Геологија Србије
Регионална геологија Србије описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.
Србија је у новије геолошко време део Евроазијске плоче, али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји.[1] Србија је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од алпског, карпатског и динарског орогеног појаса.[2][3] Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:[4][5]
- Панонска низија, која заузима северни део земље (покрајина Војводина)
- Динарски Алпи заузимају западни део Централне Србије, простиру се у општем правцу северозапад-југоисток
- Вардарска зона је појас источно од Динарских Алпа, који се наставља у централну Северну Македонију. Састоји се из три дела: Сремског, Јадарског и Копаоничког блока, одвојених офиолитским преломима.
- Српско-македонски масив је појас који се простире у правцу север-југ дуж долине Велике и Јужне Мораве, у западну Северну Македонију и северну Грчку (северно од Халкидикијског полуострва).
- Карпато-балкански лук обухвата источну Србију, у облику лука. Његов северни део, Српски Карпати, је продужетак Карпатског ланца, а спаја се са западним деловима Балканских планина, чији је главни масив у Бугарској.
Тектонске јединице
[уреди | уреди извор]Савска зона
[уреди | уреди извор]Савска зона (названа по реци Сави) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на Фрушкој гори.[6] Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и офиолита. На југу изданци зоне Саве јављају се на Балканским планинама и Родопима. То укључује сенонски флиш и стене које избијају у прозору Јастрепца.[6]
Јадарско-копаонички потисни лим
[уреди | уреди извор]Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја.[6] Већина изданака су офиолити из западног Вардарског океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији (Јадарски регион) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.[7]
Супрагетичке напе
[уреди | уреди извор]Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на Балканским планинама ( Стара планина ). Оне су део палеогеографског царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.[6]
Дринско-ивањички потисни лим
[уреди | уреди извор]Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит (Златиборске планине), остатак западног Вардарског океана.[6]
Сеизмичка активност
[уреди | уреди извор]Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива.[8] Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 (Лазаревац 1922) Рихтерове скале. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена догодио се код Краљева 3. новембра 2010.[9]
Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:[10][11]
- 1893. године. Свилајнац – 5,7 Рихтерове скале
- 1921. године. Витина – 5,7
- 1922. године. Лазаревац – 5,9
- 1927. године. Рудник – 5,7
- 1980. Копаоник – 5,7
- 1983. Копаоник – 5,3
- 1998. Мионица – 5,7
- 2010. Краљево – 5,4
Модерна историја
[уреди | уреди извор]Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у Београду 10. фебруара 1891. године под вођством Јована Жујовића.[12] Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.[13]
Економска геологија
[уреди | уреди извор]Економску геологију Србије истраживал су Мелхер и Рајхл 2017.[14]
Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у Колубарском и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини Мајданпека вади Зијин Бор Бакар, велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата.[15][16][17][18] Године 2018. купио га је кинески Зијин Мининг, којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.[19]
Лежишта руде гвожђа Србије су незнатна.[20][21] На Сувој руди и Сувом рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.[22] Највеће налазиште латеритног никла у Европи налази се на Мокрој Гори, са процењеним на 1.000 милиона тона руде.[23]
Налазиште Јадар садржи минерализацију бора и литијума високог квалитета у минералу по имену Јадарит, а Рио Тинто је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и литијум карбонат за батерије и борну киселину“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.[24]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (Мапа). Архивирано из оригинала
|archive-url=
захтева|url=
(помоћ)|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. Недостаје или је празан параметар|title=
(помоћ) - ^ Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). „The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. 101 (1): 139—183. doi:10.1007/s00015-008-1247-3.
- ^ Milena Zlokolica-Mandic. „Structural-Tectonic Elements as a Factor in Cave Development”. Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2010.
- ^ Mica Martinovic; Mihailo Milivojevic (25. 4. 2010). „Serbia Country Update” (PDF). Proceedings of World Geothermal Congress 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г.
- ^ Eldridge M. Moores; Rhodes Whitmore Fairbridge (1997). Encyclopedia of European and Asian regional geology. Springer. стр. 786—789. ISBN 978-0-412-74040-4.
- ^ а б в г д Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). „The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. 101 (1): 139—183. doi:10.1007/s00015-008-1247-3.
- ^ Vasković, Nada; Vesna Matović (2010). Ophiolites of the Vardar Zone and the Dinarides:Central and West Serbia. ISBN 978-963-306-056-8.
- ^ „Seismic Activity on the Territory Of Serbia --Overview Of Relevant Data” (PDF). First Workshop for the NATO Science For Peace Project. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2011. г.
- ^ „Snažan zemljotres za ove prostore”. B92. 3. 11. 2010.
- ^ „Dve žrtve zemljotresa u Kraljevu”. RTS. 11. 3. 2010.
- ^ M. Marović; et al. (2002). „Neotectonics and seismicity of the southern margin of the Pannonian basin in Serbia”. EGU Stephan Mueller Special Publication Series. 3: 277—295. doi:10.5194/smsps-3-277-2002 .
- ^ „Short History”. Serbian Geologic Society. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Istorijat Geološkog zavoda Srbije”. Geoloski zavod Srbije. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4.
- ^ „Mineral deposits and mining districts of Serbia Compilation map and GIS databases” (PDF). Republic of Serbia - Ministry of Mining and Energy. март 2002.
- ^ „Mineral resources of Serbia”. Geologica Carpathica. 59 (4): 345—361. август 2008.
- ^ „2015 Minerals Yearbook: Serbia” (PDF). USGS. Приступљено 3. 4. 2021.
- ^ Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4.
- ^ „Serbia orders Zijin Mining to cease work at copper mine”. Verdict Media Limited. Mining Technology. 15. 4. 2021.
- ^ ROESLER, MAX (1921). „THE IRON-ORE RESOURCES OF EUROPE” (PDF). Bulletin of the USGS. USGS. 706.
- ^ Schumacher, Friedrich (1954). „The ore deposits of Jugoslavia and the development of its mining industry”. Economic Geology. 49 (5): 451—492. doi:10.2113/gsecongeo.49.5.451.
- ^ Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, p. 5-40.
- ^ Horn, S.; Gunn, A.G.; Petavratzi, E.; Shaw, R.A.; Eilu, P.; Törmänen, T.; Bjerkgård, T.; Sandstad, J.S.; Jonsson, E. (2021). „Cobalt resources in Europe and the potential for new discoveries”. Ore Geology Reviews. 130: 103915. doi:10.1016/j.oregeorev.2020.103915 .
- ^ Ralev, Radomir (4. 3. 2021). „Rio Tinto to complete construction of Serbia's Jadar lithium mine in 2026 - report”. SeeNews.