оне који позивају на санкције.[140] Истог дана, независни лист Новаја газета објавио је да повлачи сав материјал у вези са ратом са свог сајта, рекавши да је војна цензура „прешла на претњу кривичним гоњењем како новинара, тако и грађана који шире информације о војним непријатељствима, тј. другачије од саопштења Министарства одбране“.[141] Истог дана, независна новинска кућа Знак.цом са седиштем у Јекатеринбургу објавила је да ће обуставити рад због политичке репресије.[142]

Исте недеље, руски регулатор телекомуникација Роскомнадзор ограничио је приступ веб страницама друштвених медија Фејсбук и Твитер, као и низу међународних новинских организација, укључујући Би-Би-Си, немачки јавни сервис Дојче веле, амерички емитер Глас Америке и Радио Слободна Европа/Радио Слобода, украјински лист Свобода и летонски новински сајт Медуза.[143] Бројне друге међународне новинске организације обуставиле су рад у Русији због потенцијалних претњи њиховим новинарима, укључујући ABC, Bloomberg News, CBC/Radio-Canada, CBS News, and CNN, а главни уредник Блумберга Џон Миклетвејт је изјавио да је „промена Кривичног закона, која изгледа осмишљена да од сваког независног извештача направи криминалца искључиво удруженим путем, онемогућава наставак било каквог привида нормалног новинарства унутар земље."[144] Роскомнадзор је 6. марта ограничио приступ Медиазони, захтевајући да се веб страница затвори. Медиазона је пркосно обећала да ће наставити, пружајући савете како да избегне цензуру.[145] Роскомнадзор је 11. марта блокирао сајтове Амнести интернешенела, као и веб-сајтове руске групе за праћење избора Голос.[146]

Руски опозициони политичар Владимир Кара-Мурза ухапшен је након што је критиковао рат у Украјини

Према новинском сајту Агентство, преко 150 новинара напустило је Русију до 7. марта откако је Путин потписао закон.[147] Репортери без граница су закон назвали „коначним ударцем који је довршио уништење руских независних медија“.[148]

Дана 16. марта, руска социјалистица и блогерка о храни Вероника Белоцерковскаја постала је прва особа оптужена по новом руском закону о „лажним информацијама“. Дана 22. марта, руски новинар Александар Невзоров оптужен је након што је објавио информацију да су руске снаге гранатирале породилиште у Мариупољу;[149][150] касније је побегао из Русије где је добио украјинско држављанство и осуђен је на хапшење у одсуству након што је суд рекао да његове објаве садрже „намерно лажне“ информације.[151] Дана 25. марта, руска новинарка Изабела Јевлојева оптужена је по „лажном закону” након што је поделила објаву на друштвеним мрежама у којој је симбол „З” описан као „синоним за агресију, смрт, бол и бесрамну манипулацију”.[152]

Сергеј Клоков, московски полицајац украјинских корена, који је пореклом из Буче у Кијевској области, ухапшен је након што је колегама испричао шта је чуо од свог оца и украјинских породичних пријатеља о руској инвазији.[153]

Према ОВД-Инфо, преко 400 људи је приведено или кажњено до априла по законима који забрањују „лажне“ информације о војсци.[154] Тврдило се да су руске власти користиле коришћење лажних порука од стране најмање једног руског антиратног демонстранта. Тврдио је да су се убрзо након што је пуштен из притвора на његовом телефону појавиле чудне антиратне поруке и да се плашио да су поруке покушај да га инкриминишу пре него што је могао да напусти земљу.[155]

Више од 2.000 људи приведено је или кажњено до маја 2022. године према законима који забрањују "лажне" информације о војсци.[156] До почетка јуна отворена су 53 кривична предмета.[151]

У јулу 2022, Алексеј Горинов [ru], члан савета округа Красноселски у Москви, осуђен је на седам година затвора након што је дао антиратне коментаре на седници савета у марту, укључујући и изјаву да Русија води агресорски рат против Украјине.[157]Адвокат Павел Чиков [ru] рекао да је ово прва казна затвора по новом закону.[158]

Руски глумац Артур Смољањинов, познат по улогама у 9. чети и АК-47, оптужен је за дискредитацију руске војске

У августу 2022. године, бивши градоначелник Јекатеринбурга Јевгениј Ројзман приведен је од стране полиције где је рекао да га терете за „дискредитацију“ војске.[159] Ројзман је претходно три пута кажњен по истом закону.[160]

Према подацима ОВД-Инфо, укупан број притворених широм Русије после шест месеци износи око 16.500, при чему је преко 3.800 оптужено за прекршаје за које су предвиђене новчане казне, а најмање 224 суочено са кривичним гоњењем.[161]

У децембру 2022. године, московски суд осудио је опозиционог политичара Иљу Јашина на осам година и шест месеци затвора због његових изјава о околностима убистава у Бучи под оптужбом да је „ширио лажне информације“ о оружаним снагама.[162] Његова казна је била најоштрија по новим законима.[163] Касније у децембру, суд је осудио радника Владимира Румјанцева из Вологде на три године затвора након што га је прогласио кривим за емитовање „лажних информација“ о оружаним снагама које су „пуне мржње“ на друштвеним мрежама, укључујући „лажне “ оптужбе за пљачке, убиства и насиље над цивилима; тужилац је тражио казну затвора од шест година. ОВД-Инфо је саопштио да се за сличне оптужбе суди више од 380 других особа.[164]

У јануару 2023. године, опозициони посланик у Законодавној скупштини Санкт Петербурга, Борис Вишњевски, као и бивши посланик Максим Резник, оптужени су за дискредитацију оружаних снага због „материјала о граду Бучи” и навода о „великом броју убијених цивила”.[165]

Одмазде

[уреди | уреди извор]

Москва Тајмс је известио да су послодавци неким руским радницима који су потписали петиције против рата рекли да повуку своје потписе и да ће бити отпуштени ако одбију. Лист је такође известио да су неке компаније упозориле запослене да не „објављују објаве о политичким темама на Фејсбуку“.[166]

Радио Слободна Европа/Радио Слобода известио је да студентима на неким универзитетима прети искључење због антиратних протеста.[167] Почетком марта, студентски синдикат Државног универзитета Санкт Петербурга известио је да је универзитет избацио најмање 13 студената због учешћа у антиратним протестима.[168]

Известан број антиратних активиста и независних новинара у Русији је од почетка инвазије имао на мети вандализма, укључујући ђубриво и поруке које их називају издајицама.[169] Симбол З, који је постао истакнут у руској популарној култури као симбол подршке рату, делом кроз државну промоцију симбола, такође је коришћен за графите на домовима неколико антиратних активиста.[170] Филмски критичар Антон Долин, међу онима који су били таргетирани и коме је на кући написан симбол З, описао је симбол као претњу, рекавши да је „Сврха овога јасна: знамо где живи ваша породица, чувајте се“.[171]

Према The Moscow Times, руске власти и провладине личности активно су подстицале пријављивање других грађана, укључујући пријатеље и породицу, за „антируске“ активности, укључујући антиратне изјаве.[172]

Масовна хапшења

[уреди | уреди извор]

Евидентирани број ухапшених антиратних демонстраната по дану према ОВД-Инфо је:

  • 24. фебруар: 1.965[173]
  • 25. фебруар: 643[174]
  • 26. фебруар: 533[175]
  • 27. фебруар: 2.857[176]
  • 28. фебруар: 516[177]
  • 1. март: 329[178]
  • 2. март: 852[179]
  • 3. март: 498[180]
  • 4. март: 80[181]
  • 5. март: 84[182]
  • 6. март: 5.572[183]
  • 8. март: 122[184]
  • 13. март: 936[185][186]
  • 2. април: 215[187]
  • 21. септембар: 1.382[188]
  • 22. септембар: 14[189]
  • 24. септембар: 847[190]
  • 25. септембар: 149[191]

