Википедија:Трг/Архива/Разно/16

Хммм, "Историја"..., па свако је пише на основу властитог "искуства" и "потребе", односно боље речи "користи"

Најприје, извињавам се свима, који воле, или се баве историјом, ако се нађу увријеђени неким од сљедећих, мојих коментара.

Прије свега, никад нисам волио "Историју", замарала ме и данас ме замара, "гомила података", које је требало памтити, датума, имена личности, царева, војсковођа, политичких лидера, наоружања, војски, сукобљених страна и шта већ (ратна историја), итд., тако да нисам упознат са многим "историјским подацима". Али у једно сам сигуран, а то је, да је историја свих народа, људи или појединаца, (лична историја), гледана из њиховог угла, истинита. Нисам у праву? Вјероватно не, онда када одређени појединац, група људи, или народ, лажу сами себе, или се питају: "Шта би било, кад би баба имала муда?" (Извињавам се на вулграности, ако је вулгарност, ова честа узречица у нашем народу.)

Када кажем, Историја се пише на основу властитог искуства, мислим, не само на искуства народа, група и појединаца, него и на утицај "околине", односно окружења, у којем се историја пише и које ће да је чита, или слуша, па чак и на окружење у којем је "одрасла" и "сазрела" та иста Историја.

Када кажем потребе, односно користи, не мислим само на утицај "више силе", односно директног утицаја "академика" и "политичке елите", умјешане у писање исте, него и на рецепторе, односно, поставља се питање: "Коју Историју, појединац, група људи, или цијели један народ, жели да чује, односно чују?"

Многи народи, данас, мијењају своје званичне Историје, или боље речено, дијелове исте, (ово прво би било претјерано, или можда превише амбициозно), нарочито они који су донедавно живјели у неком од "рестриктивних" (назовимо их тако за сада), друштава, не толико, због тога, што оно што су до тог момента учили, није тачно, него зато што излазе на видјело неки нови подаци, па и због саме "интерпретације". Управо та "интерпретација" и скривање неких података као да не постоје, или нису ни постојали, је оно што Историју чини таквом каква јесте. Значи незавршена прича, подложна различитим "интерпретацијама". Као нека филмска серија, која се никад не завршава, стално излазе на видјело неки нови аргументи или подаци, који чине потребним исписати изнова неке од дијелова па чак, у неким случајевима и читаве "главе".

Е сад, ко ће да каже, да је тај дио који се наново пише исправнији, од оног који је већ написан? Академици, политичка елита, или сами рецептори, односно слушаоци? Ко ће да одлучи, шта је била пропаганда, шта скривање података, а шта само различита "интерпретација"? Ко ће да одлучи, какву Историју треба приповједати сада? Слушаоци, односно рецептори, или сами академици и политичка елита?

И за крај, каква је то "објективна" Историја, кад је основна структура Историје, сама њена "интерпретација"?

Чему ова моја прича? То остављам за сутра, пошто је већ касно, а ваља ићи ујутро на посао.;-) Таква је и сама Историја, пише се у наставцима, зар не? --Славен Косановић {разговор} 00:43, 3. април 2006. (CEST)

Наново се извињавам ако се неко нађе увријеђен, овим горе, мојим коментарима.--Славен Косановић {разговор} 00:43, 3. април 2006. (CEST)

О споменицама

Не знам да ли је неко поставио то питање, вероватно јесте (зато пишем на страни разно), али ми се чини да споменице неко ипак треба да додељује а не да их човек додељује сам себи. Мислим да је то мотивациони фактор и подршка која се очекује од администратора и сазнање почетнику да је његов рад праћен и вреднован. Ако нема реакције човек не зна да ли доприноси или не доприноси. Можда је у апсолутној заблуди. --Ненад Живковић 07:28, 3. април 2006. (CEST)

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Разговор о Википедији:Споменице.

