Доња Ломница

Доња Ломница
Доња Ломница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	477
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 20″ С; 22° 07′ 17″ И / 42.989° С; 22.1215° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	280 m
	Доња Ломница Доња Ломница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Доња Ломница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 477 становника.

Доња Ломница се налази на обали двеју малих речица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу која пролази кроз суседно село Шишава. Доња Ломница је повезана асфалтним путем са Власотинцем и суседним селом Средором.

Легенде

Назив места

Ломница је добила име по томе што је за време владавине Турака место било под храстовом шумом, па су сељани тада стално крали шуму и ломили договор са Турцима и тако је по тој легенди село добило назив Ломница.

Дукати

Од времена под Турцима остала је легенда по којој се каже да је један Турчин продао труп старе крушке Србину за крчаг вина. Кад је Србин довезао труп кући и ударио секиром да нацепа дрва за огрев, испали су дукати које је вероватно сакрио неки хајдук у том времену, које је узео од Турака.

Демографија

У насељу Доња Ломница живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	476
1953.	522
1961.	608
1971.	628
1981.	634
1991.	597	596
2002.	591	591
2011.	533
2022.	447

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби			591	100,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	0
80+	5	4
75—79	5	9
70—74	18	22
65—69	20	28
60—64	18	22
55—59	10	17
50—54	23	14
45—49	17	18
40—44	32	22
35—39	28	16
30—34	19	28
25—29	17	11
20—24	17	23
15—19	20	19
10—14	21	16
5—9	23	13
0—4	5	10
Просек :	39,7	42,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	78	82	102	135	152	150	181

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	23	51	17	51	25	12	2	0	0	0	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	250	69	163	17	1	0
Женски	253	41	163	41	7	1
УКУПНО	503	110	326	58	8	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	152	65	0	0	22
Женски	80	54	0	0	7
УКУПНО	232	119	0	0	29
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	48	7	0	0
Женски	0	3	4	0	0
УКУПНО	0	51	11	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	3	1
Женски	0	1	1	3	1
УКУПНО	0	2	1	6	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	1	0	0	5
УКУПНО	1	0	0	10

Становништво

Село чине пет фамилија:

Коњарци -пореклом из Бугарске (најстарија фамилија),
Крстинци -пореклом из Горњег Ораха,
Здравковци -пореклом из Горње Ломнице,
Комаричани -пореклом из села Комарица,
Рајковићи -су најмлађа фамилија у селу.

Некада су се људи бавили искључиво сточарством, па и дан данас по брдима има још остатака чобанских колиба у којима су биле смештене овце и говеда. У селу је било поткивача, а и ковача. Велики број мештана су били печалбари циглари, а данас су познати зидари печалбари. У селу има доста познатих предузимача зидара. Многи се баве и пољопривредом, нарочито сточарством и продају млеко приватној пекари. Овај крај је познат и по виноградарству, воћарству и пчеларству. Доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу и на бензиској пумпи, а има и оних који раде у општини и у просвети и путују приватним превозом до радног места. Многи мештани су у селу отворили приватне продавнице и тако стекли егзистенцију, а има и приватних занатлиија који раде паушално: механичари, столари, лимари и други.

Постоје и друге фамилије:

Мирачици,Курдици,Калдарци,Гирци,Генини,Жеравичкини,Бавоњци,Грудаинци,Величкови(Чунгурци),Цветковци и Стамболици.
Село је настало око 1790 године.

Инфраструктура

Село је збијеног типа. У селу постоји водовод, струја и телефон, а и кабловска телевизија. Село има и амбуланту која опслужује сва околна села у лечењу становника. Два пута недељно долази лекар из Власотинца. Куће су модерно саграђене, а скоро свако домаћинство поседује трактор и кола. Омладина има простор где се сваки дан скупљају и тај простор зову "ПОДРУМЧЕ". Тренутно се за спортску рекреацију омладина користи двориште сеоске школе. У току лета се организује турнир “Света Тројица” у малом фудбалу.

Образовање

Село Доња Ломница има заједничку четворогодишњу и осмогодишњу основну школу “Браћа Миленковић” са селом Шишавом, са којим се граничи, јер је школа саграђена у ломничком атару. Саградио ју је Ломничанин Живојин Стаменковић-Американац заједно са мештанима. Он је помогао у новцу и бесплатној додели грађевинског земљишта 1922. године. У тој школи су учили многи виђенији школовани Ломничани: правници, судије (Вита Крстић), ветеринари, професори, педагози, наставници, социолози, банкари, економисти као и мајстори грађевинари-предузимачи.

Обичаји

Из старина су биле познате воденице на речици која је долазила из села Средор, а најпознатији воденичар је био Стаменковић. Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама. Од старих обичаја у породичном и сеоском весељу се славе славе (Тројица (Духови), Божић, Ускрс), краваји, испраћаји у војску и свадбе. Неки обичаји се препричавају, као додолице, које су певале поред речице, дозивајући да падне киша, а старије жене су им доносиле качамак. После ручка су девојке певале и прскале се водом из реке. И данас се на Божић уноси бадњак и пече прасе, на Ускрс се масте јаја и фарбају, а на Ђурђевдан се доноси гранчица од врбе и њоме кити капија.

Занимљивости

Људи из овог краја су узимали учешће у свим ратовим :у рату за коначно ослобођење од Турака, у Првом и Другом светском рату и у ратовима током распада бивше СФРЈ(Социјалистичке Федеративне републике Југославије).Од Ломничана тог 1.маја.1917.године је на месту Коларница од Бугара стрељано:Драгутин Д.Младеновић,Светозар М.Стојиљковић,Михаил Јанковић,Ђорђе Мишић,Гаврило Стојиљковић,Михајло Стаменковић,Драгутин П.Станковић,Петар Станковић,Јован Цветковић и Димитрије Здравковић.На месту где су ови људи стрељани подигнута је спомен плоча у част невиним жртвама.Људи верују да свако вече у 12 сати на том месту се чују гласови жртва. Село је 2010године направило свој клуб под називом "ФК Доња Ломница"(ОФК Власотинце-Доња Ломница), стадион се налазио у Власотинцу данас клуб постоји али још не ради.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]