Пређи на садржај

Бањска (Вучитрн)

Координате: 42° 51′ 31″ С; 20° 57′ 14″ И / 42.85861° С; 20.95389° И / 42.85861; 20.95389
С Википедије, слободне енциклопедије
Бањска
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.891
Географске карактеристике
Координате42° 51′ 31″ С; 20° 57′ 14″ И / 42.85861° С; 20.95389° И / 42.85861; 20.95389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина619 m
Бањска на карти Србије
Бањска
Бањска
Бањска на карти Србије

Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Куће у махалама су прилично збијене. Удаљења између махала су око 100 метара. Срби су живели у Доњој махали, у којој је било нешто Албанаца. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 891 становника.[а] Према извештавању РТС-а 2017. године у селу је било само 11 српских кућа од некадашњих 40.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Село је по положају валовито. Оранице смоничаве и са растреситом земљом, успевају све житарице, поврће и воће, повезано је са системом за навоњавање.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село се помиње у повељи цара Душана 1346. У Поменику манастира Девича помињу се 1765. и 1789. Срби дародавци из овог села. Село има једну стару цркву, добро очувану, посвећену св. Николи, коју су албанске балије палиле за време окупације у Другом светском рату, и једну у рушевинама. У селу има и два стариначка рода, један у православљу и један у исламу. Цело је село било чифлик. Првобитно су му господари били Срби Ћамиловићи из Вучитрна, па после продајом прешло у својину потурчењака Бадивуковића из истог града. У засеоку Селиште постоји још темељ од храма св. Стефана[2]

Српски родови:

  • Данчетовићи 15 кућа Св Јован Крститељ старинци.
  • Ракићи (6 кућа, Св. Јован Крститељ), старинци.
  • Пантићи или Ковачани (2 кућа, Св. Врачи). Пресељени из истоименог рода у Шљивовици око 1905.

Поисламљени и албанизовани српски род је Клопан (4 кућа.). Ушао је у Берише, фис својих суседа Феризовића.

Албански родови:[б]

  • Керол (6 кућа.), од фиса (племена) Друштина. Старином је из Малесије, а у Бањску досељен из Шупковца (К. Митровица) почетком 19. века. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Суља, Весељ, Ајриз (95 години).
  • Феризовић (алб. Ferizi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељени из Малесије после Керола.
  • Кећол (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен око 1830. из Малесије. Појасеви у 1934. од досељења: Мурсељ, Мехмет, Ахмет, Ајет (50 година).
  • Таировић (алб. Tairi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен из Стога у пећкој нахији после Кећола. Даља му је старина у Малесији.
  • Смакол (3 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Досељен из Шаље у Малесији, из братства Гима, после Таировића.

Учесници ослободилачких ратова 1912-1918

[уреди | уреди извор]

У логорима и заробљеништву 1941-45

[уреди | уреди извор]

Нема доказа

Учесници другог светског рата (1941-1947)

[уреди | уреди извор]
  • Данчетовић Александар
  • Данчетовић Бранко
  • Данчетовић Витко
  • Данчетовић Дојчин
  • Данчетовић Рајко
  • Данчетовић Сава
  • Крсмановић Миладин
  • Милетић Божо
  • Милетић Бранко
  • Милетић Драгутин
  • Милетић Милутин
  • Милетић Радован
  • Милосављевић Драгољуб
  • Милосављевић Хранислав
  • Ракић Стојан
  • Ракић Спасоје[3]

Жртве другог светског рата

[уреди | уреди извор]
  • Данчетовић Пана, у селу 1943.
  • Милосављевић Сарафин, у истом дану од балиста[3]

Одсељени 1941-93

[уреди | уреди извор]

До почетка рата на Косову 1999. године у селу је живело 27 домаћинстава са 141 члана.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Бањска (Вучитрн)
Година1948195319611971198119912011
Становништво456433506606740822891
Еволуција становништва

Становништво

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
316 62,4%
Срби
  
190 37,5%
Укупно: 506
Етнички састав према попису из 1971.[5]
Албанци
  
403 66,5%
Срби
  
200 33%
Укупно: 606
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
565 76,3%
Срби
  
173 23,3%
Укупно: 740
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
877 98,4%
Срби
  
4 0,45%
Укупно: 891

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
  3. ^ Казивање сарадника

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]