Грачанички срез
| Грачанички срез | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. август 1919.—31. децембар 1959. | |||||||
| Главни град | Приштина | ||||||
| Земља | |||||||
| Догађаји | |||||||
| Статус | бивши срез | ||||||
| Историја | |||||||
• Успостављено | 1. август 1919. | ||||||
• Укинуто | 31. децембар 1959. | ||||||
| |||||||
Грачанички срез је био административно-територијална јединица у Краљевини Југославији и ФНР Југославији.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Србија
[уреди | уреди извор]
Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успостављања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Македоније.[1] Изградња нових административно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.[2]
Срез се први пут као Грачански помиње у Предлогу Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој. Министарство унутрашњих дела Краљевине Србије упутило је Народној скупштини 25. децембра 1913. године са мишљењем Државног савета, овај предлог закона на усвајање.[3][4] Срез би припадао Косовском округу са седиштем у Приштини.[5] Народна скупштина није стигла да гласа о предлогу до избијања Првог светског рата, а за време рата предлог није стављен на дневни ред.[6]
Краљевина Југославија
[уреди | уреди извор]Регент је 30. јуна 1919. указом наредио да Устав и сви закони Краљевине Србије ступе на снагу у областима присаједињеним Србији и Црној Гори након Балканских ратова 1. августа исте године.[7]
Уредбом о подели земље на области 26. априла 1922. године било је уређено да седиште среза буде у Приштини, а срез се налази у оквиру Косовске области. Административна подела уведена Уредбом о подели земље је остала на снази до 1929. године и завођења диктатуре.[8]
Закон о називу и подели краљевине на управна подручја, који је донесен 3. октобра 1929. године и Октроисани устав 3. септембра 1931. године су и даље утврђивали постојање срезова, па је тако и Грачанички срез наставио да постоји. Уместо дотадашње поделе на области, уведена је подела на бановине. Грачанички срез је припао Вардарској бановини.[9]
ФНР Југославија
[уреди | уреди извор]
Након успостављања комунистичког поретка и нових органа власти 1944. године, задржан је срез као једна од управних јединица.[10] Срезови ће се у НР/СР Србији укидати постепено до 1967. године.
У Аутономној Косовско-метохијској области 31. децембра 1959. престали су да постоје срезови, чиме се укида и Грачанички срез.[11][12]
Доношењем Уставног закона о укидању срезова у Социјалистичкој Републици Србији, 31. марта 1967. године се потпуно укидају срезови у Србији.[13][14]
Становништво
[уреди | уреди извор]Попис становништва из 1921. године
[уреди | уреди извор]| Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1921.[15] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Укупно: | Православци | Римокатолици | Грко-католици | Муслимани | Других | Без конфесија и непозано | |
| Грачаница | 1.856 | 1.241 | 615 | ||||
| Добротин | 2.830 | 856 | 17 | 1.957 | |||
| Доња Брњица | 1.848 | 194 | 1.654 | ||||
| Доња Гуштерица | 1.506 | 1.245 | 2 | 259 | |||
| Јањево (в.) | 2.597 | 22 | 1.784 | 791 | |||
| Којиловица | 1.536 | 243 | 1 | 1.292 | |||
| Коморан | 1.660 | 1.660 | |||||
| Лапље Село | 2.173 | 1.583 | 590 | ||||
| Лепина | 1.495 | 466 | 1.029 | ||||
| Липљан (в.) | 3.197 | 1.403 | 2 | 1.792 | |||
| Матичане | 1.823 | 176 | 1.647 | ||||
| Обилић | 852 | 207 | 645 | ||||
| Радево | 1.347 | 224 | 1 | 1.122 | |||
| Седларе | 2.146 | 0 | 2.146 | ||||
| Црквена Водица | 2.087 | 455 | 1.632 | ||||
| 28.953 | 8.315 (28.72%) | 1.805 (6.23%) | 2 (0.01%) | 18.831 (65.04%) | |||
Попис становништва среза по вероисповести из 1921. године, показао је да Евангелиста и Јевреја у Грачаничком срезу нема.[15]