Француска села и фрустрације

Дакле, управо сам на примеру установио каква је глупост спречавати масовни унос (у конкретном случају насељених места у Француској) и то без икаквих одлагања! У питању је место Фонтебло од нешто преко 15.000 становника. Тренутно сам се закачио за историју уметности и, на основу тога што сам се мало удубио у сређивање, установио сам да је бот претходно унео тај чланак. И, наравно, осим неколико реченица о значају тог малог места (један од битних центара француског маниризма), имао сам и неке географске податке, а, ето, неко ко је заинтересован може да види колико је место, где се налази итд. Да имамо и друга насељена места, имали бисмо много више оваквих ситуација. Лично сам за то да се без транскрипције унесу остала насељена места у Француској и да се то уради и за сва друга насељена места (почев од СЦГ, региона и Европе). Нема смисла чекати. Википедија ионако никада неће бити готова. А ако чекамо да нам све буде потаман, онда ништа од тога нећемо ни дочекати. --Милош Ранчић (разговор) 12:56, 3. април 2006. (CEST)

ОК. Унос је стао због тога да се види могу ли се још неки подаци исцедити из таблица које су на располагању. Ја базе/таблице нити било шта слично још нисам видео, међутим на ВИКИ КРЕШ се видело да се могу извући још барем два корисна податка и још понеки шаблон (успут на француској вики су другачији подаци), а и да постоји новији попис од овога који је тренутно коришћен.

Потпуно друга ствар је каква је корист од чланка са називом Château de Fontainebleau. Не знам како бих могао да укуцам та слова, те речи. Колико видим од транскрипције ништа, па је решење да манемо транскрипцију, него ми да ударимо по француско-латиничним-непреведеним називима. На то већ имам резерве. Успут, како си нашао Фонтенбло? Ја лепо укуцао, и .... ништа ! Јеси ли куцао Fontainebleau?

Шта мислиш, ко ће укуцати Niccolo dell' Abbate кад буде тражио Абатија? Ја тражио сер Isaak Newtonа, и ... нема га! Да ли да кренемо редом да укуцавамо њихова оригинална имена са преусмерењима?

А што се фрустрација тиче, шта да ти кажем ... има се, може се... --  JustUser   JustTalk 14:38, 3. април 2006. (CEST)

Упс, лепо пише са Н, али то нисам приметио. Сад га има и све ће се плави :) Што се тиче оригиналних имена, мислим да то свакако може бити корисно. Јер, узмимо, знам како се пише неко име на француском, али не знам како се чита. Онда откуцам француско име и доведе ме до жељеног чланка. Слично је и са осталим. --Милош Ранчић (разговор) 15:12, 3. април 2006. (CEST)

Што се тиче Абатеа, он је прва одредница у једном од речника (вероватно и не само у једном), по ком сам узео да радим. Иза тога сам кренуо да обрадим околне појмове, па сам набасао на Фонтенбло. Па кад сам лепо написао чланак о Фонтенблоу (пар реченица), установио сам да постоји веза на енглеској Википедији према овом месту. То се увек може десити са местима и то ма где у свету. Зато стварно мислим да је добро кренути са тим. Француски је посебно незгодан само зато што је екстра врљав по питању изговора (енглески је мање врљав од француског, а да не говорим о другим језицима, са мало срећнијим ортографијама). Хммм... ОК. У наредних пар дана ћу пренети Јованов чланак са Креша на чланке о местима у СЦГ, па ћемо са тим кренути. Што се тиче Француза, то би требало покренути опет (средити претходно), па онда тражити варијанте за транскрипцију. Можемо да увалимо по 1000 назива на 40 места, па ћемо нешто добити... Хмм... Паде ми једна идеја, па ћем да је проверим... --Милош Ранчић (разговор) 15:12, 3. април 2006. (CEST)

• Особа која говори француски може да транскрибује, рецимо, 6 имена по минути. То је 360 на сат. У односу на укупно 40,000, то је пуно (преко 100 сати - дакле нереално), али могли бисмо да транскрибујемо макар имена административних јединица и већа места, рецимо она преко 5,000 или преко 10,000 становника. Тако би цео посао био готов за дан-два највише и у чланцима о већим местима би све било на српском, а о мањим би само назив самог места остао у оригиналу. Број свих места вероватно експоненцијално расте како почнеш да укључујеш села и засеоке. Уосталом за 99% мањих места ионако никада ништа неће имати да се напише те чланци могу да стоје како било (пошто ионако служе само потпори ега, ал' ајде).--Dzordzm 19:55, 3. април 2006. (CEST)

