Споменик природе Шам-дуд

Шам-дуд
Шам-дуд
Опште информације
Место	Пећ
Држава	Србија
Координате	42° 39′ 40″ С; 20° 15′ 57″ И / 42.6610311° С; 20.2657293° И
	Споменик природе Шам-дуд Споменик природе Шам-дуд на карти Србије
Врста споменика	ботанички
Година заштите	1957.
Степен заштите	III степен

Споменик природе Шам-дуд је законом заштићено стабло црног дуда (Morus nigra) које расте у порти манастира Пећка патријаршија. Први пут заштићен је 1957. године.^[1]

Историја

Основно дебло висине је преко 8 м, а старост му се процењује на око 750 година. Половином 20. века, за време једне олује, гром је ударио у стабло и преполовио га. Две гране су полегле по земљи и ожилиле се, а из њих су израсле нове крошње. Расцепљеност дуда се описује у новинама још 1938, где се окренутости грана на исток и запад приписује симболика подељене хришћанске цркве.^[2] За Шам-дуд се верује да је најстарији црни дуд у Европи. Стабло је у добром стању, још увек плодоноси, а његови плодови и листови се прикупљају.

Предање

Верује се да га је посадио архиепископ Сава Други, синовац Светог Саве, половином 13. века. Он је садницу дуда донео из покрајине Шам у данашњој Сирији. Одатле и потиче његово име Шам-дуд. Такође се верује да је баш испод овог дуда Арсеније Чарнојевић 1690. године сазвао сабор на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу према Војводини.

Решење - акт о оснивању

Одлука о заштити споменика природе Шам - дуд - 02 бр. 21/148 - СО Пећ. Службени гласник РС број 16/1995.

Извори

^ Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 245
^ "Политика", 22. авг. 1938, стр. 11

Види још

Спољашње везе

Напомена: Садржај ове странице или један његов део, написан је на основу података из Централног регистра заштићених природних добара које води Завод за заштиту природе Србије.

[1] Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 245

[2] "Политика", 22. авг. 1938, стр. 11

[1]

[2]