Пређи на садржај

Икарус 232

С Википедије, слободне енциклопедије
Икарус 232 "Пионир"

Икарус 232 "Пионир"
Опште
Намена експериментални авион
Посада 1
Произвођач Икарус из Земуна,
Први лет 2. октобра 1947.
Почетак производње прототип
Димензије
Дужина 5,32 m
Размах крила 6,20 m
Висина 2,18 m
Површина крила 6,70 m²
Маса
Празан 395 kg
Нормална полетна 530 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 х Валтер Микрон II (Walter Mikron II)
Снага 2 х 44 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 274 km/h
Долет 375 km
Плафон лета 3.800 m
Брзина пењања 153 m/min

Икарус 232 "Пионир" је југословенски експериментални двомоторни, нискокрилни авион са затвореном кабином, у коме је пилот био у лежећем положају. У функцији у ЈРВ је био од 1947. до 1953. године.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

У тежњи да превазиђе проблем негативног утицаја g-оптерећења на пилота, наш познати конструктор авиона Драгољуб Бешлин је 1940. конструисао експериментални авион под ознаком B-5 код којег је пилот управљао авионом лежећи на стомаку. Прототип овог авиона је био готов 1940. године, а његово испитивање је омело избијање Априлског рата 1941. године. Заробљени прототип Немци су пребацили у Немачку где су га испитали.

После рата Конструкторска група бр. 9 ГДВИ на челу са Драгољубом Бешлином је 1947. конструисала експериментални лаки авион Икарус 232 "Пионир" који се наслањао на предратни пројект B-5. То је био једнокрилни, нискокрилац, са једним чланом посаде, авион дрвене конструкције са два мотора и класичним неувлачећим стајним трапом. У земунском Икарусу су направљена два прототипа. Први лет је извршен 2. октобра 1947. године

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Званично испитивање прототипова је почело првим летом 2. октобра 1947., а завршено је 23. марта 1949. године. Оба прототипа налетела су током испитивања 27 часова и 25 минута. Оба ова прототипа су и после завршеног испитивања остала у ВОЦ-у и тамо коришћена. Други прототип је имао удес 1952. године. Иначе, оба авиона су у периоду од 1949. до 1953.г. када су повучени из употребе имала укупно 215 сати налета.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Жутић, Н.; Бошковић, Л. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998. (Монографија 75 година Икаруса). Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]