Полицијска бруталност

[уреди | уреди извор]

Руска невладина организација ОВД-Инфо известила је да је потврдила најмање 30 случајева да су демонстранти претучени од стране полиције током викенда 5-6. марта, као и неколико случајева да су ухапшени демонстранти мучени у притвору, уз напомену да је „вероватно да овај број је много већи. На друштвеним мрежама има много видео снимака на којима се види како полицајци туку антиратне демонстранте.“[192] Аудио снимак демонстранта ухапшеног тог викенда који је успео да сакрије свој телефон док га је више полицајаца притварало и испитивало је документовало 11 минута физичког и вербалног злостављања, при чему јој је један полицајац рекао да сте „ви сте непријатељи Русије. Ви сте непријатељи народа.“[193]

Human Rights Watch је навео да је руска полиција користила „прекомерну силу док хапси људе“, да полиција понекад прикрива њихове личне карте својим униформама, да су људи који су ухапшени били „присиљени да им узму фотографије и отиске прстију и да предају своје телефоне, напротив према руском закону“, и да је неколико ухапшених демонстраната подвргнуто ватерборду.[194] <i>Медиазона</i> је даље известила да су жене које су ухапшене изложене претњама сексуалним насиљем, да су ухапшени родно неприкладни демонстранти исмевани, а да је полиција неким притвореницима прскала лице у лице антисептичким растворима.[195]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Домаћа опозиција антиратном расположењу

[уреди | уреди извор]
Протест подршке руској инвазији на Украјину, Казањ, 1. март 2022

Један број људи који су повезани са руском владом изјаснио се против протеста. Путинов секретар за штампу Дмитриј Песков изјавио је да „сада није време за поделе. Сада је време да се ујединимо, да се ујединимо око нашег председника“, уз признање да „постоје жестоке расправе међу културним личностима.“[196] Маргарита Симоњан, главни уредник руских државних новинских агенција РТ и <i>Россииа Сегодниа</i>, изјавила је да „Ако се сада стидите што сте Руси, не брините, нисте Руси“.[197] Као одговор на Симоњанову изјаву, Виталик Бутерин, програмер и један од суоснивача Етхереума, рекао је: „Јеби се.“[198] Андреј Турчак, посланик Путинове партије Јединствена Русија, осудио је антиратни став Аркадија Дворковича као „ништа друго до саму националну издају, понашање пете колоне, о чему је говорио председник [Путин]..."[199] Председник Државне думе Вјачеслав Володин осудио је Русе који се противе рату као издајнике.[200]

Руски председник Владимир Путин је 16. марта 2022. године упутио упозорење руским „издајницима” за које је рекао да Запад жели да искористи као „пету колону” да уништи Русију. Он је рекао да Руси треба да се подвргну „природном и неопходном самочишћењу друштва“ како би се ослободили „копилад“ и прозападних „издајника“.[201][202]

Руске власти подстицале су Русе да пријаве своје пријатеље, колеге и чланове породице полицији због изражавања противљења рату у Украјини.[203]

Егзодус Руса

[уреди | уреди извор]

Од почетка инвазије, више од 300.000 Руса је побегло из земље,[204][205] посебно грађана који се противе рату, као одговор на појачану репресију и гласине о регрутацији и ванредном стању.[206] Новинар Борис Грозовски је на Фејсбуку објавио да „Ми нисмо туристи, драги грађани Грузије. Ми смо избеглице. Лично ме је тражила полиција у Русији због ширења антиратних петиција... Нисмо бежали од метака, бомби и пројектила, већ из затвора. Да сам написао ово што пишем сада док сам у Русији, неминовно бих отишао у затвор на 15–20 година.“[207] Други су побегли из земље због забринутости због погоршања услова у земљи, посебно у економском и политичком смислу, заједно са антиратним осећањима и на мети прошлих опозиционих покрета.[208][209] Балерина Бољшог театра Олга Смирнова напустила је Русију и наставиила каријеру у Холандији у знак протеста због рата.[210]

До почетка априла, процењује се да је око 100.000 Руса побегло из Русије у Грузију.[205] После три недеље рата, око 14.000 људи је отишло у Турску.[211] Десетине хиљада отишло је у Јерменију; до 24. маја процењује се да је 108.000 руских држављана побегло у ту земљу,[155][212] или нордијске државе као што је Финска.[213] Кажу да је хиљаде њих отишло у Узбекистан.[214]

Анкете

[уреди | уреди извор]

Државна анкета коју је 28. фебруара 2022. објавио Руски центар за истраживање јавног мњења показала је да 68 одсто Руса подржава „специјалну војну операцију“, 22 одсто се противи, а 10 одсто није одговорило. [215]

Касније, серија од четири онлајн анкете Фондације за борбу против корупције Алексеја Наваљног тврдила је да показује да се расположење међу становницима Москве брзо мења. Између 25. фебруара и 3. марта, број оних који окривљују Русију за рат порастао је са 14% на 36%, са 79% сада за заустављање сукоба и укључивање у мировне преговоре.[216] Удео испитаника који Русију сматрају „агресором“ порастао је са 29% на 53%, док је удео оних који Русију сматрају „миротворцем“ пао за половину са 25% на 12%.[216]

Од 26. до 28. фебруара 2022. године, истраживање независне истраживачке групе Руссиан Фиелд показало је да 58,8% испитаника подржава „специјалну војну операцију“ у Украјини.[217] Према анкети, у групи испитаника од 18 до 24 године, само 29 одсто је подржало „специјалну војну операцију“.[218]

Анкета независног Левада центра објављена 30. марта показала је да је Путинов рејтинг скочио са 71% у фебруару на 83% у марту 2022. године.[219][220]

Стручњаци су упозорили да бројке можда не одражавају тачно расположење јавности, јер јавност има тенденцију да се окупља око лидера током рата и да неки можда крију своје право мишљење,[221] посебно уз појачану цензуру и нови закон који забрањује ширење „лажних информације“ о војсци.[222] Студија истраживача повезаних са Лондонском школом економије показала је да је изражена подршка рату међу Русима пала са 68% на 53% када су их индиректно питали о инвазији у анкетама.[223] Многи испитаници не желе да одговоре на питања анкетара из страха од негативних последица.[217] У марту 2022. године, када су руски опозициони политичар Максим Кац и група руских истраживача наручили анкету о ставовима Руса према рату у Украјини, 29.400 од 31.000 људи које су позвали одбило је да одговори након што су чули дотичну тему.[224]

Анализа

[уреди | уреди извор]

Статус руске опозиције

[уреди | уреди извор]

Алвина Хофман са Краљевског колеџа у Лондону рекла је да је „наизглед широка антиратна коалиција изванредна, с обзиром на то да је „руски политички апарат систематски разбијао опозиционе покрете, стварајући климу у којој се сваки облик протеста сусреће са угњетавањем.“[225] Руски новинар Александар Бидин, пишући за опенДемоцраци, изјавио је да „руском друштву недостају институције које су способне да преузму организацију протеста, посебно у кратком року“ и да је „за већину излазак на улице морална дужност и симболички чин, а не функционални инструмент отпора власти“.[226] Саша де Вогел са Универзитета у Њујорку тврди да су антиратни протести „видљивији за публику на Западу него за ширу руску јавност“ и да протести „немају координационо тело“. Многи су планирани путем личних мрежа и постова на друштвеним мрежама. У неким случајевима, противници рата су једноставно отпутовали у најближи центар града у нади да ће пронаћи истомишљенике. Многи протести су самостални.“[227]

