Ј-20 крагуј
| Ј-20 Крагуј | ||
|---|---|---|
 Ј-20 Крагуј | ||
| Опште | ||
| Намена | лаки борбени авион | |
| Посада | пилот | |
| Произвођач | Соко, Мостар | |
| Први лет | 1962. | |
| Почетак производње | 1964. | |
| Димензије | ||
| Дужина | 7,93 m | |
| Размах крила | 10,64 m | |
| Површина крила | 17 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 1 130 kg | |
| Нормална полетна | 1 317 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 1 620 kg | |
| Макс. спољни терет | 300 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | Lycoming GSO-480 | |
| Снага | 253 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 295 km/h | |
| Долет | 800 km | |
| Плафон лета | 8 000 m | |
Ј-20 Крагуј је лаки југословенски борбени авион, пројектовао га је Ваздухопловнотехнички институт 1962. године, а произвођен је у фабрици авиона Соко из Мостара. Развијен под утицајем позитивних искустава супротстављања непријатељу у условима партизанског ратовања, за дејство на привремено заузетој територији. Такође био је предвиђен за борбу против хеликоптера, пошто у његово време нису постојали брзи борбени хеликоптери.[1][2]
Развој и производња
[уреди | уреди извор]Прототип авиона Ј-20 Крагуј полетео је 1962. године, а серијска производња је започела 1964. године. Произведене су две мање серије у фабрици авиона Соко, у Мостару. Укупна производња била је била (14 + 27) 41 авион. Према светским ваздухопловним стандардима тог времена ово је био типичан КОИН (COIN) авион. Скраћеница КОИН (енгл. COIN - counter insurgency), ознака је за авионе који су намењени за борбу против герилских покрета. Потреба за стварањем оваквог типа авиона настала је за време Хладног рата и сукоба ограниченог интензитета који су се одвијали широм планете. Процена је била да би у евентуалном сукобу непријатељ прво уништио аеродроме. Малих димензија и лак за одржавање, Крагуј је могао да полеће и слеће са кратких травнатих писта. Користио би се и на привремено заузетој територији, у условима партизанског ратовања.
Његово наоружање, иако није упоредиво са наоружањем савремених борбених авиона, било је у потпуности прилагођено његовој намени. Крагуј је наоружан са два митраљеза калибра 7,7 mm, а на подвесним носачима на крилима могао је да понесе две невођене ракете калибра 127 mm, две запаљиве бомбе од 150 kg или свежањ малих бомби од 2, 4 или 16 kg. Међутим, у условима савременог ратишта за Крагуја нема места. Преостали авиони постали су скупе играчке авио ентузијаста из целог света и експонати у музејима ваздухопловства.
Крагуј је био у оперативној употреби у „Територијалној одбрани“, где су резервни пилоти на њему одржавали тренажу. Становници бивше Југославије најдуже ће памтити по његовој улози у филму Партизанска ескадрила.[2][3]
Опис
[уреди | уреди извор]Авион је са правоугаоним крилом, нискокрилац, једносед, металне конструкције са клипним мотором Лајкоминг GSO-480-BIAG, са снагом од 253 kW, са редуктором преносног односа 0,64:1. Елиса је HC-B3Z20-1, трокрака метална, променљивог корака, пречника 2,438 m.
Поседује фиксне стајне органе, са гумама точкова ниског притиска, тако да може полети и слети са сваке ливаде.
Наоружан је са два митраљеза калибра од 7,7 mm, смештена у крилу, са бојевим комплетом, сваки по 650 метака. Намерно је изабран мањи калибар, због већег броја метака за ноћно дуготрајније узнемиравање непријатеља.
Перформансе
[уреди | уреди извор]- Максимална брзина при земљи: 275 km/h
- Максимална брзина на висини 1 500 m: 295 km/h
- Минимална брзина, са извученим закрилцима: 88 km/h
- Дужина стазе полетања: 175 m
- Дужина стазе слетања: 120 m[2]
Алтернативно наоружање
[уреди | уреди извор]На крилима поседује два споњна носача терета/наоружања, на њима алтернативно може носити:
- 2 х 100 kg, две бомбе
- 2 х 150 lit, две „напалм“ бомбе
- 2 х 150 kg, два свежња малих бомби
- 2 х ракете, калибар 127 mm
- 2 х лансера, са 24 ракете од 57 mm[2]
 |
|
Изложени примерци
[уреди | уреди извор]Ј-20 Крагуј
- № 30104, изложен у Музеју ваздухопловства у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Годишњак српског ваздухопловства, 2008-2009, страна XIX, XX и XXIII
- ^ а б в г Рендулић 1996, стр. 78–80
- ^ Јанић 2010, стр. 20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. стр. 78—80.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „FA Soko J-20 "Kraguj"” (на језику: (језик: српски)). Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs. Архивирано из оригинала 24. 02. 2010. г. Приступљено 2. септембар 2010.
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/583-s-20-r-gu Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2017)