Ђорђо Паризи
| Ђорђо Паризи | |
|---|---|
 Паризи 2006. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. август 1948. |
| Мјесто рођења | Рим, Италија |
| Образовање | Римски универзитет Сапијенца |
| Научни рад | |
| Познат по | Статистичка механика, квантна теорија поља, спинско стакло |
| Награде | Нобелова награда за физику (2021) |
| Званични веб-сајт | |
| chimera | |
Ђорђо Париси (Рим, 4. август 1948) италијански је теоријски физичар, чија су истраживања била усмјерена ка квантној теорији поља, статистичкој механици и сложеним системима. Његов најпознатији допринос су еволуционе једначине за густине партона у квантној хромодинамици, које је извео уз помоћ Гвида Алтарелија, познате као Алтарели-Паризијеве или ДГЛАП једначине, тачно рјешење Шерингтон-Киркпатриковог модела спин стакла, Кардар-Паризи-Занг динамичка једначина која описује скалирање растућих интерфејса и проучавање вртложних јата птица.[1] Добио је Нобелову награду за физику 2021. године, заједно са Клаусом Хаселманом и Сјукуром Манабеом за револуционарне доприносе теорији сложених система, посебно „за откриће узајамног дејства нереда и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размјера“.[2]
Каријера
[уреди | уреди извор]Ђорђо Паризи је дипломирао на римском универзитету Сапијенца 1970. године, под менторством Николе Кабиба. Био је истраживач у Националној лабораторији у Фраскату (1971—1981) и гостујући научник на Универзитету Колумбија (1973—1974), на француском институту Institut des Hautes Études Scientifiques (1976—1977) и Вишој нормалној школи (1977—1977).
Од 1981. до 1992. био је редовни професор теоријске физике на римском универзитету Тор Вергата, а тренутно је професор квантне теорије на Универзитету Сапијенца у Риму. Члан је Симонсове колаборације „Проблем пуцања стакла”.[3]
Одабране публикације
[уреди | уреди извор]- Parisi, Giorgio (1988). Statistical Field Theory
. Addison Wesley. ISBN 978-0201059854. - Mézard, Marc; Giorgio Parisi; Miguel Angel Virasoro (1987). Spin glass theory and beyond. Singapore: World Scientific. ISBN 978-9971501150.
- Parisi, Giorgio (2006). La chiave, la luce, l'ubriaco. Roma: Di Renzo Editore. ISBN 978-8883231490.
- Parisi, Giorgio; Auletta Gennaro; Fortunato Mauro (2009). Quantum Mechanics. Cambridge University Press. ISBN 978-0521869638.
- Parisi, Giorgio; Urbani Pierfrancesco; Zamponi Francesco (2020). Theory of Simple Glasses. Cambridge University Press. ISBN 978-1108120494.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Parisi awarded the Nobel prize in physics in 2021.
Nuzzo, R. (2006). „Profile of Giorgio Parisi”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (21): 7945—7947. Bibcode:2006PNAS..103.7945N. PMC 1472410
. PMID 16705030. doi:10.1073/pnas.0603113103 .
- ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-05.
- ^ „Simons Collaboration: Cracking the Glass Problem”. Simons Foundation. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