Ризици протеста

[уреди | уреди извор]

Марија Попова са Универзитета Макгил изјавила је да „не само да ризикујете тиме што ћете се појавити на протесту, већ ризикујете да будете стављени на листу и да вас власти систематски узнемиравају због учествовања у протесту“, даље рекавши да је ниво репресије у Русији био „много гори него што је био у било ком тренутку од стаљинистичког времена“.[228] Један демонстрант са којим је интервјуисао НПР изјавио је да антиратни протести „изгледају опаснији“ од претходних протестних покрета у Русији под Путином и да неки демонстранти „заиста нису схватили да је могуће само имати постер на којем пише „Не рату“. и завршити у полицијској станици. Заиста нису мислили да је то могуће код нас.“[229][230]

Григориј Дурново, аналитичар руске невладине организације ОВД-Инфо, рекао је за Франце 24 да „никада нисмо видели толики број притвореника дневно“, а демонстранти ризикују новчане казне „од 2.000 до 300.000 рубаља (од 17 до више од 2.500 евра) и ризик до 30 дана у притвору“. Дурново је даље навео да руски државни медији „понекад помињу антиратне протесте, али не можемо да их користимо као извор јер они не причају целу причу“.[231] Координатор ОВД-Инфо Леонид Драбкин рекао је 4. марта за Ал Џазиру да je „у преко 100 градова било притвора“ од почетка инвазије и да „ова тема заиста додирује све. Зато што се заправо не ради о вашим политичким ставовима, али многи Руси имају рођаке и пријатеље у Украјини.“[232]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Неколико коментатора је приметило значајно присуство омладине на антиратним протестима у Русији.[233][234] Синтија Хупер са колеџа Светог крста рекла је да протести против рата представљају „борбу генерација“ у Русији, супротстављајући „оне који верују у приче државне телевизије против сопствене деце“.[235] Дипломатски уредник CNN International Ник Робертсон изјавио је да је „овдашња генерација намјерно одрастала у незнању о државним дезинформацијама, умјесто тога одвикнута на друштвеним мрежама, тако да је отпорна на лажи које су плашиле њихове родитеље“, али да су оне „и даље биле обуздане од стране огромна инфраструктура државне безбедности која је прави мишић иза порука државних медија."[236]

Коментатори су такође приметили значајну улогу жена у протестима.[237][238][239] Новинар Медузе Алексеј Коваљов изјавио је да се „углавном жене суочавају са правим насиљем и озбиљним затвором“.[240] Марија Силина са Универзитета у Квебеку у Монтреалу изјавила је да су „огромна већина [антиратних демонстраната] биле жене, куеер или транс – од којих су многе ретко биле видљиве као политичке активисткиње у Русији због хомофобичних закона против њих.[241]

Утицај државних медија и цензуре

[уреди | уреди извор]

Један од разлога зашто су многи Руси подржали „специјалну војну операцију“ у Украјини јесте пропаганда и дезинформације које сеје Кремљ.[242][243][244][245][246] Неки посматрачи су приметили оно што су описали као „генерацијску борбу“ међу Русима око перцепције рата,[235] с тим да се млађи Руси вероватније противе рату, а старији Руси вероватније прихватају наратив који представљају државни медији у Русији.[247]

Утицај међународних санкција

[уреди | уреди извор]

Расправљало се о ефекту међународних санкција и осуди рата на домаћим антиратним протестима.[248][249][250][251] Брајан Гродски са Универзитета Мериленд, округ Балтимор, упозорио је да би тежина санкција могла више да нашкоди руској опозицији него да јој помогне, рекавши да „саме санкције које подстичу Русе да нападну режим такође сужавају њихове расположиве могућности да то ураде“.[252] Научник московског Царнегие центра Андреј Мовчан написао је да би санкције усмерене на обичне Русе могле бити „управо оно што Кремљ жели – да десетине милиона Руса који се противе режиму неће моћи да напусте земљу, па чак и да се привремено нађу у свету без руског пропаганде“, наводећи да би санкције уместо тога требало да „бескомпромисно блокирају приступ Кремљу његовим финансијским и технолошким ресурсима“.[253]

Дугорочна прогноза

[уреди | уреди извор]

Кремљолог Лилија Шевцова изјавила је да „ефекат Крима нестаје. Рат у Украјини ствара „наше“ жртве – то ће имати утицаја. Штавише, 2008. и 2014. године ратови су били релативно кратки и завршени су „нашом“ победом. У овом тренутку, многи Руси прихватају Путинову „мировну операцију“. Али они могу променити свој став ако операција [буде] дуга и крвава.“[254]

