Гуњетина
Гуњетина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Власотинце |
Становништво | |
— 2022. | 25 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 02′ 26″ С; 22° 08′ 33″ И / 43.0405° С; 22.1425° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 768 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | VL |
Гуњетина је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 25 становника.
Ово село, обрасло храстовом шумом, је планинско, смештено на планинској коси Липовачких шума, Букове главе и у јарузи гуњетинске речице. Шумско богатство, мноштво пашњака и чисти ваздух су привукли многе мештане да се из суседних села населе у Гуњетину.
Планинска клима погодује воћарству, па јабуке и крушке узрастају без икаквог прскања пестицидима.
Настанак и прошлост села
[уреди | уреди извор]Село Гуњетина настало је пре 150 година. Добило је назив према фамилији Гуња која се населила из Дејана. Гуњ је старински капут од класња - грубог сукња сашивен код шнајдера, а некада терзије. На брду изнад села се налазио римски остатак кућа. Током настанка села су се од тог камена правиле куће, а камен је и разбачен по ораним њивама. Први досељеник који је дошао у село је Милан Миладиновић. Он се доселио из Дејана. Пошто су у дејанском крају Турци пљачкали и чинили зло, Миладин је са својом женом и три сина (Властимиром, Петронијем и Симом) побегао пред Турцима. Населио се у пределу, где је био шумовити крај између села Липовице и данашње Гуњетине, како би се склонио пред турским зулумом. Крчењем шуме Милан са синовима је створио имање, сазидао прво колибу за стоку, а потом саградио и кућу. Жена му је умрла. Поново се оженио и привео дете са њом по имену Милан Николић, који је касније створио другу фамилију.
Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у селу Гуњетини било је следеће стање: 11 кућа са 54 становника, пореских глава је само 10, а писмених становника тада није било.[1]
Ратови и револуције
[уреди | уреди извор]У Првом светском рату су учествовали: Гмитар Станковић - погинуо на планини Цер, Влајко Стојановић. У Другом светском рату у партизанима су били: Станковић Ђорђе (који је прво хапшен па отеран у заробљеништво у Немачкој), Владимир Стевановић, Миленковић Живојин - стрељан 1943. године, Митић Јован - убијен 1943. године у Шишави. У четницима су били: Миладиновић Петроније - убијен у Нишу од стране партизана; Станковић Сима, Милошевић Владимир.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Гуњетина живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,4 година (48,1 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 37 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 2 | 1 | ||
75—79 | 3 | 2 | ||
70—74 | 3 | 4 | ||
65—69 | 8 | 8 | ||
60—64 | 4 | 5 | ||
55—59 | 1 | 1 | ||
50—54 | 4 | 3 | ||
45—49 | 6 | 4 | ||
40—44 | 5 | 1 | ||
35—39 | 2 | 2 | ||
30—34 | 2 | 0 | ||
25—29 | 2 | 3 | ||
20—24 | 2 | 3 | ||
15—19 | 3 | 5 | ||
10—14 | 1 | 1 | ||
5—9 | 3 | 0 | ||
0—4 | 1 | 2 | ||
Просек : | 48,1 | 48,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 47 | 11 | 31 | 4 | 1 | 0 |
Женски | 42 | 6 | 30 | 6 | 0 | 0 |
УКУПНО | 89 | 17 | 61 | 10 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 30 | 22 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 12 | 12 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 42 | 34 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 7 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 7 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Становништво
[уреди | уреди извор]У село су се доселиле фамилије Милошевић, Станковић, Стојановић, Миленковић и Стевановић (из Дејана). Становништво је православно. У селу се славе крсне славе: Свети Сава, Силазак духова, Света тројица и Свети Арапије.
Најпознати пинтери су били Алекса Ђорђевић и Јаков Станковић. Село је имало и три воденице - а саградио их је Алекса Ђорђевић. Данас село има једног воденичара Станковић Миливоју и једног ковача Станковић Станомира.
Стари свадбени и други обичаји су се задржали у селу, а много девојака је у прошлости било у лазарицама. Задржао се још патријахални начин живота. У претходним временима се одлазило у печалбу у пинтерај и цигларство, а сада се иде у печалбу у зидаре. Миграција је учинила своје, па је мали број младих остао у селу. Многе њиве, ливаде и воћњаци су напуштени. Најстарији човек у селу 1988. године је имао 95. година, а 2006. године најстарији човек села има 100 година.
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]У селу постоји продавница, сеоски дом, али нема школа. Сеоски ђаци путују више километара у четвороразредну основну школу у планинско село Комарица. У осмогодишњу школу су деца ишла у село Присјан, а сада отварањем пута према Власотинцу, деца похађају осмогодишњу школу у селу Шишава-Ломница.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.