Споменик природе Пребреза
Палеонтолошки локалитет Пребреза заштићено је природно добро као Споменик природе са првом категоријом заштите. Налази се на територији општине Блаце и једини је палеонтолошки локалитет у Србији који је стављен под заштиту Уредбом Владе РС 2009. године, као заштићено природно добро од изузетног значаја.[1]
Локација
[уреди | уреди извор]Налази се у јужној Србији испод јужних обронака планине Јастребац, три километра северозападно од насеља Блаце (у правцу Крушевца).[2] Обухвата субвертикалне профиле са леве и десне обале Глувог потока.
Палеонтолошки налази
[уреди | уреди извор]Откривен је велики број остатака сисарске фауне средњомиоценске старости (од 16 до 10 милиона година), чије порекло одступа од раније проучених фосилних налаза сисара у региону.[2] Најзаступљенији представници су из реда Carnivora — Звери (хијене и др); Perissodactyla — Копитари (коњи, носорози); Artiodactyla — Папкари (свиње, жирафе, говеда); Proboscidea — Сурлаши (мастодон). Овај локалитет представља налазиште неоспорне научне и едукативне вредности управо због доступности посматрања и могућности непосредног проучавања палеонтолошких остатака. Локалитет служи као кључ за разумевање тока миграције сисара у доба миоцена које су преко Балкана текле из Европе, Азије и Африке.[3]
Откривање археолошког блага
[уреди | уреди извор]Споменик природе Пребреза је у међународној стручној литератури означен као најзначајније палеонтолошко налазиште миоценске старости на Балканском полуострву, а откривено је сасвим случајно. Давне 1947, стари мештанин Пребрезе, Раде Ракоњац пронашао је овај локалитет играјући се као дете.[4] Од тада па до данас он је и чувар овог подручја и домаћин све већем броју стручњака и туриста који долазе у посету. „Мени је било пријатно у души да свет зна за Пребрезу, а посебно ми је било драго што је и моја маленкост дала допринос науци“, каже Ракоњац.[4]
Изложбени плато
[уреди | уреди извор]Изложбени плато чини осам калота, тј. изложбених витрина, око којих је постављена дрвена стаза у шуми у самом срцу заштићеног подручја. У изложбеним витринама могуће је видети реплике фосилних остатака пронађених на овом подручју. Овакав изложбени простор на отвореном јединствен је у Србији и свету и представља невероватан туристички и едукативни потенцијал.
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „чл. 31. Закона о заштити природе, „Службени гласник РС“ бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 и 14/2016“)” (PDF). Завод за заштиту природе Србије. ззпс. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ а б Амиџић; et al. Заштићена природна добра Србије (друго изд.). Министарство животне средине рударства и просторног планирања и Завод за заштиту природе Србије.
- ^ „Посета биолошког друштва "Др Сава Петровић" палеонтолошком налазишту”. bddsp.org.rs. БДДСП. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ а б „тајне археолошког бралга Пребрезе”. www.rts.rs. РТС. Приступљено 24. 5. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Завод за заштиту природе Србије
- Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
- Регистар заштићених добара
- Хектар праисторије у Пребрези („Политика”, 9. новембар 2020)