Мађари у Србији
Укупна популација | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
184.442 (2022) | |||||||||||||||||
Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||
Војводина | |||||||||||||||||
Језици | |||||||||||||||||
српски и мађарски | |||||||||||||||||
Религија | |||||||||||||||||
претежно римокатоличка, протестантска мањина | |||||||||||||||||
Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
Мађари |
Мађари су трећа по величини етничка група у Србији, после Срба и Албанаца. Према попису из 2022. године, 184.442 Мађара живи у Србији, што је 2,77% популације Србије, од чега 182.321 живи у Војводини, што је 10,48% од укупног становништва ове покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.
Пописи Србије
[уреди | уреди извор]Мађари према националној припадности, по пописима 1948—2022.
- 1948: 433.701
- 1953: 441.907
- 1961: 449.587
- 1971: 430.314
- 1981: 390.468
- 1991: 343.800
- 2002: 293.299
- 2011: 253.899[1]
- 2022: 184.442[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред Турцима, највећи део мађарског становништвa је напустило област.[3] Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом.
Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.[1]
Након стварања Југославије (1918), Мађари су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, мађарски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[4] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, мађарски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[5] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[6]
У Новом Саду је јуна 2023. године отворен реконструисан Мађарски културни центар „Петефи Шандор”.[7]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.
Насеља у Србији са мађарском већином
[уреди | уреди извор]Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).
Град Суботица (мађ. Szabadka város)):
- Бачки Виногради (мађ. Királyhalom)
- Бачко Душаново (мађ. Zentaörs)
- Келебија (мађ. Alsókelebia)
- Палић (мађ. Palics)
- Суботица (мађ. Szabadka)
- Хајдуково (мађ. Hajdújárás)
- Чантавир (мађ. Csantavér)
Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):
- Багремово (мађ. Brazília)
- Бајша (мађ. Bajsa)
- Бачка Топола (мађ. Topolya)
- Богараш (мађ. Bogaras-Felváros)
- Гунарош (мађ. Gunaras)
- Зобнатица (мађ. Andrásnépe)
- Кавило (мађ. Kavilló или Rákóczifalu)
- Ново Орахово (мађ. Zentagunaras)
- Оборњача (мађ. Nagyvölgy)
- Пачир (мађ. Pacsér)
- Победа (мађ. Győztes)
- Стара Моравица (мађ. Bácskossuthfalva или Ómoravica)
Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):
Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):
- Адорјан (мађ. Adorján)
- Долине (мађ. Völgyes)
- Зимоњић (мађ. Ilonafalu)
- Кањижа (мађ. Magyarkanizsa)
- Мале Пијаце (мађ. Kispiac)
- Мали Песак (мађ. Kishomok)
- Мартонош (мађ. Martonos)
- Ново Село (мађ. Újfalu)
- Ором (мађ. Orom)
- Тотово Село (мађ. Tóthfalu)
- Трешњевац (мађ. Oromhegyes)
- Хоргош (мађ. Horgos)
Општина Сента (мађ. Zenta község):
- Богараш (мађ. Bogaras)
- Горњи Брег (мађ. Felsőhegy)
- Кеви (мађ. Kevi)
- Сента (мађ. Zenta)
- Торњош (мађ. Tornyos)
Општина Ада (мађ. Ada község):
- Ада (мађ. Ada)
- Мол (мађ. Mohol)
- Оборњача (мађ. Völgypart)
- Стеријино (мађ. Valkaisor)
- Утрине (мађ. Törökfalu)
Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):
- Бачко Градиште (мађ. Bácsföldvár)
- Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve)
- Бечеј (мађ. Óbecse)
- Дрљан (мађ. Drea)
- Милешево (мађ. Istenföldje)
Општина Чока (мађ. Csóka község):
- Банатски Моноштор (мађ. Kanizsamonostor)
- Врбица (мађ. Egyházaskér)
- Јазово (мађ. Hódegyháza)
- Падеј (мађ. Padé)
- Црна Бара (мађ. Feketetó)
- Чока (мађ. Csóka)
Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):
Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):
Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):
Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):
Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):
Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):
Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):
Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):
- Јерменовци (мађ. Ürményháza)
Општина Вршац (мађ. Versec község):
Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):
Општина Ковин (мађ. Kevevára község):
- Скореновац (мађ. Székelykeve)
- Шумарак (мађ. Emánueltelep)
Општина Панчево (мађ. Pancsova község):
Општина Ириг (мађ. Ürög község):
Општина Оџаци (мађ. Hódság község):
Град Сомбор (мађ. Zombor város):
- Бездан (мађ. Bezdán)
- Дорослово (мађ. Doroszló)
- Светозар Милетић (мађ. Nemesmillitics)
- Телечка (мађ. Bácsgyulafalva)
Општина Апатин (мађ. Apatin község):
Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
-
Пoстотак Мађара у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
-
Мађари у Војводини 2002. године
-
Мађарски језик у Војводини 2002. године
-
Мађари у Војводини 2011. године
-
Мађарски језик у Војводини 2011. године
-
Општине и градови Војводине у којима је мађарски језик у службеној употреби
-
Мађари у општини Суботица, према попису из 2002. године
Политичке организације
[уреди | уреди извор]Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом:
- Национални савет мађарске националне мањине (мађ. Magyar Nemzeti Tanács); према закону о Националним саветима мањина донетим 2009. године.[8]
Највеће мађарске политичке партије у Србији су:
- Савез војвођанских Мађара (председник је Балинт Пастор),
- Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Арон Чонка) и
- Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон).
