Јасеново (Бела Црква)
Јасеново | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Бела Црква |
Становништво | |
— 2011. | 1.243 |
— густина | 38.6/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 56′ 09″ С; 21° 17′ 58″ И / 44.935934° С; 21.299561° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 73 m |
Површина | 32,2 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 26346 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | VŠ |
Јасеново је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1243 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у северозападном делу општине, мала варошица, на раскрсници пута са првом железничком пругом у бившој Југославији, била је значајно место у долини реке Караш. Овде се налази железнички комплекс Јасеново на прузи Вршац—Бела Црква.
Историја
[уреди | уреди извор]Назив села је од дрвета јасена. За симболе грба узето је дрво јасена и вила, која је по предању живела у јасеновим шумама и чувала село.
У турским тефтерима село Јасеново се помиње још половином шеснаестог века. A током историје је више пута мењало име: Године 1690. – Јасеново. После – Јасенова, Јесенова 1911. – Karasjeszenö 1922. – Јасеново. Јасеново је купио Неман-бег харач 1692. Јасеново је 1699. године припадало Северинском комитату. 1713. г. пописано је 83 дома. Крајем 1716. године и почетком 1717. г. таборовала је у Јасенову аустријска војска, са задатком да обезбеди Нову Паланку.[1]
А године 1716. додељено је Јасеново паланачком диштрикту. Године 1717. бројало је 120 домова и постало је седиште подуправника (Unterverwalter) и оберкнеза. Тада је уведена и пошта 1726. г. сазидана је прва црква 1734. г. поучили су Италијани овдашње становништво и завели гајење свилених буба, сађење дудова за бубе и подигли манипулацијуну зграду.
У првом турском рату помиње се чешће Јасеново. Од 8. до 10. августа 1736. плаћали су мештани Турцима намет, у новцу и у намирницама. 4. фебруара 1739. потукла је народна војска код Јасенова једну чету побуњених Румуна.[2]
Од 1747. до 1752. године становао је у Јасенову командант банатске народне војске, барон Сибшен. Пописано је 1749. г. 116 домова. Године 1769. подигнута је друга српска црква, а 1773. године уведене су матичне књиге. Овде постоји Црква Светог Димитрија у Јасенову.
Јасеново је 1773 године припојено Илирској регименти и постало седиште компаније. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.[3] Од 1780. – 1789. године постојала је овде једна војничка немачка тривијална школа. Године 1802. било је 168 домова са 1119 становника. Године 1820. обновљена је тривијална школа. Године 1838. додељено је српском батаљону, а 1845. српској регименти.
Године 1847. пописано је 1635 становника. Године 1854. пописано је 1379 становника у месту, а 5440 у компанији, коју су чиниле пет општина.
Дана 1. новембра 1856. године отворена је железничка станица, а 8. јула 1858. године пуштена је у саобраћај и железница на прузи према Темишвару. Године 1857. сазидана је општинска кућа. Јасеново постаје велика општина 1896. почиње матичарско звање.
Јасеново 1875. г. добија пошту, а 1879. тржишно право. Према пописима становника Јасеново је имало;
Година пописа | Број становника |
---|---|
1869. | 1.619 |
1880. | 1.795 |
1890. | 2.054 |
1900. | 2.156 |
1910. | 2.207 |
Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.
Године 1893. основана је апотека а 1912. г. подигнута је нова православна црква за коју је утрошено 80.000 Круна. У почетку Светског рата интернирана су два становника. 8. новембра 1918. г. српска војска је ушла у Јасеново, које је припојено Торонталској-тамишкој жупанији.
По попису 1921. г, било је 2111 становника, од којих: Срба – 1753; Чехословака – 35; Осталих Словена – 30; Румуна – 22; Италијана – 1; Немаца – 192; Мађара – 78. 20. децембара 1928. извршен је избор новог општинског представништва.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Јасеново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,7 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Село је по величини и броју становника највеће у општини са 1446 становника и густином насељености од 18 становника по једном хектару.
|
|
Становништво, привреда и инфраструктура
[уреди | уреди извор]Становништво се претежно бави земљорадњом, воћарством, сточарством, а један део је запослен у предузећима у Вршцу и Белој Цркви. У селу раде и два предузећа која закође запошљавају доста радника из села, а то су циглана "2. октобар" и погон пластичне амбалаже "Хемофарм". Изграђеност инфраструктуре, комуналне опремљености, на завидном је нивоу у односу на остала места у општини. У селу је обезбеђена здравствена заштита, изграђена је амбуланта у којој ради неколико лекара. Постоји осмогодишња основна школа „Ђорђе Малетић“, а такође и предшколска установа — дечје забавиште. У Јасенову је 1816. године рођен књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар Ђорђе Малетић.
м | ж |
|||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 10 | 20 | ||
75—79 | 17 | 35 | ||
70—74 | 22 | 40 | ||
65—69 | 46 | 51 | ||
60—64 | 48 | 44 | ||
55—59 | 19 | 30 | ||
50—54 | 52 | 42 | ||
45—49 | 71 | 68 | ||
40—44 | 56 | 40 | ||
35—39 | 55 | 49 | ||
30—34 | 42 | 38 | ||
25—29 | 60 | 48 | ||
20—24 | 41 | 42 | ||
15—19 | 52 | 45 | ||
10—14 | 50 | 32 | ||
5—9 | 60 | 53 | ||
0—4 | 29 | 37 | ||
Просек : | 37,7 | 41,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 592 | 153 | 360 | 45 | 27 | 7 |
Женски | 593 | 85 | 352 | 127 | 22 | 7 |
УКУПНО | 1.185 | 238 | 712 | 172 | 49 | 14 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 314 | 138 | 0 | 2 | 70 |
Женски | 128 | 65 | 0 | 0 | 14 |
УКУПНО | 442 | 203 | 0 | 2 | 84 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 17 | 15 | 6 | 29 |
Женски | 0 | 1 | 18 | 1 | 3 |
УКУПНО | 0 | 18 | 33 | 7 | 32 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 6 | 7 | 5 | 2 |
Женски | 3 | 0 | 0 | 9 | 6 |
УКУПНО | 5 | 6 | 7 | 14 | 8 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 13 | |
Женски | 1 | 4 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 3 | 4 | 0 | 16 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
- ^ Летописа Период 1812 – 2009. Јасенову у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенову настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган председник обл. одбора у Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске области банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис периода 1812 – 2009. г. Јасеново у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина : Беч 2009. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о селу Јасеново, настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.