Пређи на садржај

Алфред Кастлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфред Кастлер
Лични подаци
Датум рођења(1902-05-03)3. мај 1902.
Место рођењаГебвилер, Немачко царство
Датум смрти7. јануар 1984.(1984-01-07) (81 год.)
Место смртиБандол, Француска
Научни рад
ПољеФизика
НаградеНобелова награда за физику (1966)

Алфред Кастлер (фр. Alfred Kastler, 3. мај 1902. – 7. јануар 1984) био је француски физичар, који је 1966. године добио Нобелову награду за физику[1][2][3][4] „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима”.[5]

Професор Кастлер је умро 7. јануара 1984. године у Бандолу, Француска.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Кастлер 1967. године

Кастлер је рођен у Гебвилеру (Алзас, Немачко царство), а касније је похађао Лицеј Бартолди у Колмару, Алзас, и Вишу нормалну школу у Паризу 1921. Након студија, 1926. је почео да предаје физику на Лицеју у Милузу, а затим предавао на Универзитету у Бордоу, где је био универзитетски професор до 1941. Жорж Бруа га је замолио да се врати у Вишу нормалну школу, где је коначно добио катедру 1952. године.

Сарађујући са Жаном Броселом,[7][8][9] истраживао је квантну механику,[10][11][12] интеракцију између светлости и атома и спектроскопију.[13][14][15] Кастлер је, радећи на комбинацији оптичке[16][17][18][19][20][21][22] и магнетне резонанце,[23][24][25][26][27] развио технику „оптичког пумпања“.[28][29][30] Ти радови су довели до комплетирања теорије ласера и масера.[31][32]

Он је добитник Нобелове награде за физику 1966. године „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанција у атомима“.

Он је био председник одбора Институт за теоријску и примењену оптику и био је први председник невладине организације (НВО) Акција против глади.[33][34][35]

Кастлер је писао и поезију (на немачком). Године 1971, објавио је Europe, ma patrie: Deutsche Lieder eines französischen Europäers (тј. Европа, моја домовина: немачке песме француског Европљанина). Године 1976, Кастлер је изабран у Америчко филозофско друштво.[36] Године 1978, постао је страни члан Краљевске холандске академије уметности и наука.[37] Године 1979, Кастлер је награђен медаљом Вилхелма Екснера.[38]

Лабораторија Кастлер-Бросел

[уреди | уреди извор]

Професор Кастлер је провео већи део своје истраживачке каријере на Вишој нормалној школи у Паризу, где је започео каријеру после рата са својим учеником, Жаном Броселом, у малој истраживачкој групи за спектроскопију.

Током четрдесет година које су уследиле, ова група је обучила многе младе физичаре и имала значајан утицај на развој науке атомске физике у Француској. Херцијанска спектроскопска лабораторија је тада преименована у Лабораторија Кастлер-Бросел 1994. године и добила је део своје лабораторије на Универзитету Пјер и Марија Кири углавном на Вишој нормалној школи.