• Друга ствар, са масовним уносом се паузирало јер није постојао консензус у заједници и не видим шта се ту променило. Моја лична примедба је била да ове чланке треба јасно одвојити у смислу тога да су аутоматски генерисани. Да ли и даље стојиш при томе да треба да се унесе 40000 француских села и да на насловној страни пише "српска Википедија има 55000 чланака"? --Dzordzm 19:55, 3. април 2006. (CEST)

Чак иако бих за моменат склонио у страну проблем звани countitis acutae паде ми на памет један детаљ. Сада се спомиње да имамо наша села негде. Што не почесмо са њима? --  JustUser   JustTalk 20:49, 3. април 2006. (CEST)

И удри по француским селима

Добро, ево да почнем. Значи..., како бре људи да се транскрибују та имена француских села, када се и сами французи, мјештани, не слажу много пута око њиховог изговора. Ево сад један примјер, Парис се у француској изговара Пахррри, (или тако некако), код нас је познат као Париз, а бога питај, како га још називају у унутрашњости француске.

Е сад овај примјер можда звучи глупо, али чињеница је да већина страних имена, градова, мјеста, итд., која су позната/и код нас, немају благе везе са оним како се исти изговарају на одређеном језику.

Ја сам увијек био за то да се ствари обрађују од општег ка специфичном, у противном губи се контрола, нарочито кад се ради о количинама чланака, који прелаѕе цифре 1000 и десетине хиљада. Све је то лијепо кад обрађујеш један чланак о сликарима или сликарским правцима, па можеш да нађеш то мјесто, гдје се одређени сликар родио, или настао неки покрет, али шта кад се ја (или неко други), упитамо: у пичку материну (извињавам се на вулгарнсти, у задње вријеме ми на тастеру само псовке излијећу), па у којој је сад регији, департману или региону то село, мјесто, или шта већ? С које стране да окренем мапу да га тражим?

Још нешто, дајте да обрађујемо теме од којих ће људи (студенти, ученици, или радознали), да имају користи, нарочито студенти и ученици, јер прије свега сматрам да су они будућност даљег развоја и опстанка овог пројекта. Значи они су ти који ће да, када одавде почну да извлаче корисне податке и навикну се на рад и учење преко виртуленог окружења, да се врате овдје, допуне, додају, напишу изнова, побољшају, осјећају се дио српског виртуелног културног простора, науче нешто ново, и на крају буду срећни што су дио њега самога.

Чича мича, готова прича. Поздрав свима. --Славен Косановић {разговор} 02:45, 4. април 2006. (CEST)

Једног дана сео ја за компјутер и рекао себи "Борисе, јел' видиш како ти иду на живце ова француска села! Хајде да ми ово лепо средимо, па да смо и ми и сви остали мирни". И стварно, кликнем ја на Случајну страницу и отвори се једно село, погледам на интернету како се изговара и транскрибујем, тако и за друго, треће, четврто,... десето... и Борис више нема живаца... Е, погледам ја колико ми је још остало и замало да нисам са столице пао. Озбиљно. Ово треба неког платити да транскрибује, јер нико нормалан неће губити време са транскрибовањем, а вероватноћа да ћемо једног дана имати неколико десетина хиљада Википедијанаца из Француске је мала. Ево мог предлога, онај који их је поставио, нека их транскрибује, а немојте да ми се извлачите са "па, бот их је направио", мислим на оног који је наредио боту да их направи. И за крај, мало да насмејем оне који су се можда изнервирали док су читали текст, ево линка за трејлер мог најновијег филма - "КИТС" - www.malagurski.com/index.html (кликнути на Watch the Trailer here). --Борис Малагурски ₪ 05:18, 5. април 2006. (CEST)

Па ето, мој предлог би био да се сва та села обришу/замене са селима у Србији. Ипак ово друго ће више да интересује људе код нас него нпр. на француској вики. Дакле, обрисати фр. села, и у исто време кренути са додавањем села у Србији. Касније, једног када, кад сконтамо или пронађемо неку другу могућност транскрибовања тих имена можемо поново да их додамо. — СашаСтефановић • 03:24 5-04-2006

