Пређи на садржај

Мађари у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Војвођански Мађари)
Мађари у Србији
Szerbiai Magyarok
Застава Мађара у Србији
Укупна популација
184.442 (2022)
Региони са значајном популацијом
Војводина
Језици
српски и мађарски
Религија
претежно римокатоличка, протестантска мањина
Сродне етничке групе
Мађари
Народна ношња Мађара у Западној Бачкој (околина Сомбора)

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији, после Срба и Албанаца. Према попису из 2022. године, 184.442 Мађара живи у Србији, што је 2,77% популације Србије, од чега 182.321 живи у Војводини, што је 10,48% од укупног становништва ове покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.

Пописи Србије

[уреди | уреди извор]

Мађари према националној припадности, по пописима 1948—2022.

  • 1948: 433.701
  • 1953: 441.907
  • 1961: 449.587
  • 1971: 430.314
  • 1981: 390.468
  • 1991: 343.800
  • 2002: 293.299
  • 2011: 253.899[1]
  • 2022: 184.442[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред Турцима, највећи део мађарског становништвa је напустило област.[3] Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом.

Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.[1]

Након стварања Југославије (1918), Мађари су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, мађарски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[4] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, мађарски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[5] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[6]

У Новом Саду је јуна 2023. године отворен реконструисан Мађарски културни центар „Петефи Шандор”.[7]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Проценат Мађара у градовима и општинама у Војводини 2011.

Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.

Насеља у Србији са мађарском већином

[уреди | уреди извор]
Етнички састав АП Војводине према попису из 2002. (по општинама)
Етнички састав АП Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима)
Народна ношња Мађара из Скореновца

Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).

Град Суботица (мађ. Szabadka város)):

Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):

Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):

Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):

Општина Сента (мађ. Zenta község):

Општина Ада (мађ. Ada község):

Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):

Општина Чока (мађ. Csóka község):

Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):

Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):

Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):

Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):

Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):

Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):

Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):

Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):

Општина Вршац (мађ. Versec község):

Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):

Општина Ковин (мађ. Kevevára község):

Општина Панчево (мађ. Pancsova község):

Општина Ириг (мађ. Ürög község):

Општина Оџаци (мађ. Hódság község):

Град Сомбор (мађ. Zombor város):

Општина Апатин (мађ. Apatin község):

Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).

  • Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
    Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
  • Пoстотак Мађара у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
    Пoстотак Мађара у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
  • Мађари у Војводини 2002. године
    Мађари у Војводини 2002. године
  • Мађарски језик у Војводини 2002. године
    Мађарски језик у Војводини 2002. године
  • Мађари у Војводини 2011. године
    Мађари у Војводини 2011. године
  • Мађарски језик у Војводини 2011. године
    Мађарски језик у Војводини 2011. године
  • Општине и градови Војводине у којима је мађарски језик у службеној употреби
    Општине и градови Војводине у којима је мађарски језик у службеној употреби
  • Мађари у општини Суботица, према попису из 2002. године
    Мађари у општини Суботица, према попису из 2002. године

Политичке организације

[уреди | уреди извор]

Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом:

Највеће мађарске политичке партије у Србији су:

Мађарска регионална самоуправа коју је предложио Савез војвођанских Мађара

Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.

Култура и информисање

[уреди | уреди извор]

Новине, часописи и интернет портали

  • Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
  • „Хет Нап” (Hét nap), недељник из Суботице
  • „Чалади кер” (Családi kör), недељник из Новог Сада
  • „Хид” (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
  • „Изенет” (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
  • Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
  • EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
  • „Орбис” (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
  • „Шикољ” (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
  • „Вајдашаг Ма” (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
  • „Вајдашаг Портал” (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
  • зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
  • „Арача” (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици

Културни центри

  • Мађарски културни центар "Непкер" у Суботици[9]
  • Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду[10]
  • Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у Београду[11]

Познате личности мађарског порекла

[уреди | уреди извор]
Моника Селеш (1995)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013. 
  2. ^ Srbija, Euronews (2023-04-28). „Konačni rezultati popisa prema nacionalnoj pripadnosti: Mađari najbrojnija manjina, Jugoslovena više od 27.000”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-23. 
  3. ^ Géza Pálffy: The Kingdom of hungary and the habsburg Monarchy in the Sixteenth century. Center for Hungarian Studies and Publications, Boulder, distributed by Columbia University Press, New York, 2009. (East European Monographs No. DCCXXXV; CHSP Hungarian Studies Series No. 18)
  4. ^ Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије
  5. ^ Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969)
  6. ^ Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
  7. ^ „Милан Ђурић присуствовао отварању реконструисаног Мађарског културног центра”. Дневник (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 06. 2023. г. Приступљено 2023-06-25. 
  8. ^ Закон о националним саветима националних мањина – текст закона
  9. ^ http://www.mnt.org.rs/sr-latn/nepkor-magyar-muveledosi-kozpont-0[мртва веза]
  10. ^ „Petőfi Sándor Magyar Művelődési Központ | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 01. 2019. 
  11. ^ ​Изненађена сам лепотама Србије („Политика”, 9. јануар 2019)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мађари_у_Србији&oldid=27684224”