Алберт Ферт
Алберт Ферт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. март 1938. |
Место рођења | Каркасон, Француска |
Образовање | Универзитет Сорбона, Виша нормална школа |
Научни рад | |
Поље | физика |
Награде | Нобелова награда за физику (2007) |
Алберт Луј Франсоа Ферт (фр. Albert Louis François Fert, IPA: /albɛʁt lwi fʁɑ̃swɑ fɛʁt/; Каркасон, 7. март 1938) француски је физичар и лауреат Нобелове награде за физику 2007.
Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу” (фр. Propriétés de transport électrique dans le nickel et le fer). Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.
Фертова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома.[1] Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата.[2] Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.
Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.
Од 1976. Ферт је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.
За проналазак ГМР ефекта Ферту и Гринбергу је 2007. додељена Нобелова награда за физику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Baibich et al.: Giant Magnetoresistance of (001)Fe/(001)Cr Magnetic Superlattices. In: Physical Review Letters. Band 61, 1988, стр. 2472-2475
- ^ Binasch et al.: Enhanced magnetoresistance in layered magnetic structures with antiferromagnetic interlayer exchange. In: Physical Review. Band B 39, 1989, стр. 4828-4830
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Алберт Ферт на Викимедијиној остави