Национални парк Ђердап

За парк природе у Румунији погледајте страницу Парк природе Ђердап (Румунија).

Национални парк Ђердап
IUCN категорија II (национални парк)
Ђердап
Мјесто	Србија
Најближи град	Доњи Милановац
Координате	44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E
Површина	63.786,48 ha
Основано	1974. године
Управљачко тијело	Србија

Управна зграда у Доњем Милановцу

Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом. Пратећи ток Дунава, простире се у дужини од 100 километара његове десне обале, од Голупца до Караташа код Кладова, где се простиру зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.786,48 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 до 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске висине.

Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Оснивање

Као Национални парк НП Ђердап проглашен је 1974. године да би били стављени под заштиту Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа.

Као Предузеће за заштиту и развој Националног парка Ђердап основано је 5. јуна 1989. године, усклађивањем са законским прописима од 1993. године послује као Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”.

Седиште ЈП „Национални парк Ђердап” је у Доњем Милановцу, у Улици Краља Петра I 14 a, а радне јединице су у Добри и Текији.

Организациона структура

• Сектор за заједничке послове,
• Сектор за заштиту и одрживи развој,
• Сектор за правне, опште и послове туризма,
• Сектор за планирање газдовања шумама

Основне одлике

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:

• Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m
• Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
• Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m

и три котлине:

• Љупковска
• Доњомилановачка
• Оршавска

Кањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

Одлуком Унеска проглашен је за геопарк.

Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста.

Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Културно историјско наслеђе

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Ђердапска клисура
• Национални паркови Србије
• Хидроелектрана Ђердап I
• Хидроелектрана Ђердап II
• Списак заштићених природних добара у Источној и јужној Србији

Литература

• Милановић Пешић, Ана (уредник) (2015). НП Ђердап (Лексикони националних паркова Србије изд.). Београд: Службени гласник / Географски институт Јован Цвијић САНУ /Национални парк Ђердап. стр. 360. ISBN 978-86-519-1799-1.  CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт Националног парка Ђердап (језик: српски) (језик: енглески) (језик: немачки)
• Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
• Паркови за природу и људе: Ђердап, друга прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
• „NP Đerdap na sajtu Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije”. RZZPS. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 12. 3. 2021. 
• Митови и легенде иза гвоздених врата („Политика”, 2. јул 2017)
• На леђима Дунава