- Грађански савез Мађара, (председник је Ласло Рац Сабо)
Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.
Култура и информисање
[уреди | уреди извор]Новине, часописи и интернет портали
- Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
- „Хет Нап” (Hét nap), недељник из Суботице
- „Чалади кер” (Családi kör), недељник из Новог Сада
- „Хид” (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
- „Изенет” (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
- Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
- EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
- „Орбис” (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
- „Шикољ” (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
- „Вајдашаг Ма” (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
- „Вајдашаг Портал” (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
- зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
- „Арача” (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици
Културни центри
- Мађарски културни центар "Непкер" у Суботици[9]
- Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду[10]
- Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у Београду[11]
Познате личности мађарског порекла
[уреди | уреди извор]- Пал Абрахам (Ábrahám Pál), композитор
- Тибор Варади (Várady Tibor),правник и бивши министар правде СР Југославије
- Звонко Варга (Varga Zoltán), бивши играч ФК Партизан, репрезентативац СФР Југославије, фудбалски тренер
- Ласло Вегел (Végel László), књижевник
- Золтан Дани (Dani Zoltán), пуковник ПВО ВЈ
- Деже Костолањи (Kosztolányi Dezső) (1885—1936), један од најпознатијих мађарских писаца.
- Карољ Лајко (Lajkó Károly), боксер, шампион и државни репрезентативац (рођен у Бечеју 1943)
- Феликс Лајко (Lajkó Félix) (рођ. 1974. у Суботици), познати виолиниста и композитор.
- Силвестер Левај (Lévay Szilveszter), композитор, рођен 1945. у Суботици.
- Петер Леко (Lékó Péter) (рођ. 1979. у Суботици), најбољи мађарски шахиста.
- Ђула Мештер (Mester Gyula), познати одбојкаш, вишеструки репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе.
- Коста Нађ (Nagy Kosta) (1911—1986), учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
- Магдолна Ружа (Rúzsa Magdolna), популарна мађарска поп певачица млађе генерације
- Моника Селеш (Szeles Mónika), бивша најбоља тенисерка света. Рођена је у Новом Саду 1973.
- Михаљ Серво (Szervó Mihály) (1900—1941), политички секретар ОК КПЈ за северни Банат, један од организатора Народноослободилачке борбе у Војводини и народни херој Југославије.
- Карољ Тан (Than Károly) рођен 1802 у Бечеју, хемичар, оснивач Мађарке краљевске академије наука.
- Мор Тан (Than Mór), сликар.
- Вилим Харангозо (Harangozo Vilmos), стонотенисер, југословенски репрезентативац.
- Геза Чат (Csáth Géza) (1887—1919), писац.
- Золтан Шебешћен (Sebestyén Zoltán), рођен 1. октобра 1975. године је немачки фудбалер и тренер, пореклом из Скореновца.
- Арпад Штербик (Sterbik Árpád), рукометни голман, репрезентативац.
- Габор Сагмајстер (Sagmajster Gábor), мотоциклиста, мотокрос такмичар.
- Ласло Ђере (Györe László), тенисер, репрезентативац.
- Теша Тешановић (Tesa Tesanovic), новинар канала Балкан инфо, (мајка мађарица)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.
- ^ Srbija, Euronews (2023-04-28). „Konačni rezultati popisa prema nacionalnoj pripadnosti: Mađari najbrojnija manjina, Jugoslovena više od 27.000”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-23.
- ^ Géza Pálffy: The Kingdom of hungary and the habsburg Monarchy in the Sixteenth century. Center for Hungarian Studies and Publications, Boulder, distributed by Columbia University Press, New York, 2009. (East European Monographs No. DCCXXXV; CHSP Hungarian Studies Series No. 18)
- ^ Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије
- ^ Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969)
- ^ Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
- ^ „Милан Ђурић присуствовао отварању реконструисаног Мађарског културног центра”. Дневник (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 06. 2023. г. Приступљено 2023-06-25.
- ^ Закон о националним саветима националних мањина – текст закона
- ^ http://www.mnt.org.rs/sr-latn/nepkor-magyar-muveledosi-kozpont-0[мртва веза]
- ^ „Petőfi Sándor Magyar Művelődési Központ | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 01. 2019.
- ^ Изненађена сам лепотама Србије („Политика”, 9. јануар 2019)
Литература
[уреди | уреди извор]- Jankulov, Borislav (1961). Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku (1. изд.). Novi Sad: Matica srpska.
- Рокаи, Петер; Ђере, Золтан; Пал, Тибор; Касаш, Александар (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.
- Хорњак, Арпад (2017). Сусрети и сукоби: Огледи о српско-мађарским односима. Београд: Clio.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мађарска популација на територији данашње Војводине између 1880. и 1991. (језик: мађарски)
- Војводина данас, (Vajdaság Ma) Интернет новине на мађарском језику (језик: мађарски)