Пређи на садржај

Јасеново (Бела Црква)

Координате: 44° 56′ 09″ С; 21° 17′ 58″ И / 44.935934° С; 21.299561° И / 44.935934; 21.299561
С Википедије, слободне енциклопедије
Јасеново
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 1.243
 — густина38.6/km2
Географске карактеристике
Координате44° 56′ 09″ С; 21° 17′ 58″ И / 44.935934° С; 21.299561° И / 44.935934; 21.299561
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Површина32,2 km2
Јасеново на карти Србије
Јасеново
Јасеново
Јасеново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26346
Позивни број013
Регистарска ознака

Јасеново је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1243 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се у северозападном делу општине, мала варошица, на раскрсници пута са првом железничком пругом у бившој Југославији, била је значајно место у долини реке Караш. Овде се налази железнички комплекс Јасеново на прузи Вршац—Бела Црква.

Историја

[уреди | уреди извор]

Назив села је од дрвета јасена. За симболе грба узето је дрво јасена и вила, која је по предању живела у јасеновим шумама и чувала село.

У турским тефтерима село Јасеново се помиње још половином шеснаестог века. A током историје је више пута мењало име: Године 1690. – Јасеново. После – Јасенова, Јесенова 1911. – Karasjeszenö 1922. – Јасеново. Јасеново је купио Неман-бег харач 1692. Јасеново је 1699. године припадало Северинском комитату. 1713. г. пописано је 83 дома. Крајем 1716. године и почетком 1717. г. таборовала је у Јасенову аустријска војска, са задатком да обезбеди Нову Паланку.[1]

А године 1716. додељено је Јасеново паланачком диштрикту. Године 1717. бројало је 120 домова и постало је седиште подуправника (Unterverwalter) и оберкнеза. Тада је уведена и пошта 1726. г. сазидана је прва црква 1734. г. поучили су Италијани овдашње становништво и завели гајење свилених буба, сађење дудова за бубе и подигли манипулацијуну зграду.

У првом турском рату помиње се чешће Јасеново. Од 8. до 10. августа 1736. плаћали су мештани Турцима намет, у новцу и у намирницама. 4. фебруара 1739. потукла је народна војска код Јасенова једну чету побуњених Румуна.[2]

Од 1747. до 1752. године становао је у Јасенову командант банатске народне војске, барон Сибшен. Пописано је 1749. г. 116 домова. Године 1769. подигнута је друга српска црква, а 1773. године уведене су матичне књиге. Овде постоји Црква Светог Димитрија у Јасенову.

Јасеново је 1773 године припојено Илирској регименти и постало седиште компаније. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.[3] Од 1780. – 1789. године постојала је овде једна војничка немачка тривијална школа. Године 1802. било је 168 домова са 1119 становника. Године 1820. обновљена је тривијална школа. Године 1838. додељено је српском батаљону, а 1845. српској регименти.

Године 1847. пописано је 1635 становника. Године 1854. пописано је 1379 становника у месту, а 5440 у компанији, коју су чиниле пет општина.

Дана 1. новембра 1856. године отворена је железничка станица, а 8. јула 1858. године пуштена је у саобраћај и железница на прузи према Темишвару. Године 1857. сазидана је општинска кућа. Јасеново постаје велика општина 1896. почиње матичарско звање.
Јасеново 1875. г. добија пошту, а 1879. тржишно право. Према пописима становника Јасеново је имало;

Година пописа Број становника
1869. 1.619
1880. 1.795
1890. 2.054
1900. 2.156
1910. 2.207

Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.

Године 1893. основана је апотека а 1912. г. подигнута је нова православна црква за коју је утрошено 80.000 Круна. У почетку Светског рата интернирана су два становника. 8. новембра 1918. г. српска војска је ушла у Јасеново, које је припојено Торонталској-тамишкој жупанији.

По попису 1921. г, било је 2111 становника, од којих: Срба – 1753; Чехословака – 35; Осталих Словена – 30; Румуна – 22; Италијана – 1; Немаца – 192; Мађара – 78. 20. децембара 1928. извршен је избор новог општинског представништва.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Јасеново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,7 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Село је по величини и броју становника највеће у општини са 1446 становника и густином насељености од 18 становника по једном хектару.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.030
1953. 2.159
1961. 2.333
1971. 2.108
1981. 2.062
1991. 1.927 1.609
2002. 1.446 1.784
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.220 84,37%
Роми
  
93 6,43%
Мађари
  
18 1,24%
Румуни
  
15 1,03%
Македонци
  
12 0,82%
Чеси
  
11 0,76%
Немци
  
7 0,48%
Црногорци
  
6 0,41%
Хрвати
  
4 0,27%
Словаци
  
4 0,27%
Југословени
  
3 0,20%
Руси
  
1 0,06%
Муслимани
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
непознато
  
38 2,62%

Становништво, привреда и инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Становништво се претежно бави земљорадњом, воћарством, сточарством, а један део је запослен у предузећима у Вршцу и Белој Цркви. У селу раде и два предузећа која закође запошљавају доста радника из села, а то су циглана "2. октобар" и погон пластичне амбалаже "Хемофарм". Изграђеност инфраструктуре, комуналне опремљености, на завидном је нивоу у односу на остала места у општини. У селу је обезбеђена здравствена заштита, изграђена је амбуланта у којој ради неколико лекара. Постоји осмогодишња основна школа „Ђорђе Малетић“, а такође и предшколска установа — дечје забавиште. У Јасенову је 1816. године рођен књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар Ђорђе Малетић.


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
  2. ^ Летописа Период 1812 – 2009. Јасенову у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенову настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган председник обл. одбора у Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске области банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис периода 1812 – 2009. г. Јасеново у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина : Беч 2009. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о селу Јасеново, настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]