Ерика Ченовет са Харвардске Кенеди школе изјавила је да су „протести неопходни, али недовољни показатељи када ће елите да одлуче да промене своју лојалност“ и да је „важно не потценити да Путин има стварну базу која му је невероватно лојална“.[255]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Burakovsky, Arik (3. 3. 2022). „Putin's Invasion of Ukraine Has Sparked Antiwar Protests in Russia. They Could Be His Undoing”. Time. Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  2. ^ Кто против войны. Все открытые письма с призывами остановить вторжение в Украину [Who is against the war. All open letters with calls to stop the invasion of Ukraine]. Zona.media (на језику: руски). Mediazona. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  3. ^ Нет войне – Как российские власти борются с антивоенными протестами [No to war – How Russian authorities are fighting anti-war protests]. OVD-Info (на језику: руски). Приступљено 28. 3. 2022. 
  4. ^ Shevchenko, Vitaly (15. 3. 2022). „Ukraine war: Protester exposes cracks in Kremlin's war message”. BBC News. Архивирано из оригинала 15. 3. 2022. г. Приступљено 15. 3. 2022. 
  5. ^ „Russia: Brutal Arrests and Torture, Ill-Treatment of Anti-War Protesters - Russian Federation”. ReliefWeb (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-23. 
  6. ^ „More than 15,000 Russians have been arrested in anti-war protests”. The Economist. 2022-03-22. ISSN 0013-0613. Приступљено 2022-09-26. 
  7. ^ „Ukraine war: Protests in Russia's Dagestan region against new draft”. BBC News. 27. 9. 2022. 
  8. ^ „Moscow Warns Russians Against Staging Anti-War Protests”. Voice of America. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  9. ^ „Nicola Sturgeon praises Russians' courage as anti-war protests erupt in Moscow”. The National (Scotland). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  10. ^ а б в „Russian celebrities risk being banned for life to slam Putin's attack on Ukraine”. Fortune. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Russia detains opposition activist who called for anti-war protests in Moscow”. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  12. ^ „Thousands join anti-war protests in Russia after Ukraine invasion”. The Guardian. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  13. ^ „In Russia, police arrest thousands participating in 'anti-war' protests, threaten with 'legal repercussions'”. WION. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  14. ^ Jackson, Siba (24. 2. 2022). „Ukraine: Police arrest more than 1,700 anti-war protesters in Russia as anger erupts over invasion”. Sky News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  15. ^ „Russia-Ukraine: Mapping anti-war protests around the world”. Al Jazeera. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  16. ^ "Нет войне": итоги акции против войны с Украиной 24 февраля ["No to war": the results of the action against the war with Ukraine on February 24]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  17. ^ Litvinova, Dasha (25. 2. 2022). „Protests in Russia resume as government seeks to quash antiwar voices”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  18. ^ „Alec Luhn”. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  19. ^ а б „Russia arrests over 5,000 in single day for protesting Ukraine war”. The Hindu. 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  20. ^ Антивоенные митинги по всей России [Anti-war rallies across Russia] (на језику: руски). 6. 3. 2022. Архивирано из оригинала 7. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  21. ^ „More than 3,500 detained at anti-war protests in Russia”. Reuters. 6. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  22. ^ „Russian Citizens Confront Official Over Ukraine Invasion in Sign of Domestic Cracks”. The Moscow Times. 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  23. ^ Weber, Peter (7. 3. 2022). „Human rights group: At least 4,640 anti-war protesters arrested Sunday in Russia”. The Week. 
  24. ^ „Demonstrators In Russia Resort To Blank-Sign Protests — And Still Get Arrested”. Huffington Post. 14. 3. 2022. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2022. 
  25. ^ „Video Shows Back-to-Back Arrests of Anti- and Pro-War Activists in Moscow”. The Moscow Times. 14. 3. 2022. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2022. 
  26. ^ „Viral protests: Russians continue to denounce war, risking imprisonment”. dw.com. 16. 3. 2022. Приступљено 17. 3. 2022. 
  27. ^ Troianovski, Anton; Nechepurenko, Ivan; Safronova, Valeriya (1. 4. 2022). „Shaken at First, Many Russians Now Rally Behind Putin's Invasion”. The New York Times. Приступљено 11. 4. 2022. 
  28. ^ Vladimirova, Alexandra (14. 4. 2022). „Closed Shops, Zs, Green Ribbons: Russia's Post-Invasion Reality”. The Moscow Times. Приступљено 15. 4. 2022. 
  29. ^ Beast, The Daily (15. 3. 2022). „Putin's Own Soldiers Are Refusing to Fight in Ukraine”. The Daily Beast. Приступљено 9. 4. 2022. 
  30. ^ Lindstaet, Natasha (1. 4. 2022). „Ukraine: are reports of Russian troops mutinying and deserting true? It's happened before”. The Conversation. Приступљено 9. 4. 2022. 
  31. ^ „Up to 80 Russian Marines from the Crimea refused to fight against Ukraine – media”. Ukrayinska Pravda. 12. 3. 2022. Приступљено 9. 4. 2022. 
  32. ^ „60 Russian Paratroopers Refuse to Fight In Ukraine — Reports”. The Moscow Times. 7. 4. 2022. Приступљено 9. 4. 2022. 
  33. ^ а б Vorobyov, Niko (3. 2. 2022). „Ukraine crisis: Russia's quiet anti-war movement gets louder”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  34. ^ Hartog, Eva (15. 2. 2022). „Left without a voice, anti-war Russians pen open letters to Putin”. Politico. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  35. ^ „Scores of IT workers in Russia sign public anti-war petition”. TechCrunch. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. 
  36. ^ „Anti-war sentiment grows in Russia as troops close in on Ukrainian capital”. PBS. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. 
  37. ^ „The Kremlin forces schools and theaters to uphold Putin's invasion propaganda”. Coda Media. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. 
  38. ^ а б в „Nearly 20,000 Russian artists are demanding a withdrawal from Ukraine”. Quartz. 2. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  39. ^ „Global research community condemns Russian invasion of Ukraine”. Nature. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  40. ^ „Russian Government Orders Media Outlets To Delete Stories Referring To 'Invasion' Or 'Assault' On Ukraine”. Radio Free Europe/Radio Liberty, RFE/RL. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. 
  41. ^ „Russia's anti-war lobby goes online”. France 24. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. 
  42. ^ „She Signed an Open Letter Calling for Peace. Then Got Fired.”. The Moscow Times. 3. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  43. ^ „Russians struggle to understand Ukraine war: 'We didn't choose this'”. CNN. 3. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  44. ^ Открытое письмо российских работников культуры и искусства против войны с Украиной [Open letter from Russian arts and culture workers against war with Ukraine] (на језику: руски). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  45. ^ „Stoppt den Krieg mit der Ukraine! Bereits über 1,18 Millionen Russen haben Petitionen unterschrieben” [Stop the war with Ukraine! More than 1.18 million Russians signed petitions]. ScienceBlog – Kaleidoskop der Naturwissenschaften (i∫⊂⨀) (на језику: немачки). Vienna, Austria. 4. 3. 2022. Lew Ponomarjow: Gegen den Krieg – Net Voyne. Архивирано из оригинала 19. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. 
  46. ^ Ponomaryov [Пономарев], Lev [Лев], ур. (март 2022), change.org (на језику: руски), Change.org PBC, www.change.org/NetVoyne 
  47. ^ „At Least 1,400 Detained At Anti-War Protests Across Russia As 100,000 Rally For Peace In Berlin”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  48. ^ а б „#нетвойне: Russische Wissenschaftler, Künstler, Historiker protestieren gegen Putins Krieg – Widerstand im eigenen Land” [#NoWar: Russian scientists, artists, historians protest against Putin's war – Resistance in home country]. de (на језику: немачки). 3. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. 
