Пређи на садржај

Ђорђо Паризи

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђо Паризи
Паризи 2006. године
Лични подаци
Датум рођења(1948-08-04)4. август 1948.(76 год.)
Мјесто рођењаРим, Италија
ОбразовањеРимски универзитет Сапијенца
Научни рад
Познат поСтатистичка механика, квантна теорија поља, спинско стакло
НаградеНобелова награда за физику (2021)
Званични веб-сајт
chimera.roma1.infn.it/GIORGIO/indexhome.htm

Ђорђо Париси (Рим, 4. август 1948) италијански је теоријски физичар, чија су истраживања била усмјерена ка квантној теорији поља, статистичкој механици и сложеним системима. Његов најпознатији допринос су еволуционе једначине за густине партона у квантној хромодинамици, које је извео уз помоћ Гвида Алтарелија, познате као Алтарели-Паризијеве или ДГЛАП једначине, тачно рјешење Шерингтон-Киркпатриковог модела спин стакла, Кардар-Паризи-Занг динамичка једначина која описује скалирање растућих интерфејса и проучавање вртложних јата птица.[1] Добио је Нобелову награду за физику 2021. године, заједно са Клаусом Хаселманом и Сјукуром Манабеом за револуционарне доприносе теорији сложених система, посебно „за откриће узајамног дејства нереда и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размјера“.[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Ђорђо Паризи је дипломирао на римском универзитету Сапијенца 1970. године, под менторством Николе Кабиба. Био је истраживач у Националној лабораторији у Фраскату (1971—1981) и гостујући научник на Универзитету Колумбија (1973—1974), на француском институту Institut des Hautes Études Scientifiques (1976—1977) и Вишој нормалној школи (1977—1977).

Од 1981. до 1992. био је редовни професор теоријске физике на римском универзитету Тор Вергата, а тренутно је професор квантне теорије на Универзитету Сапијенца у Риму. Члан је Симонсове колаборације „Проблем пуцања стакла”.[3]

Одабране публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Parisi awarded the Nobel prize in physics in 2021. Nuzzo, R. (2006). „Profile of Giorgio Parisi”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (21): 7945—7947. Bibcode:2006PNAS..103.7945N. PMC 1472410Слободан приступ. PMID 16705030. doi:10.1073/pnas.0603113103Слободан приступ. 
  2. ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-05. 
  3. ^ „Simons Collaboration: Cracking the Glass Problem”. Simons Foundation. 2016.