Прије него се увучем у кревет, хоћу да изразим, жестоку подршку за Сашин приједлог. --Славен Косановић {разговор} 05:32, 5. април 2006. (CEST)

Такође подржавам сашин пресдлог. Није проблем опет унети фр-села ако нађемо решење. Такође не морамо фр села постоје села у хрватској, македонији, БиХ, а мислим да и словенци и бугари могу да прођу. После можемо и са осталим словенским језицима јер већина има проста правила. Нпр. са пољским селима то је могуће, вероватно и са руским градовима ... Значи прво да кренемо од наших села па после да видимо :). А да и наравно кад се ујнесе 10 000 наших села обрисати ових 10 000 фр села :) --Јованвб 10:43, 5. април 2006. (CEST)

Покретање гласања о транскрипција и ћирилизовање страних имена, појмова, израза, по сваку цијену да или не?

Послије дужемјесечних нагађања о овој теми, без неког видног успјеха, сматрам да је дошло вријеме да сви запитамо једни друге шта ваља чинити по овој теми? Значи отварам овдје, јер се људи на ову страницу Трга, највише, "залијећу", па да сви могу да виде о чему се овдје прича, једну кратку дискусију у виду кратких коментара. Значи, још не гласање о теми, него коментари, да ли је сходно покретати гласање или не, и зашто? --Славен Косановић {разговор} 08:36, 5. април 2006. (CEST)

Коментари не треба да буду километарски. :-)

Коментари

1. По мојој процјени гласање је пријеко потребно, јер садашња неодређена ситуација, кочи даљи развој фонда чланака из области које су везане за рачунарство и информатику, па и неке техничке и технолошке науке. Ја дајем моју подршку да рашчистимо са темом, пошто по свој прилици нема једног јасног правила о томе да ли треба транскрибовати имена, појмове, изразе, итд. Милош, који је по мени релевантан, ми је на страници за разговор чланка Разговор:Мајкрософт Виндоус, одговорио, а бојим се да је то једини одговор који се може наћи о теми и у самом правопису српског језика, цитирам: "Треба транскрибовати или превести, у зависности од случаја. Име није уклопљено у оквире стандардног српског све док га није могуће написати ћирилицом/латиницом од тачно одређених 30 слова." --Славен Косановић {разговор} 08:56, 5. април 2006. (CEST)
2. Мислим да је срамота што ћемо о овоме одлучивати гласањем али пошто нам је Милош рекао једно, Саша на Тргу друго а Правопис нам по свој прилици није рекао ништа, онда нема друге него да гласамо и да се договоримо да шта год се изгласа мора да се поштује. (Ова одлука је практично неповратна.) --Dzordzm 09:37, 5. април 2006. (CEST)
3. Јасно је да је Милош у праву (Име није уклопљено у оквире стандардног српског све док га није могуће написати ћирилицом/латиницом од тачно одређених 30 слова) и не видим потребу за гласањем. Вандал Б 09:56, 5. април 2006. (CEST)
4. Ако смо већ кренули да пишемо ћирилицом, мислим да би требало да изгурамо до краја. У основној су ме учили да се у ћирилици пише САМО по Вуку Караџиђу, а у латиници може и тако или у изворном облику. Џаст мај ту сентс BokicaK 10:25, 5. април 2006. (CEST)
5. Ја сам за транскрибовање у ћирилицу онако како је најчешће. Мало ко каже Микрософт, па је логично да ће неко ко дође овде тражити Microsoft. Међутим, како то није компатибилно са садашњим стањем аутоматске конверзије, онда је потребно унети транскрибован облик који ће важити за оба писма. Најучесталији изговор је код нас нпр. Мајкрософт и мислим да то треба да буде главни назив. Такође, Јуникс, Опен Офис, Ворд и сл. Види се да није битна најтачнија фонетска транскрипција, већ просто онај облик који је најучесталији. Наравно, ово је чисто практично: Мало ко ће да тражи Уерд (најбоља транскрипција јер немамо онај самогласник "шва") или Оупн офис. --Филип § 11:23, 5. април 2006. (CEST)
6. Слажем се са Дунгом. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:47, 5. април 2006. (CEST)
7. Dakle, jedna je kategorija kako se može pisati unutar teksta (tj. tu se može koristiti ime u izvornom obliku), a druga je kategorija kako će glasiti ime odrednice. Preko toga što nam je potrebno da imamo jedinstven oblik i za ćirilicu i za latinicu, ponoviću ono što sam rekao i u odgovoru Saši na Trgu: ja do sada nisam naišao na standardni spisak odrednica (standardni rečnik Matice Srpske, Rečnik SANU, pravopisni rečnici) koji unutar sebe sadrži odrednicu napisanu izvorno. Razdvojenost principa transkribujućeg i originalnog je išao na liniji srpski-hrvatski kulturni prostor, koji se uopštavao na odnos ćirilica-latinica; pa se onda istim procesom, po inerciji, uopštava i na rečničke i enciklopedijske odrednice. Ipak, kao što sam i naveo, do sada nisam video nijedan standardni rečnik koji podrazumeva pisanje stranih naziva i terminologije bez transkripcije. Verovatno je da ima enciklopedija (neka neko baci oko na Malu Prosvetinu enciklopediju, pa neka kaže šta je našao!) koje imaju latiničke odrednice (verujem da latinski izrazi tipa ad hoc i sl. mogu da se nađu u enciklopedijama kao odrednice, ali mi je sumnjiva njihova rasprostranjenost). Ali, mi ovde imamo preusmerenja i još, naravno, mogućnost da opišemo unutar teksta kako se to piše izvorno i kako je uobičajeno pisati kod nas (uzmimo, navedeni ad hoc je podjednako uobičajeno pisati izvorno i transkribovano). Povodom pisanja unutar teksta, pogledajte početak odrednice na Engleskoj vikipediji en:Freenode. Naravno, mislim da odrednice treba da nose nazive koji su u govoru uobičajeni i tu se slažem sa Goranom koji se slaže sa Filipom :) --Милош Ранчић (разговор) 12:05, 5. април 2006. (CEST)
10. ...

