Пређи на садржај

Радослав Миленковић

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Радослав Лале Миленковић.
Радослав Миленковић
Радослав Миленковић
Лични подаци
Пуно имеРадослав Миленковић
Друга именаРале
Датум рођења(1958-02-17)17. фебруар 1958. (66 год.)
Место рођењаНови Сад, ФНРЈ
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаЧетврти човек — бизнисмен
Кориолан — политичар
Дара из Јасеновца — добродржећи господин
Светозар Марковић — Лаза Пачу Вратиће се роде — Рака
Веза до IMDb-а
Миленковић на постеру за представу УК "Вук".

Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, 17. фебруар 1958) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Радослав „Рале“ Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу.[1] Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача.[2]

Глумачки рад

[уреди | уреди извор]

Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића.[1]

На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду.[2] Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.[1]

Редитељски рад

[уреди | уреди извор]

Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској,[3] Хрватској и Македонији Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта.[2]

Педагошки рад

[уреди | уреди извор]

Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду Радослав Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару у Мађарској.[2] Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио глумачку радионицу Altum silentium – Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска).[4]

Остала ангажовања на филму и у позоришту

[уреди | уреди извор]

Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Године 2001. био је директор 36. Фестивала глумачких остварења „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a од 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.[2][1]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије:

За позоришно и радио извођење драматизовао је дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова.[4]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.

Одабрана театрографија

[уреди | уреди извор]

Глумац

[уреди | уреди извор]

Редитељ

[уреди | уреди извор]
  • Матија Бећковић: „Излаз“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1982)
  • Славомир Мрожек: „Емигранти“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1983)
  • Домановић - Дис - Миленковић: „Наши дани“ монодрама (Театар ММ, Загреб 1984)
  • Славомир Мрожек: „Стриптиз“ ([[Српско народно позориште, Нови Сад 1985)
  • Домановић - Миленковић: „Вођа” (Казалишна радионица ДАНГА, Ријека, 1985)
  • Мјуреј Шизгал: „Тигар“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Семјуел Бекет: „Срећни дани“ - „Кораци“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Марша Норман: „Лаку ноћ, мајко“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
  • Павел Кохоут: „Пех под кровом“ (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 1989)
  • Петер Вајс: „Патње господина Мокинпота“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Павел Кохоут: „Рат у спаваћој соби“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном“ (Српско народно позориште Нови Сад, 1991)
  • Алфред Жари: „Краљ Иби“ (Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1991)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Народно позориште, Ниш, 1991)
  • Радоје Домановић - Миленковић: „Вођа” (Српско народно позориште, Нови Сад, 1992)
  • Аугуст Стринберг: „Отац“ (Атеље 212, Београд, 1993)
  • Александар Поповић: „Мртва тачка“ (Звездара театар, Београд, 1994)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1996)
  • Људмила Разумовска: „Кући“ (Атеље 212, Београд, 1997)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1997)
  • Петер Вајс: „Мара – Сад“ (Народно позориште, Сомбор, 1997)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1997)
  • Горан Стефановски: „Тетовиране душе“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1998)
  • Христо Бојчев: „Пуковник птица“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Народно позориште, Суботица, 1998)
  • Максим Горки: „Малограђани“ (Београдско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1998)
  • Николај Кољада: „Кокошка“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац 1999)
  • Небојша Ромчевић: „Лаки комад“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1999)
  • Франц Ксавер Крец: „Нагон“ (Атеље 212, Београд, 2000)
  • Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000)
  • Владимир Набоков: „Позив на погубљење“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 2000)
  • Александар Галин: „Конкурс“ (Београдско драмско позориште, Београд 2001)
  • Ежен Јонеско: „Столице“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 2001)
  • Николај Кољада: „Полонеза Огињског“ (Народно позориште, Ниш, 2001)
  • Олег Богајев: „Мртве уше“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2002)
  • Молијер: „Жорж Данден“ (Народно позориште, Лесковац, 2002)
  • Питер Шефер: „Амадеус“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2002)
  • А. Н. Островски: „Шума“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Народно позориште, Сомбор, 2003)
  • Јануш Гловацки: „Четврта сестра“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Волтер – Бернштајн: „Кандид“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2004)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2004)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2004)
  • Милош Кречковић: „Ноћ лудака у Господској улици“ (Народно позориште, Сомбор, 2004)
  • Молијер: „Учене жене“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2004)
  • Марина Кар: „Код мочваре мачака“ (Национални театар, Будимпешта, Мађарска, 2005)
  • Ерне Сеп: „Љубичасти багрем“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2005)
  • Марин Држић: „Дундо Мароје“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2005)
  • Јануш Гловацки: „У лову на бубашвабе“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2005)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2005)
  • Молијер: „Учене жене“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Галеб“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2006)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште, Куманово, Македонија, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Национални театар, Мишколц, Мађарска, 2006)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2007)
  • Карло Колоди: „Пинокио“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2007)
  • Молијер: „Братство лицемера“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2007)
  • Лиц Хибнер: „Грета, страница 135“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2007)
  • Албер Ками: „Неспоразум“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2007)
  • Шарлота Џонс: „У пламену“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2008)
  • Људмила Петрушевска: „Љубав“ (Центар за културу Панчево и Атеље 212, Београд, 2008)
  • Фредерико Гарсија Лорка: „Дом Бернарде Албе“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2008)
  • Михаил Афанасјевич Булгаков: „Псеће срце“ (Народно позориште, Сомбор, 2008)
  • Вилијам Шекспир: „Мера за меру“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2008)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Ново позориште, Будимпешта, Мађарска, 2008)
  • Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ежен Јонеско: „Ћелава певачица“ (Театар Театрон и Театар 23, Малме–Лунд, Шведска, 2009)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2009)
  • Вилијам Шекспир: „Сан летње ноћи“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ференц Молнар: „Стаклена ципелица“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2009)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2010)
  • Бранислав Нушић: „Ујеж“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2010)
  • Молијер: „Уображени болесник“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2011)
  • Сергеј Коковкин: „Мисис Толстој“ (Народно позориште, Београд, 2011)
  • Светислав Басара: „Сестре Карамазове“ (Народно позориште, Сомбор, 2011)
  • Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“ (Народно позориште, Београд, 2012);[1]

Телевизијске улоге

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Biografija Radoslava Milenkovića”. Sinemanija. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. ^ а б в г д „РАДОСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ”. Официјелни сајт. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  3. ^ Milenković, N (17. 7. 2010). „Pomoći ću bata Milašinu da preživi! (intervju)”. Press online. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  4. ^ а б в „Radoslav Milenković, režiser i glumac - biografija”. eKapija. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Радослав Миленковић на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радослав_Миленковић&oldid=28738461”