  49. ^ „Net voyne! Uslysh'te golosa millionov – goda Rossiya nachala voynu protiv Ukrainy. Eto voyna, kotoraya ne nuzhna rossiyanam. Eto voyna, kotoruyu ne khotyat russkiye lyudi. My sobrali reaktsii v sotsial'nykh setyakh.” Нет войне! Услышьте голоса миллионов – года Россия начала войну против Украины. Это война, которая не нужна россиянам. Это война, которую не хотят русские люди. Мы собрали реакции в социальных сетях. [No war! Hear the voices of millions – the year Russia started a war against Ukraine. This is a war that the Russians do not need. This is a war that the Russian people do not want. We collected reactions on social networks.]. Культура и стиль жизни (Culture and lifestyle) (на језику: руски). Deutsche Welle. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 20. 3. 2022. г. Приступљено 20. 3. 2022. 
  50. ^ „Amidst a Crackdown, Russia's Anti-War Artists and Activists Try To Reclaim the Streets”. Opinion. ArtReview. London, UK: ArtReview Ltd. 10. 3. 2022. Архивирано из оригинала 20. 3. 2022. г. Приступљено 20. 3. 2022. 
  51. ^ Chappell, Bill (2. 3. 2022). „Russian police jail kids who took flowers and 'No to War' signs to Ukraine's embassy”. National Public Radio. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  52. ^ "Я против войны" [I am against the war]. Baza.io (на језику: руски). Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  53. ^ У антивоенного движения появился новый символ протеста — бело-сине-белый флаг. "Медуза" рассказывает, кто и зачем его придумал [The anti-war movement has a new symbol of protest – the white-blue-white flag. Meduza reveals who invented it and why.]. Meduza (на језику: руски). Riga, Latvia: Medusa Project SIA. 14. 3. 2022. Архивирано из оригинала 19. 3. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2022. 
  54. ^ Kilner, James (25. 3. 2022). „How green ribbons became a symbol of resistance against Vladimir Putin's war”. The Daily Telegraph. Приступљено 17. 4. 2022. 
  55. ^ Samuelson, Kate (16. 3. 2022). „Russia's silent protests”. The Week. Приступљено 17. 4. 2022. 
  56. ^ Yavlinsky, Grigory (24. 2. 2022). „40,000 people have signed Yabloko' petition”. yabloko.ru. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  57. ^ „"Спецоперация" и преследования активистов "Яблока". Онлайн”. Партия Яблоко (на језику: руски). Приступљено 2022-09-22. [мртва веза]
  58. ^ „Russian 'left' split over Ukraine War (Plus statement by Opposition current in the Communist Party of the Russian Federation) | Links International Journal of Socialist Renewal”. links.org.au. 
  59. ^ Petriczko, Ada (1. 3. 2022). „A few members of the Russian Parliament speak out against the war.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  60. ^ „Russian lawmaker Mikhail Matveyev, who voted to recognize Donetsk and Luhansk, calls for an immediate end to attack on Ukraine”. Twitter. BNO News. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  61. ^ „Anti-war sentiment grows in Russia as troops close in on Ukrainian capital”. PBS. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  62. ^ Moscow, Tom Parfitt. „Russia protests: Beating up demonstrators must stop, former riot police chief tells Putin” — преко www.thetimes.co.uk. 
  63. ^ „In Rare Display Of Dissent, Lawmakers In Russia's Far East Urge Putin To Stop Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 27. 5. 2022. 
  64. ^ „Russian Lawmakers Expelled From Communist Faction After Calling On Putin To Stop Ukraine War”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  65. ^ „Nechayev money, Kovalchuk brains Where the 'New People' party came from, who it serves, and how it managed to win seats in the State Duma — barely a month after lagging in the polls”. 
  66. ^ „Новые люди против войны” [New people against war]. newpeople.ru. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  67. ^ „"Новые люди" согласны, что мирные способы обеспечения безопасности РФ исчерпаны” ["New People" agree that peaceful means of ensuring the security of the Russian Federation have been exhausted]. tass.ru. TASS. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  68. ^ Sardana Avksentyeva (22. 4. 2022). Сардана Авксентьева: Меня часто спрашивают – как вы относитесь к спецоперации. Попробую объяснить || Daily Moscow [I am often asked how I feel about the special operation. I'll try to explain]. 
  69. ^ „Что чиновники неофициально говорят о войне в Украине”. 2. 3. 2022. 
  70. ^ „"Все должны голосовать так, никто не может против выступить". Депутат Валерий Гартунг о дискуссии вокруг судьбоносного обращения о признании ДНР/ЛН”. 
  71. ^ „Guerra Russia Ucraina, Gorbaciov: fate di tutto per fermare Putin” [Russia-Ukraine War, Gorbachev: do everything to stop Putin]. Sky TG24 (на језику: италијански). 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  72. ^ „Statement of the Gorbachev Foundation”. The Gorbachev Foundation. 1. 3. 2022. 
  73. ^ „A War the Kremlin Tried to Disguise Becomes a Hard Reality for Russians”. The New York Times. 2. 3. 2022. 
  74. ^ „Exclusive: Former Top Kremlin Official Who Chairs Global Chess Federation Decries Russia's War on Ukraine”. Mother Jones. 14. 3. 2022. 
  75. ^ Light, Felix (23. 3. 2022). „Kremlin aide who picked Putin for power flees Russia”. The Times. ISSN 0140-0460. 
  76. ^ „Russia's Navalny calls Putin insane and urges anti-war protests”. Reuters. 2. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  77. ^ „Navalny says alleged recruitment of Russian prisoners is 'kind of like Suicide Squad'”. Sky News (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-22. 
  78. ^ „Заявление ЦК РРП: Нет войне! Главный враг — в своей стране!” [Statement of the Central Committee of the WRP: No to war! The main enemy is in your own country!]. rwp.ru. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  79. ^ „23 февраля в Москве: никакой войны, кроме классовой!” [February 23 in Moscow: no war, except class!]. rwp.ru. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  80. ^ „Член РРП арестован на 10 суток за антивоенную агитацию” [WRP member arrested for 10 days for anti-war agitation]. rwp.ru. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  81. ^ „Скажем "НЕТ!" войне!” [Let's say "NO!" war!]. libertarian-party.ru. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  82. ^ „Нет войне в Украине! Вернуть войска домой” [No war in Ukraine! Bring the troops home]. socialist.news. Socialist Alternative. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  83. ^ „Война Путина с Украиной” [Putin's War with Ukraine]. pirate-party.ru. Pirate Party of Russia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  84. ^ „День Красной Армии. Армии мира, а не войны” [Day of the Red Army. Army of peace, not war]. ucp.su. United Communist Party. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  85. ^ АНТИВОЕННОЕ ЗАЯВЛЕНИЕ ЛЕВОГО БЛОКА [ANTI-WAR STATEMENT OF THE LEFT BLOC]. leftblock.org (на језику: руски). Left Bloc. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  86. ^ Listyev (27. 2. 2022). „The Dusk before Dawn”. Autonomous Action. Trends of order and chaos. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  87. ^ „Ex-Crimea Prosecutor Poklonskaya Slams Russia's Pro-War 'Z' Symbol”. Moscow Times. 20. 4. 2022. 
  88. ^ „115 Russian national guard soldiers sacked for refusing to fight in Ukraine”. The Guardian. 27. 5. 2022. 
  89. ^ „'Ashamed' of war, Russian diplomat resigns”. USA Today. 23. 5. 2022. 
  90. ^ Nadeau, Barbie Latza (23. 5. 2022). „'Ashamed' Top Russian Diplomat Leaves United Nations Over Putin's 'Warmongering'”. The Daily Beast. 
  91. ^ Ilyushina, Mary (9. 9. 2022). „Captured Russian Weapons Are Packed With U.S. Microchips”. wWashington Post (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2022. 
  92. ^ Josh Pennington and Ivana Kottasová (9. 9. 2022). „Russian officials face fines after calling for 'impeachment' of President Putin”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2022. 
  93. ^ Austin, Henry (24. 2. 2022). „Russians torn over Putin's invasion of Ukraine as thousands protest”. NBC News. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  94. ^ „Russian Actress Chulpan Khamatova In Exile Following Criticism Of Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 21. 3. 2022. Приступљено 21. 3. 2022. 
  95. ^ "Друзья, остановитесь, пока не поздно!": Константин Хабенский выступил против российской агрессии. Наш Репортер (на језику: руски). Приступљено 10. 4. 2022. 