Закључак

Сачекаћемо до недеље, 09. април 2006. године, па ако нико више не да свој коментар о теми, извлачим закључак на основу постојећих коментара. --Славен Косановић {разговор} 08:15, 7. април 2006. (CEST)

Прошла су два дана (данас је 11. април 2006. године), али нема везе. По горњим коментарима, закључујем:

Да је заједница (они који су се изјаснили, а било је довољно времена), одлучила да не покрећемо гласање око ове теме. Из већине коментара се може закључити, да смо за транскрипцију и ћирилизовање, страних појмова, имена производа (софтвер) и произвођача, онако како се "најчешће", транскрибују (изговарају), код нас на српском језику и онако како их људи код нас препознају.

Исправите ме ако сам погријешио, негдје у закључку.--Славен Косановић {разговор} 18:25, 11. април 2006. (CEST)

P.S. Управо сам читао Правопис српско-хрватског језика, онај стари још из шездесетих (или педесетих), нисам сигуран сада. Постоји један дио око транскрипције уопште, са њемачког и других језика из окружења (бугарског, руског, чешког, итд.). Детаљна правила како се врши транскрипција имена, ријечи, али о енглеском (па ни француском) језику ни ријечи. Интересантна ситуација. Истина тада енглески није био толико популаран код нас, али сумњам да постоје слична у новијим верзијама Правописа. Мада би било вријеме да се тиме позабаве, они којима је то посао (мислим прављење званичног правописа српског језика). --Славен Косановић {разговор} 22:12, 11. април 2006. (CEST)