| Заступљеност становништва среза по матерњем језику према попису из 1921.[16] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Срба или Хрвата | Руса | Мађара | Арнаута | Турака | Румуна, Цинцара | Остали и непознатно | |
| Грачаница | 1.231 | 1 | 1 | 560 | 1 | 62 | |
| Добротин | 870 | 1.913 | 9 | 6 | 32 | ||
| Доња Брњица | 194 | 1.654 | |||||
| Доња Гуштерица | 1.204 | 220 | 12 | 70 | |||
| Јањево (в.) | 1.717 | 1 | 496 | 287 | 8 | 88 | |
| Којиловица | 244 | 1.289 | 3 | ||||
| Коморан | 1 | 1.630 | 29 | ||||
| Лапље Село | 1.584 | 499 | 12 | 78 | |||
| Лепина | 466 | 978 | 8 | 43 | |||
| Липљан (в.) | 1.401 | 1 | 1.717 | 13 | 17 | 48 | |
| Матичане | 176 | 1.647 | |||||
| Обилић | 202 | 610 | 36 | 4 | |||
| Радево | 225 | 1.105 | 17 | ||||
| Седларе | 2.127 | 19 | |||||
| Црквена Водица | 458 | 1.593 | 36 | ||||
| Укупно : 28.953 | 9.973 (34.45%) | 2 (0.01%) | 2 (0.01%) | 18.038 (62.30%) | 378 (1.31%) | 31 (0.11%) | 529 (1.83%) |
Попис становништва среза по матерњем језику из 1921. године, показао је да Словенаца, Чехословака, Русина(Рутена и Малоруса), Пољака, Немаца, Италијана, Француза, Енглеза у Грачаничком срезу нема.[16]
Попис становништва из 1931. године
[уреди | уреди извор]Грачаничком срезу је 1931. године припадало 8 општина:
- Девет Југовића
- Голеш
- Горња Дреница
- Грачаница
- Јањево
- Липљан
- Обилић
- Приштина
Претходни резултати пописа објављени су већ 1931. године мањом публикацијом од 30 страна која је имала за циљ да у што краћем року информише меродавне власти и установе о привремено утврђеном броју домаћинстава и присутног становништва, по бановинама и срезовима.[17]
Верски састав становништва среза према попису из 1931.
[уреди | уреди извор]| Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1931.[19] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Православци | Римокатолици | Евангелисти | Остали хришћани | Муслимани | Други, без конфесије и остали | |
| Девет Југовића | 1.497 | 5 | 11 | 3.713 | ||
| Голеш | 2.567 | 20 | 4 | 23 | 3.110 | |
| Горња Дреница | 528 | 2 | 5.023 | |||
| Грачаница | 2.958 | 3 | 2.736 | |||
| Јањево | 1.959 | 2.155 | 2.458 | |||
| Липљан | 3.569 | 46 | 49 | 18 | 2.628 | 3 |
| Обилић | 3.129 | 113 | 15 | 3.158 | ||
| Приштина | 5.703 | 681 | 8 | 11 | 9.585 | 370 |
| Укупно : 57.858 | 21.910 (37.87%) | 3.025 (5.23%) | 61 (0.11%) | 78 (0.13%) | 32.411 (56.02%) | 373 (0.64%) |
Попис становништва из 1948. године
[уреди | уреди извор]
Грачаничком срезу су 1948. године припадале 13 територијалне целине: Бесиње, Грачаница, Девет Југовића, Доње Добрево, Качикол, Коморане, Косово Поље, Лапље Село, Лукаре, Маревце, Милошево, Обилић и Сливово.[20]
Попис становништва из 1953. године
[уреди | уреди извор]
| Заступљеност становништва среза по народности према попису из 1953. [22] | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Срби | Хрвати | Словенци | Македонци | Црногорци | Југословени - неопредељени | Шиптари | Турци | остали Словени | остали несловени | |
| Девет Југовића | 1.433 | 5 | 14 | 26 | 1 | 2.365 | 137 | 1 | ||
| Доње Добрево | 484 | 189 | 6 | 2.445 | 8 | 11 | ||||
| Грачаница | 4.269 | 57 | 5 | 3 | 115 | 7 | 534 | 7 | 9 | 124 |
| Качикол | 52 | 111 | 3 | 4.168 | 38 | 11 | ||||
| Коморан | 192 | 31 | 1 | 4.480 | 8 | 56 | ||||
| Косово Поље | 2.451 | 33 | 48 | 15 | 254 | 12 | 618 | 8 | 1 | 112 |
| Лукаре | 183 | 23 | 4 | 3.156 | 13 | |||||
| Маревце | 24 | 5 | 9 | 8 | 2.941 | 107 | 2 | 5 | ||
| Мрамор | 6 | 4 | 2.589 | 73 | ||||||
| Обилић | 2.498 | 46 | 17 | 22 | 344 | 105 | 3.622 | 25 | 18 | 425 |
| Сливово | 670 | 4 | 792 | 72 | ||||||
| Велики Белаћевац | 621 | 78 | 4 | 2.090 | 1 | 83 | ||||
| Укупно : 45.641 | 12.883 (28.23%) | 146 (0.32%) | 70 (0.15%) | 54 (0.12%) | 1.184 (2.59%) | 155 (0.34%) | 29.794 (65.28%) | 496 (1.09%) | 31 (0.07%) | 828 (1.81%) |
Према попису становништва из 1953. године у Грачаничком срезу није било Бугара и Влаха.