  96. ^ „'No to War!' Russian celebrities risk Putin's wrath to condemn Ukraine invasion”. Evening Standard. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  97. ^ Asmelash, Leah (25. 2. 2022). „Top Russian tennis stars speak out against war in Ukraine”. CNN. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  98. ^ MacLellan, Lila (25. 2. 2022). „A popular Russian rapper canceled shows and called for an antiwar movement”. Quartz. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  99. ^ „Russian artists speak out against the war in Ukraine”. Deutsche Welle. 28. 2. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  100. ^ „Russian athletes like Andrey Rublev and Alex Ovechkin speak out against war with Ukraine”. ABC. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  101. ^ „Tornike Shengelia quitte le CSKA Moscou en réaction à l'invasion de l'Ukraine” [Tornike Shengelia leaves CSKA Moscow in response to Ukraine invasion]. L'Equipe (на језику: француски). 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  102. ^ Лиза Пескова сперва опубликовала пацифистский хештег, а затем удалила. www.fontanka.ru (на језику: руски). 25. 2. 2022. Приступљено 8. 4. 2022. 
  103. ^ Дочь Пескова пожаловалась на санкции США, потому что теперь не может путешествовать. ТСН.ua (на језику: руски). 20. 3. 2022. Приступљено 8. 4. 2022. 
  104. ^ „Russian oligarchs call on Putin for peace – The Moscow Times”. Hindustan News Hub. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  105. ^ Faulconbridge, Guy; Belton, Catherine (27. 2. 2022). „Two of Russia's billionaires call for peace in Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  106. ^ „More Russian Billionaires Speak Out Against Putin's War On Ukraine”. Forbes. 2. 3. 2022. Архивирано из оригинала 17. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  107. ^ RFE/RL's Russian Service (28. 2. 2022). „Group Of Exiled Russian Public Figures Creates Anti-War Committee”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 25. 3. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  108. ^ „My dear Russians – the Ukrainians are fighting Putin's army for their freedom, and ours”. The Guardian. 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  109. ^ „CaWyn_0oL3V”. www.instagram.com. Приступљено 13. 3. 2022. 
  110. ^ „Caebb59oVHK”. www.instagram.com. Приступљено 13. 3. 2022. 
  111. ^ Grater, Tom (10. 3. 2010). „Russian-Kazakh Filmmaker Timur Bekmambetov Condemns Ukraine Invasion, Sets Documentary 'DWW1' About Digital Side Of The War”. The Russians are coming!. 
  112. ^ "Бекмамбетов продал российскую часть своей киностудии". tass.ru. 2022-12-22.
  113. ^ „Russian Rock Star Zemfira Releases Anti-War Music Video”. The Moscow Times. 21. 3. 2022. Приступљено 21. 3. 2022. 
  114. ^ „Russians defiantly shout 'f**k the war' at concert in St Petersburg”. The Independent. 23. 5. 2022. 
  115. ^ Troianovski, Anton (2022-09-18). „Russian Pop Music Icon Comes Out Against the War in Ukraine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 9. 2022. г. Приступљено 2022-09-18. 
  116. ^ На актера Артура Смольянинова составили протокол о «дискредитации» армии.
  117. ^ „State Duma deputy promises to have actor Artur Smolyaninov investigated”. Meduza. 8. 1. 2023. 
  118. ^ „НОВОСТИ ДВИЖЕНИЯ Бессмертный полк присоединяется к обращению российских НКО о прекращении войны” [MOVEMENT NEWS The Immortal Regiment joins the appeal of Russian NGOs to end the war]. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  119. ^ Sauer, Pjotr (2. 3. 2022). „'Just a sea of tears': the group helping anxious mothers of Russian soldiers”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  120. ^ „We demand an immediate end to military actions”. Memorial International. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  121. ^ „Russia-Ukraine latest news: Kremlin forces open fire near Europe's largest nuclear power plant”. www.telegraph.co.uk. The Daily Telegraph. 3. 3. 2022. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  122. ^ „UN condemns arrest of more than 1,800 Russian anti-war protesters”. The Times of Israel. 15. 2. 2022. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  123. ^ „U.N. rights boss decries clampdown, arrests of anti-war protesters in Russia”. Reuters. 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  124. ^ „Russia: Arbitrary Detentions of Anti-War Protesters”. Human Rights Watch. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 26. 2. 2022. 
  125. ^ „Russia: With War, Censorship Reaches New Heights”. Human Rights Watch. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 17. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  126. ^ „Russia: Kremlin censors media and disperses protesters opposed to Ukraine invasion”. Amnesty International. 28. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  127. ^ „Human rights group: "serious crackdown" in Russia”. Radio Sweden. 2. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  128. ^ „Joint Letter to the United Nations Human Rights Council on the human rights situation in Russia”. Human Rights Watch. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  129. ^ „Russia's interior ministry tells TV viewers to 'refrain from unsanctioned protests' or they'll be 'arrested brought to responsibility.' That's because there are 'coronavirus restrictions, including on public events.' Not because of calls to protest the war or anything” (твит). 24. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022 — преко Twitter-а.  Недостаје или је непопуњен параметар |user= (помоћ); Недостаје или је непопуњен параметар |number= (помоћ)
  130. ^ „Ukraine attack: Hundreds arrested in anti-war protests in Russia”. Al Jazeera. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  131. ^ Bloomberg News (17. 3. 2022). „In a chilling threat, Putin vows to rid Russia of 'traitors'”. National Post. 
  132. ^ Naylor, Aliide (3. 3. 2022). „The Censor's Curtain Falls on Russia”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  133. ^ „Russian TV channel says it is temporarily halting work”. Reuters. 3. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. „Dozhd (Rain) is temporarily halting its work” 
  134. ^ „Венедиктов сообщил, что "Эхо Москвы" отключено от эфира” [Venediktov said that "Echo of Moscow" is off the air]. Interfax. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  135. ^ „Генпрокуратура потребовала ограничить доступ к "Эху Москвы" и "Дождю"” [The Prosecutor General's Office demanded to restrict access to "Echo of Moscow" and "Rain"]. Interfax. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  136. ^ Goodman, Amy (4. 3. 2022). „Russian Environmentalist Speaks Out on Putin's Attack on Antiwar Protesters & Independent Media”. Democracy Now!. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  137. ^ Subramanian, Courtney. „In Russia, thousands defy police threats to protest the invasion of Ukraine. Can it make a difference?”. USA Today. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  138. ^ „Russian Lawmakers OK Bill On 'False News' About Military Operations, In Further Curb On Media”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  139. ^ Troianovski, Anton (4. 3. 2022). „Russia Takes Censorship to New Extremes, Stifling War Coverage”. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  140. ^ „Putin Signs Law Introducing Jail Terms for 'Fake News' on Army”. The Moscow Times. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  141. ^ „Russia's Novaya Gazeta cuts Ukraine war reporting under censorship”. Reuters. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  142. ^ „Russian online media outlet Znak.com announces closure”. Interfax. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  143. ^ „Russia restricts access to several Western media websites”. Al-Jazeera. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  144. ^ „Russia-Ukraine war: CNN, Bloomberg suspend work in Moscow”. Al-Jazeera. 5. 3. 2022. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  145. ^ "Медиазону" заблокировали за освещение войны. Заявление редакции — и наши планы [Mediazona was blocked for covering the war. Editorial statement – and our plans] (на језику: руски). 6. 3. 2022. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  146. ^ „Russia: Authorities block Amnesty International's Russian-language website”. Amnesty International. 11. 3. 2022. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 11. 3. 2022. 
  147. ^ „Over 150 Journalists Flee Russia Amid Wartime Crackdown On Free Press – Reports”. The Moscow Times. 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  148. ^ „War in Ukraine: Putin delivers the final blow to Russia's independent media”. Reporters Without Borders. 5. 3. 2022. Приступљено 20. 3. 2022. 