Преводи рачунарских и осталих страних појмова

Сигурно нам не гине транскрипција у многим случајевима, али не би било лоше, односно, било би веома пожељно, да наставимо са превођењем свега што се може, (наравно изузев имена фирми и производа истих, која ће се морати транскрибовати), као што смо почели на Википедија:Појмови из рачунарства. Ако наставимо са преводима, чланци ће бити писменији и више у духу српског језика. Биће и случајева кад ћемо морати транскрибовати више ријечи, по ономе како се највише користе, како горе рече Филип. Прије свега, циљ једног енциклопедијског чланка је да информише, али и да буде писмен, без да се жртвује писменост у корист информације. Па и саме одреднице, говоре о писмености неког чланка. Ако знамо да је циљ енциклопедије знање и писменост, онда треба томе посветити пажњу. Понекад је боље немати неки чланак него да личи на све остало, осим језика на којем је писан (читај српском). --Славен Косановић {разговор} 02:34, 6. април 2006. (CEST)

Разговор о наставку рада на пројекту превода појмова из рачунарства

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Разговор о Википедији:Појмови из рачунарства.

Споменице

Ја и Саша Стефановић, за сада, (ако жели још неко да се придружи, Добродошао), радимо на графичком рјешењеу споменица и дизајну шаблона. Посао је био почео Бране Јовановић, али пошто је заузет сада другим стварима, а по свему судећи споменице су нам потребне и стимулишу нове кориснике, па и оне не тако нове, треба га што прије завршити. Треба да направимо још, средимо једног бота, који ће да нам прави листу измјена корисника и да пређе по њој и актуелизује податке. Садашњи дизајн (четири приједлога дизајна), можете погледати на Википедија:Споменице/Верзија 3. --Славен Косановић {разговор} 07:13, 6. април 2006. (CEST)

Сугестије и разговор о графичком рјешењу споменица, дизајну шаблона, и ро-боту за споменице

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Разговор о Википедији:Споменице/Верзија 3.

Дајте сугестије, приједлоге и остало у вези Споменица. За цијели један дан, само је Џорџ дао своје коментаре. :-) --Славен Косановић {разговор} 08:12, 7. април 2006. (CEST)

Питање

Ко је одлучио да се за српски језик ставља и латинична азбука? Ми смо једина земља на целој википедији која наводно има два писма! Молим вас, какве су то апсурдности!

Одлучио је правопис српског језика, који се, свиђало се то некоме или не, може записивати помоћу два равноправна писма, а подржала целокупна српска википедијанска заједница. Погледајте и Википедија:Шта Википедија није --Dzordzm 05:23, 8. април 2006. (CEST)

И није "латинична азбука" него "латинична абецеда", или чисто абецеда, зна се на шта се односи, кад кажемо "абецеда". :-)--Славен Косановић {разговор} 23:06, 8. април 2006. (CEST)

Belgrade AIDnom

Ви који радите и на енглеској Википедији можете овде наћи страницу на којој можете гласати да Београд буде на Article Improvement Drive-у, са коначним циљем да буде "Сјајан чланак"/"Featured article". Надам се да ћете дати вашу подршку, хвала! --Паун 20:26, 8. април 2006. (CEST) (estavisti на енглеској Википедији)

Е, баш сам сад хтео ово да објавим. Људи, гласајте! --Борис Малагурски ₪ 22:27, 8. април 2006. (CEST)

Неенциклопедијски чланци

Дискусија о уклањању, премјештању и брисању, чланака који не испуњавају стандарде енциклопедије (читај, Википедије).

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Разговор:Доматриосова тачка. --Славен Косановић {разговор} 16:59, 11. април 2006. (CEST)

"Et in Arcadia, ego"

Помаже Бог браћо Срби! Ево ме опет с` вама. Није ме било неко време - ради се + већ рекох да код куће немам приступ Интернету те се сналаѕим. Ако постоји неки добронамерни члан ове наше ѕаједнице ево ја ћу овде ставити текст "Директиве 21 - операција Барбароса" а он нек` је стави где мисли да јој је и место на Историји и нек` ме - не било му тешко обавести шта је урадио. Такође имам и једно питање: кад сам дорађивао чланак о пољском тенку иѕ Другог светског рата 7 ТП унео сам и неке измене у табелу на почетку али оне нису уопште видљиве, те ме занима зашто је тако? --Нерон 21:25, 14. април 2006. (CEST)

Директива бр. 21: Операција “Барбароса”