Образовање
[уреди | уреди извор]Писменост становништва по полу и старости у 1931. години
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1931. године, у Грачаничком срезу проценат неписмених је натполовичан. Проценат неписмености жена од 11 година старости и више је био висок и износио је 86.2%, иако су се као писмене сматрале и оне жене које су полуписмене[а]. Код мушкараца од 11 година старости и више неписменост је износила 60.6%.
Недовољан број основних школа и према томе њихова велика удаљеност нарочито у брдским, ретко насељеним, крајевима, као и патријархална схватања старијих генерација о потреби школовања, нарочито женске деце, верски обзири и други узроци који се сви своде на то да женској деци писменост није потребна као мушкој, довели су до тога, да је женско становништво у просветном погледу далеко изостало иза мушког.[23]
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Под полуписменим се сматрало становништво које само зна да чита, а не зна да пише.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јагодић 2013а.
- ^ Јагодић 2013б, стр. 141-167.
- ^ Јагодић 2010, стр. 40.
- ^ Вучковић 2013, стр. 157.
- ^ Вучковић 2013, стр. 159.
- ^ Ристановић 2012, стр. 178.
- ^ Јагодић 2010, стр. 43.
- ^ Ристановић 2012, стр. 186-188.
- ^ Ристановић 2012, стр. 189-191.
- ^ Петрановић 1998, стр. 230.
- ^ Милосављевић 2015, стр. 279.
- ^ Ђурђев 2007, стр. 16.
- ^ Сл. гласник 53/1966 од 31.12. 1966. године
- ^ Милосављевић 2015, стр. 410.
- ^ а б Општа државна статистика 1932, стр. 98.
- ^ а б Општа државна статистика 1932, стр. 99.
- ^ Андрејка 1938ц, стр. III.
- ^ Претседништво министарског савета 1931, стр. 5.
- ^ а б Андрејка 1938а, стр. 100.
- ^ Савезни завод за статистику 1954, стр. 343.
- ^ Савезни завод за статистику 1954, стр. 344.
- ^ Савезни завод за статистику 1959.
- ^ Андрејка 1938б, стр. VI.
- ^ а б Андрејка 1938б, стр. 102.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013а). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
- Јагодић, Милош (2013б). „Административна подела нових крајева Србије 1912-1914”. Косовско-метохијски зборник. 5: 141—167.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина. 32: 171‒194.
- Петрановић, Бранко (1998). Историографске контроверзе. Београд: Службени лист СРЈ.
- Вучковић, Владимир Д. (2013). Правни положај крајева присаједињених Србији после Балканских ратова 1912-1913 (Теза) (на језику: српски). Београд.
- Милосављевић, Богољуб (2015). Два века локалне самоуправе у Србији : развој законодавства (1804-2014) (PDF) (на језику: српски). Београд: СКГО. ISBN 978-86-88459-35-8.
- Ђурђев, Александар (2007). „Локална самоуправа у Србији” (PDF). Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. Правни факултет Универзитета у Новом Саду (1-2): 7—20.
- Дефинитивни резултати пописа становништва : од 31 јануара 1921 год. (PDF) (на језику: српски). Сарајево: Општа државна статистика. 1932.
- Андрејка, Рудолф (1938ц). Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књ. 1, Присутно становништво , број кућа и домаћинства (PDF) (на језику: српски и француски). Београд: Општа државна статистика.
- Андрејка, Рудолф (1938а). Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књ. 2, Присутно становништво по вероисповести (PDF) (на језику: српски и француски). Београд: Општа државна статистика.
- Андрејка, Рудолф (1938б). Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књ. 3, Присутно становништво по писмености и старости (PDF). Општа државна статистика.
- Претходни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године у Краљевини Југославији (PDF) (на језику: српски). Београд: Претседништво министарског савета. 1931.
- Коначни резултати пописа становништва од 15 марта 1948 године. Књ. 9, Становништво по народности (PDF) (на језику: српски). Београд: Савезни завод за статистику. 1954.
- Народност и матерњи језик : попис становништва 1953. Књ. 8 : подаци за срезове према управној подели у 1953 години (на језику: српски). Београд: Савезни завод за статистику. 1959.