Професор Кастлер је умро 7. јануара 1984. у Бандолу, Француска.[39]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Alfred Nobel – The Man Behind the Nobel Prize”. Nobel Foundation. 
  2. ^ „The Nobel Prize Awarders”. web.archive.org. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize Award Ceremonies”. web.archive.org. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала 22. 08. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  4. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Приступљено 4. 2. 2019. 
  5. ^ „The Nobel Prize in Physics 1966”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 12. 2018. 
  6. ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Приступљено 2010-11-06. 
  7. ^ Cohen-Tannoudji, Claude (децембар 2003). „Obituary: Jean Brossel”. Physics Today. 56 (12): 81—82. doi:10.1063/1.4776720. 
  8. ^ Laloë, Franck (20. 3. 2003). „Obituary: Jean Brossel (1918–2003)”. Nature. 422 (6929): 274. Bibcode:2003Natur.422..274L. PMID 12646909. S2CID 36891325. doi:10.1038/422274a Слободан приступ. 
  9. ^ „CNRS – Médailles d'or”. Архивирано из оригинала 2011-01-20. г. Приступљено 2014-07-30. 
  10. ^ Feynman, Richard; Leighton, Robert; Sands, Matthew (1964). The Feynman Lectures on Physics. 3. California Institute of Technology. ISBN 978-0201500646. Приступљено 19. 12. 2020. 
  11. ^ Jaeger, Gregg (септембар 2014). „What in the (quantum) world is macroscopic?”. American Journal of Physics. 82 (9): 896—905. Bibcode:2014AmJPh..82..896J. doi:10.1119/1.4878358. 
  12. ^ Born, M. (1926). „Zur Quantenmechanik der Stoßvorgänge” [On the Quantum Mechanics of Collision Processes]. Zeitschrift für Physik. 37 (12): 863—867. Bibcode:1926ZPhy...37..863B. S2CID 119896026. doi:10.1007/BF01397477. 
  13. ^ Duckett, Simon; Gilbert, Bruce (2000). Foundations of Spectroscopy. Oxford Science Publications. ISBN 978-0198503354. 
  14. ^ Bartusiak, Marcia (2017-06-27), „Einstein's Unfinished Symphony: The Story of a Gamble, Two Black Holes, and a New Age of Astronomy”, Einstein’s Unfinished Symphony (на језику: енглески), Yale University Press, ISBN 9780300228120, OCLC 1039140043, doi:10.12987/9780300228120, Приступљено 2023-05-22  Google Books
  15. ^ The Oxford American College Dictionary. G.P. Putnam's Sons. 2002. ISBN 9780399144158. OCLC 48965005. 
  16. ^ Fox, A.G.; Li, T. (1961). „Resonant modes in a maser interferometer”. Bell Syst. Tech. J. 40 (2): 453—488. doi:10.1002/j.1538-7305.1961.tb01625.x. 
  17. ^ Ismail, N.; Kores, C. C.; Geskus, D.; Pollnau, M. (2016). „Fabry-Pérot resonator: spectral line shapes, generic and related Airy distributions, linewidths, finesses, and performance at low or frequency-dependent reflectivity”. Optics Express. 24 (15): 16366—16389. Bibcode:2016OExpr..2416366I. PMID 27464090. doi:10.1364/OE.24.016366 Слободан приступ. 
  18. ^ Lotsch, H.K.V. (1968). „The Fabry-Perot resonator Part I”. Optik. 28: 65—75. 
  19. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator Part II”. Optik. 28: 328—345. 
  20. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator. Part III”. Optik. 28: 555—574. 
  21. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator. Part IV”. Optik. 29: 130—145. 
  22. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator Part V”. Optik. 29: 622—623. 
  23. ^ Hoult, D. I.; Bhakar, B. (1997). „NMR signal reception: Virtual photons and coherent spontaneous emission”. Concepts in Magnetic Resonance. 9 (5): 277—297. doi:10.1002/(SICI)1099-0534(1997)9:5<277::AID-CMR1>3.0.CO;2-W. 
  24. ^ Rabi, I.I.; Zacharias, J.R.; Millman, S.; Kusch, P. (1938). „A New Method of Measuring Nuclear Magnetic Moment”. Physical Review. 53 (4): 318—327. Bibcode:1938PhRv...53..318R. doi:10.1103/PhysRev.53.318 Слободан приступ. 
  25. ^ „The Nobel Prize in Physics 1944”. NobelPrize.org. 
  26. ^ Filler, Aaron (2009). „The History, Development and Impact of Computed Imaging in Neurological Diagnosis and Neurosurgery: CT, MRI, and DTI”. Nature Precedings. doi:10.1038/npre.2009.3267.5 Слободан приступ. 
  27. ^ „The Nobel Prize in Physics 1952”. NobelPrize.org. 
  28. ^ Taylor, Nick (2000). LASER: The inventor, the Nobel laureate, and the thirty-year patent war. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-83515-0.  Page 56.
  29. ^ Demtroder, W. (1998). Laser Spectroscopy: Basic Concepts and Instrumentation. Berlin: Springer. 
  30. ^ „Lamp 4462” (gif). sintecoptronics.com. Приступљено 2018-12-27. 
    „Lamp 5028” (gif). sintecoptronics.com. Приступљено 2018-12-27. 
  31. ^ Townes, Charles H. (1964-12-11). „Production of coherent radiation by atoms and molecules - Nobel Lecture” (PDF). The Nobel Prize. стр. 63. Архивирано (pdf) из оригинала 2020-08-27. г. Приступљено 2020-08-27. „We called this general type of system the maser, an acronym for microwave amplification by stimulated emission of radiation. The idea has been successfully extended to such a variety of devices and frequencies that it is probably well to generalize the name - perhaps to mean molecular amplification by stimulated emission of radiation.” 
  32. ^ Mario Bertolotti (2004). The History of the Laser. CRC Press. стр. 180. ISBN 978-1420033403. 
  33. ^ „About Action Against Hunger Canada | Action Against Hunger”. actioncontrelafaim.ca (на језику: енглески). Приступљено 2017-07-27. 
  34. ^ „Mr. Ashwini Kakkar elected chairman of Action Against Hunger's International network”. 
  35. ^ Desjeux, JF; Briend, A; Prudhon, C; Greletty, Y; Golden, MH (1998). „Definition and evaluation of therapeutic food for severely malnourished children in situations of humanitarian emergencies”. Bull Acad Natl Med. 182 (8): 1679—90; discussion 1691—5. PMID 10188315. 
  36. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2022-07-25. 
  37. ^ „A.H.F. Kastler (1902 - 1984)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 19. 7. 2015. 
  38. ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
  39. ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Приступљено 2010-11-06. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алфред Кастлер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Кастлер&oldid=28540284”