Бољаре (Власотинце)
Бољаре | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Власотинце |
Становништво | |
— 2022. | 794 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 58′ 17″ С; 22° 09′ 26″ И / 42.971333° С; 22.157333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 273 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | VL |
Бољаре је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 794 становника.
Овде се налази Запис крст (Бољаре).
Прошлост и легенде
[уреди | уреди извор]По усменим казивањима први насељеници села Бољаре су приликом насељавања заузимали бољу земљу, па су према таквим богатим земљопоседницима названи Бољари, а само насеље према тој легенди добило име Бољаре.
Турски господар Бег живео је у својој кући уз поток. Његов адјутант питао га је како да се назове ово место - а господар Бег је рекао - ово село ће да крстиш према господару, па је његов ађутант место крстио Бољаре. Легенда је записана по казивањима Уроша Цекића (*1895).
Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у месту Бољаре било је стање: у 57 кућа живело је 323 становника, записано је 73 пореских глава, а писмено је било само седам мушкараца.[1]
Развој места
[уреди | уреди извор]Село је смештено у заравни са десне стране реке Власине, на неколико километара узводно од Власотинца од кога га раздваја брдо Бели Камен. Изложено јужној страни, погодно је за живот, па је зато постало и најнасељеније место у XXI. веку горњег дела Повласиња. Асфалтни пут кроз село повезује га са Власотинцем на једној и Свођем на другој страни. Село је збијеног типа, електрифицирано, има водовод, телефон и кабловску телевизију. У селу постоји месна канцеларија општине Власотинце. Задружни дом је објекат где је некада био биоскоп, а у коме су у прошлости одржаване приредбе и игранке, сусрети села и такмичење певача аматера. Од трговине има неколико продавница и цвећара, а од савремених занатских радњи поједине за поправку аутомобила, белу технику и друго. У селу је некада постојала поткивачка и ковачка радња, а и столарска, шнајдерска и пинтерска радња. Данас су од тих класичних занатлија само остали називи фамилија. Такође постоји млин који држе крушевчани (Крушевица је село у близини). Село има бензиску пумпу.
1903. је Бољаре имало 15 кућа које су до 1910. биле покривене сламом. Касније су развој и продукција бољарске ћеремиде допринели да све куће имају кров од ћеремиде. Многи бољарци су били и ћиримџије.
Бољаре је било место где су се крчмила вина за планински кромпир. У размени за три килограма кромпира се добивао један литар вина по принципу ја теби кромпир, ти мени вино. Вино се касније пило на славама и свадбама у планинским селима власотиначког и црнотравског краја.
У Бољару клима погодује за развој виноградарства, воћарства и сточарства. Саде се и кукуруз и пшеница.
У селу постоји четвороразредна основна школа, а деца осмогодишњу основну школу похађају у селу Крушевица, а нека у Власотинцу. Поред школе постоји изграђен комплекс -спомен обележје- палим у ратовима и револуцијама за ослобођење у Првом и Другом светском рату. Некада је ту постојало дрво испод чије хладовине су се одмарали путници који су у караванима било са коњима или пешке ишли према планинским селима, а и данас постоји из тог времена чесма са водом. За време бивше Југославије су се ту стоварали вагони жутог кукуруза из бербе у Банату, с којим се прехрањивао народ у овом крају на почетку и средином XX. века. Ту испод Великог дрва-Миро спавало се и сневало о бољем животу. А постојала је и кафана код куће Љубе учитеља, где се и ноћило. Бољаре је једно од ретких села у Власотиначкој општини које нема негативан природни прираштај.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Бољаре живи 774 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 4 | 9 | ||
75—79 | 13 | 22 | ||
70—74 | 26 | 28 | ||
65—69 | 22 | 36 | ||
60—64 | 23 | 27 | ||
55—59 | 16 | 14 | ||
50—54 | 42 | 30 | ||
45—49 | 36 | 45 | ||
40—44 | 47 | 34 | ||
35—39 | 38 | 36 | ||
30—34 | 35 | 33 | ||
25—29 | 41 | 19 | ||
20—24 | 39 | 36 | ||
15—19 | 28 | 28 | ||
10—14 | 38 | 27 | ||
5—9 | 32 | 17 | ||
0—4 | 26 | 34 | ||
Просек : | 37,3 | 40,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 411 | 104 | 281 | 22 | 4 | 0 |
Женски | 398 | 46 | 282 | 64 | 5 | 1 |
УКУПНО | 809 | 150 | 563 | 86 | 9 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 222 | 10 | 0 | 0 | 51 |
Женски | 55 | 6 | 0 | 0 | 24 |
УКУПНО | 277 | 16 | 0 | 0 | 75 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 6 | 75 | 13 | 3 | 8 |
Женски | 1 | 0 | 14 | 1 | 1 |
УКУПНО | 7 | 75 | 27 | 4 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 6 | 9 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 2 | 4 |
УКУПНО | 0 | 0 | 8 | 11 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 38 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 38 |
Становништво и генеалогија
[уреди | уреди извор]По казивању учитеља Љубе Цветковића, рођеног бољарца, прво се у селу Бољаре населило седам породица са Косова, потомка косовских бољара - богаташа који су на велико поседовали земљу. По томе је вероватно и село добило назив Бољаре.
Пре два до три века фамилија Муслинци насељена је и y селу Линово код Љуберађе—Стојановић и Илић, Гарчинска пореклом из Јастребца -данашњи Миленковић и Митић, Цекинци из Брезовице, Гагричинска фамилија из Јастребца, Цветкова, Стојкова, Докинска, Пинтарска и Младеновска фамилија су са Косова.
Многи Бољарци живе у селу а раде у граду (Власотинцу). По професијама су међу Бољарцима репрезентовани судије, начелници власотиначке полиције (г. Коцић-звани Даса је један од познатијих), директори банака у Власотинцу, директори фабрика, радници, просветни радници, инжењери као и свештеници (познат је из старина поп Благоје).
Спорт
[уреди | уреди извор]Некада седамдесетих и осамдесетих година XX. века Бољаре је имало фудбалски клуб „Бољарац“, који се такмичио у општинској лиги. Али су познати локални фудбалер Цекић и његов отац ипак играли и за ФК Власину. Млади кошаркаши претежно играју за кошаркашке клубове из Власотинца. Фудбалско игралиште у Бољару је поплавила река Власина, а општинска фудбалска лига више непостоји. На том игралишту су игране утакмице локалних фудбалских клубова из Црнатова и Манастиришта, док нису тамо направљени локални стадиони.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.