  149. ^ Sage, Adam (17. 3. 2022). „Russian celebrity chef faces jail over Ukraine comments”. The Times. Приступљено 10. 4. 2022. (потребна претплата)
  150. ^ „Top Russian Journalist Defiant in Face of Fake News Investigation”. Voice of America. Reuters. 23. 3. 2022. Приступљено 10. 4. 2022. 
  151. ^ а б „Russian Journalist, Kremlin Critic Granted Ukrainian Citizenship”. The Moscow Times. 3. 6. 2022. 
  152. ^ „Russia: Authorities launch witch-hunt to catch anyone sharing anti-war views”. Amnesty International. 30. 3. 2022. Приступљено 10. 4. 2022. 
  153. ^ „He Worked for Moscow's Police for Nearly 20 Years. Then He Spoke Up About the Ukraine War”. The Wall Street Journal. 21. 4. 2022. 
  154. ^ Stewart, Briar (16. 4. 2022). „New laws aim to crush even mild forms of protest in Russia”. CBC.ca. Приступљено 20. 4. 2022. 
  155. ^ а б Demytrie, Rayhan (2022-05-28). „Ukraine war: Russian anti-war protesters flee to Armenia hoping for safety”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  156. ^ „Video shows defiant Russian audience chanting 'fuck the war' at St Petersburg concert”. Business Insider. 23. 5. 2022. 
  157. ^ „Moscow city councillor gets seven years' jail for anti-war comment”. Reuters. 8. 7. 2022. 
  158. ^ „Russia-Ukraine war: Moscow politician gets 7 years for denouncing war”. BBC News. 8. 7. 2022. 
  159. ^ „A prominent Russian critic of the war is detained after speaking out”. The New York Times. 24. 8. 2022. 
  160. ^ „Russian Opposition Figure Roizman Detained for Criticizing Ukraine Invasion”. The Moscow Times. 24. 8. 2022. 
  161. ^ „Six months in, 16,500 Detained in Russia For War Opposition – Rights Group”. The Moscow Times. 24. 8. 2022. 
  162. ^ „Russia Finds a War Critic Guilty of 'Spreading False Information'”, New York Times, 9. 12. 2022, Приступљено 10. 12. 2022 
  163. ^ „Kremlin Critic Yashin Given 8.5 Years in Jail for Bucha Massacre Claims”. The Moscow Times. 9. 12. 2022. 
  164. ^ „Russia Jails Man for 3 Years Over Ukraine Remarks”. The Moscow Times. 23. 12. 2022. 
  165. ^ „На Бориса Вишневского и Максима Резника составили протоколы о "дискредитации" российской армии”. Novaya Gazeta Europe. 9. 1. 2023. 
  166. ^ Cordell, Jake (3. 3. 2022). „She Signed an Open Letter Calling for Peace. Then Got Fired.”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  167. ^ Coalson, Robert (3. 3. 2022). „Putin's War At Home: Russian Government Pushes Hard To Enforce Total Unanimity On Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  168. ^ „Russia's Oldest University to Expel Students Detained at Anti-War Protests – Kommersant”. The Moscow Times. 9. 3. 2022. Приступљено 20. 3. 2022. 
  169. ^ „Vandals Attack Homes of Prominent Anti-War Russian Activists”. The Moscow Times. 25. 3. 2022. Приступљено 25. 3. 2022. 
  170. ^ Sauer, Pjotr (7. 3. 2022). „Why has the letter Z become the symbol of war for Russia?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  171. ^ „Why has 'Z' been embraced by supporters of Russia's Ukraine war?”. Al Jazeera. 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  172. ^ „Russians Urged to Snitch on Ukraine War Critics in Return to Soviet-Style Denunciations”. The Moscow Times. 1. 7. 2022. 
  173. ^ "Нет войне": итоги акции против войны с Украиной 24 февраля ["No to war": the results of the action against the war with Ukraine on February 24]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  174. ^ Списки задержанных в связи с акцией против войны с Украиной 25 февраля 2022 года [Lists of those detained in connection with the action against the war with Ukraine on February 25, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  175. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 26 февраля 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 26, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  176. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 27 февраля 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 27, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  177. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 28 февраля 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 28, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  178. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 1 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 1, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  179. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 2 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 2, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  180. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 3 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 3, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  181. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 4 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 4, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  182. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 5 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 5, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  183. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 6 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 6, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2022. 
  184. ^ Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 8 марта 2022 года [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 8, 2022]. OVD-Info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  185. ^ „800 detained at Russia anti-war protests”. www.bbc.co.uk. BBC. 13. 3. 2022. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2022. „The OVD-Info NGO, which monitors arrests during protests, said police had detained 817 people during demonstrations in 37 cities in Russia.” 
  186. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 13 марта 2022 года” [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on 13 March 2022]. OVD-Info. Приступљено 2. 4. 2022. 
  187. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против войны с Украиной 2 апреля 2022 года” [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on 2 April 2022]. OVD-Info. Приступљено 2. 4. 2022. 
  188. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против мобилизации 21 сентября”. ОВД-News (на језику: руски). Приступљено 2022-10-03. 
  189. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против мобилизации 22 сентября”. ОВД-News (на језику: руски). Приступљено 2022-10-03. 
  190. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против мобилизации 24 сентября”. ОВД-News (на језику: руски). Приступљено 2022-10-03. 
  191. ^ „Списки задержанных в связи с акциями против мобилизации 25 сентября”. ОВД-News (на језику: руски). Приступљено 2022-10-03. 
  192. ^ Treisman, Rachel (7. 3. 2022). „Russia arrests nearly 5,000 anti-war protesters this weekend”. NPR. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  193. ^ Eckel, Mike (7. 3. 2022). „A Detention, A Recording, A Brutal Beating: Another Window Into Russian Police Interrogations”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  194. ^ „Russia: Brutal Arrests and Torture, Ill-Treatment of Anti-War Protesters”. Human Rights Watch. 9. 3. 2022. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 11. 3. 2022. 
  195. ^ „Moscow police beat and torture women after anti-war protests”. openDemocracy. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 11. 3. 2022. 
  196. ^ „'Unite' around Putin, Kremlin urges Russians amid Ukraine war”. Al Jazeera. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  197. ^ Popov, Maxime (26. 2. 2022). „Russia's Anti-War Lobby Goes Online”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  198. ^ Robinson, Mike (28. 2. 2022). „"Go F*ck Yourself" -Breaking”. StreetRegister.com. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  199. ^ „Top ex-Kremlin official quits post after condemning Ukraine war”. Reuters. 18. 3. 2022. 
  200. ^ Pertsev, Andrey (11. 4. 2022). „'He's not a person, he's a biorobot' How State Duma Speaker Vyacheslav Volodin mastered the art of pleasing Putin”. Meduza.  (Translated by Sam Breazeale)
  201. ^ „Putin warns Russia against pro-Western 'traitors' and scum”. Reuters. 16. 3. 2022. 
  202. ^ „Putin says Russia must undergo a 'self-cleansing of society' to purge 'bastards and traitors' as thousands flee the country”. Business Insider. 16. 3. 2022. 
  203. ^ „Russians Are Snitching On Friends and Family Who Oppose the War in Ukraine”. Vice. 8. 8. 2022. 