Фирер и Врховни командант оружаних снага

Фиреров Главни штаб

18. децембар 1940

9 примерака

Текст, оригинални извор боље речено, који се овдје налазио је пребачен на s:Директива бр. 21: Операција “Барбароса”, да не би морали да архивирамо Трг тако брзо. --Славен Косановић {разговор} 23:20, 14. април 2006. (CEST)

• На Изворник, јасно. --Dzordzm 21:16, 14. април 2006. (CEST)
• Без сумње, да му је мјесто на пројекту Изворник. Нерон, текстови који су оригинални препис или превод неког извора не иду на енциклопедију (Википедију), него на сродни пројекат под именом Изворник. Свако добро. --Славен Косановић {разговор} 22:35, 14. април 2006. (CEST)

Што се тиче табеле, провјери да ли си уњео податке на право мјесто, пошто су те табеле обично шаблони и појављују се само они подаци за које је шаблон програмиран. Погледај Шаблони. --Славен Косановић {разговор} 22:41, 14. април 2006. (CEST)

Знам Славене, захваљујем се. Но молим за разумевање јер сам висе пута и по неколико часова провео испред компјутера безуспешно покушавајући да баш текст ове дирекиве увацим на Изворник.Уосталон неко од вас ми је пре отприлике нешто више од 14 дана рекао да овај текст убацим ту а да ће је он сутрадан убацити на право место. Свима унапред ХВАЛА! --Нерон 22:49, 14. април 2006. (CEST)

Убацићу га ја чим стигнем, не брини. И послаћу ти поруку на страницу за разговор (са повезницом на текст) када буде пребачен. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 22:53, 14. април 2006. (CEST)

Још једном се много ЗАХВАЉУЈЕМ!Биће још `ваких и сличних документа од мене. Надам се веома успешној међусобној сарадњи. --Нерон 22:59, 14. април 2006. (CEST)

Нерон, молим те убудуће стављај те текстове у твој кориснички простор на неку подстраницу, на примјер Корисник:Нерон/име или наслов и онда ако не можеш да га убациш, замолиш некога. Тако сви радимо да не би трошили простор на Тргу. Хвала. --Славен Косановић {разговор} 23:20, 14. април 2006. (CEST)

Славене МНОГО ТИ ХВАЛА! Имам неке молбе: немој га називати Et in arcadia, Ego (И у Аркадији, ја) но Директива 21 - операција Барбароса + не било Ти тешко убаци заглавље, сматрам да је веома важно. Остало ћу ја, евентуално, ових дана још средити. Још једном унапред МНОГО ХВАЛА! --Нерон 23:23, 14. април 2006. (CEST)

---

Прво, није Et in Arcadia, ego него Et in Arcadia, ego ... (објаснио господин Плантард у доле наведеној књизи).

Друго, овај мото је познат онима који су читали књигу Света Крв, Свети Грал * (погледати такође овде) и човек га је ставио форе ради и нема везе са планом Барбароса. --  JustUser   JustTalk 23:34, 14. април 2006. (CEST)

Велики поздрав господину Just Useru! Заиста ми је драго да и међу нама има још људи који су су читали ту трилогију. Потпуно си у праву, изосатвио сам те три тачкице. Lapsus memorie. Било је форе ради, у стилу "поново ја". Сређиваћу даље сам, надам се. --Нерон 23:48, 14. април 2006. (CEST)

Џаст, ја писах горе више (на почетку странице), како не волим да читам Историју и не знам много ствари о њој. ;-) Само сам ставио наслов који је Нерон тражио. --Славен Косановић {разговор} 23:57, 14. април 2006. (CEST)

ма, само опуштено... --  JustUser   JustTalk 00:47, 15. април 2006. (CEST)

slike

ne znam shto, ali slike koje koristim iz Ostave se ne prikazuju?? Slika u chlanku Суец je iz ostave, ali se ne prikazuje.. jel' zna neko zashto?

Svetlana Miljkovic 02:22, 16. април 2006. (CEST)

Поправио сам то, била си ставила и Слика и Image као [[Слика:Image:Ime slike.jpg]]. — < font color=red>СашаСтефановић • 00:24 16-04-2006