  204. ^ Bacchi, Umberto; Davydova, Angelina (4. 4. 2022). „Russia's war migrants find mixed reception in Georgia”. The Japan Times. Приступљено 10. 4. 2022. 
  205. ^ а б Boutsko, Anastassia (5. 4. 2022). „Who are the Russians leaving their country?”. Deutsche Welle. Приступљено 10. 4. 2022. 
  206. ^ Light, Felix (8. 3. 2022). „As Anti-War Russians Flee, Ex-Soviet Kyrgyzstan Prepares for Emigre Influx”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  207. ^ „'We are refugees': Russians flee rising authoritarianism”. Al Jazeera. 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  208. ^ Davies, Caroline (9. 3. 2022). „A Russian woman considers leaving her country behind”. BBC News. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  209. ^ Nemtsova, Anna (5. 3. 2022). „'We Have to Run': Inside the Exodus of Moscow”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  210. ^ Прима-балерина Ольга Смирнова покинула Большой театр из-за войны [Prima ballerina Olga Smirnova left the Bolshoi Theater because of the war]. Радио Свобода (на језику: руски). Svoboda radio. 17. 3. 2022. Приступљено 21. 3. 2022. 
  211. ^ Çelik, Ece (21. 3. 2022). „Some 14,000 Russians flee to Turkey after Ukraine war”. Hürriyet Daily News. Приступљено 21. 3. 2022. 
  212. ^ Gavin, Gabriel (25. 3. 2022). „Is Putin's war spreading?”. The Spectator. Приступљено 10. 4. 2022. 
  213. ^ „War in Ukraine: The Russians leaving Russia for Finland”. BBC News (на језику: енглески). 2022-03-05. Приступљено 2022-06-09. 
  214. ^ Pikulicka-Wilczewska, Agnieszka (16. 3. 2022). „Fearing conscription, anti-war Russians flock to Uzbekistan”. Al Jazeera. Приступљено 17. 3. 2022. 
  215. ^ „Большинство россиян поддерживают военную операцию в Украине: ВЦИОМ” [Most Russians support military operation in Ukraine: VTsIOM]. 2. 3. 2022. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  216. ^ а б „Anti-war momentum growing in Russia, poll from opposition leader Navalny claims”. The Independent. 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  217. ^ а б Alyukov, Maxim (9. 3. 2022). „In Russia, opinion polls are a political weapon”. openDemocracy. Приступљено 10. 4. 2022. 
  218. ^ Lonas, Lexi (11. 3. 2022). „Misinformation colors how Russians are seeing the Ukrainian war”. The Hill. Приступљено 10. 4. 2022. 
  219. ^ Dougherty, Jill (3. 4. 2022). „Analysis: Russians in the dark about true state of war amid country's Orwellian media coverage”. CNN. Приступљено 10. 4. 2022. 
  220. ^ „ОДОБРЕНИЕ ИНСТИТУТОВ, РЕЙТИНГИ ПАРТИЙ И ПОЛИТИКОВ” [APPROVAL OF INSTITUTIONS, RATINGS OF PARTIES AND POLITICS]. levada.ru. 30. 3. 2022. 
  221. ^ „Putin's Approval Surges After Launch of 'Military Operation' in Ukraine”. The Moscow Times. 31. 3. 2022. 
  222. ^ „Поддерживают ли россияне войну в Украине? Смотря как спросить” [Do Russians support the war in Ukraine? See how to ask]. BBC News Russian. 8. 3. 2022. 
  223. ^ „Polls Show Russians Support Putin And The War On Ukraine. Really?”. RFERL. 7. 4. 2022. 
  224. ^ Yaffa, Joshua (29. 3. 2022). „Why Do So Many Russians Say They Support the War in Ukraine?”. The New Yorker. Приступљено 17. 4. 2022. 
  225. ^ Hoffmann, Alvina (1. 3. 2022). „Ukraine: what anti-war protesters in Russia risk by speaking out”. The Conversation. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  226. ^ Bidin, Alexander (28. 2. 2022). „This is what it's like inside Russia's anti-war movement”. openDemocracy. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  227. ^ de Vogel, Sasha (10. 3. 2022). „How Putin's regime stifled anti-war protests in Russia”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 11. 3. 2022. 
  228. ^ Subramanian, Courtney (4. 3. 2022). „In Russia, thousands defy police threats to protest the invasion of Ukraine. Can it make a difference?”. USA Today. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  229. ^ „An anti-war protester in Moscow says the risk of arrest is worth it”. www.npr.org. NPR. 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 12. 3. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  230. ^ „Russian activists defy Putin to protest war in Ukraine”. www.dw.com. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  231. ^ Rouquette, Pauline (2. 3. 2022). „Russian anti-war movement takes shape on the streets – and on screens”. France24. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  232. ^ Lamont Hill, Marc (4. 3. 2022). „Is the war in Ukraine a turning point for dissent in Russia?”. Al-Jazeera. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  233. ^ Broder, David (7. 3. 2022). „We Spoke to Russian Socialists Who Are Protesting Vladimir Putin's War”. Jacobin. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  234. ^ Skopeliti, Clea (25. 2. 2022). „'I fear Putin is unstoppable': Russians on the invasion of Ukraine”. The Guardian. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  235. ^ а б Hooper, Cynthia (2. 3. 2022). „Russia's invasion of Ukraine has Kremlin battling for hearts and minds at home”. The Conversation. Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  236. ^ Robertson, Nic (2. 3. 2022). „Opposition to Putin's war is alive on Moscow's streets. But no trace of it is covered on Russian TV”. CNN. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  237. ^ Ludwig, Mike (18. 3. 2022). „Women Are Leading Russia's Antiwar Protests — and They're in Putin's Crosshairs”. truthout.org. Приступљено 22. 3. 2022. 
  238. ^ Anastasia, Kalk; Jan, Surman (27. 2. 2022). „Russia's Feminists Are in the Streets Protesting Putin's War”. Jacobin. Приступљено 23. 3. 2022. 
  239. ^ „Ukrainian, Belarusian, and Russian Women in the Anti-War Movement”. Wilson Center. 23. 3. 2022. Приступљено 23. 3. 2022. 
  240. ^ Illing, Sean (11. 3. 2022). „"The alarmists were right all along": A Moscow journalist on Putin and the new Russian reality”. Vox. Приступљено 23. 3. 2022. 
  241. ^ Silinia, Maria (7. 4. 2022). „Russia's feminists are protesting the war and its propaganda with stickers, posters, performance and graffiti”. The Conversation. Приступљено 9. 4. 2022. 
  242. ^ Sauer, Pjotr (25. 2. 2022). „'Pure Orwell': how Russian state media spins invasion as liberation”. The Guardian. Приступљено 10. 4. 2022. 
  243. ^ „The War That Russians Do Not See”. The New Yorker. 4. 3. 2022. Приступљено 10. 4. 2022. 
  244. ^ Korenyuk, Maria; Goodman, Jack (4. 3. 2022). „Ukraine war: 'My city's being shelled, but mum won't believe me'”. BBC News. Приступљено 10. 4. 2022. 
  245. ^ Hopkins, Valerie (6. 3. 2022). „Ukrainians Find That Relatives in Russia Don't Believe It's a War”. The New York Times. 
  246. ^ „'The TV is winning' Many Ukrainians now share a common experience: their relatives in Russia refuse to believe their accounts of the war.”. Meduza. Приступљено 10. 4. 2022. 
  247. ^ Jack, Victor (7. 2. 2022). „Not worth fighting over: Young Ukrainians and Russians shun war”. Al Jazeera. Приступљено 10. 4. 2022. 
  248. ^ Toosi, Nahal (2. 3. 2022). „The U.S. is pushing Russians to defy Putin. But don't call it regime change.”. Politico. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  249. ^ Coyne, Andrew (4. 3. 2022). „Putin has driven Russia into a cul-de-sac filled with blood, with no obvious way out”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  250. ^ Bossong, Raphael (3. 3. 2022). „Europe must sanction Russia while still supporting its citizens”. openDemocracy. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  251. ^ Morris, Jeremy (7. 3. 2022). „What do ordinary Russians think about the invasion of Ukraine?”. openDemocracy. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  252. ^ Grodsky, Brian (4. 3. 2022). „Economic sanctions may deal fatal blow to Russia's already-weak domestic opposition”. The Conversation. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  253. ^ Movchan, Andrey (28. 2. 2022). „Western Reaction to War in Ukraine Plays into Vladimir Putin's Hands”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  254. ^ Mackinnon, Mark (5. 3. 2022). „What is Putin's endgame for Ukraine? In Moscow, as in Kyiv, people are struggling to find out”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала 6. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  255. ^ „What would be signs protests in Russia are making a difference?”. Harvard Gazette. 13. 3. 2022. Приступљено 19. 3. 2022. 

Медији везани за чланак Антиратни протести у Русији 2022—2024. на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антиратни_протести_у_Русији_2022—2024.&oldid=28448511”