Мађари у Републици Српској
Укупна популација | |
---|---|
166 (2013) | |
Региони са значајном популацијом | |
Бања Лука | 40(2013) |
Бијељина | 19(2013) |
Источно Сарајево[а] | 15(2013) |
Језици | |
Српски језик Мађарски језик (92)[б] | |
Религија | |
Католицизам, Протестантизам |
Мађари у Републици Српској (мађ. Magyarok a Szerb Köztársaságban) су грађани мађарског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Мађари су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.
Историјат
[уреди | уреди извор]Српски и мађарски народи своје прве сустрете биљеже још на почетку 13. вијека, у вријеме средњовјековне босанске државе и Угарска. Као у средњовјековним краљевинама њихова историја у тим вјековима густо је испреплетена. Било да се радило о освајачким ратовима мађарских краљева на Босну, било да се радило о браковима српских и мађарских владара, племића и других, обје земље су у средњем вијеку имале јаке везе. Контакти између мађарског и српског народа прекинути су османлијским освајањем Босне и њеним прикључењем Османлијском царству.
Поновне везе Мађара и народа у Босни и Херцеговини оживљене су 1878. године када је БиХ потпала под Аустроугарску власт. Мађари су понајвише дошли из Буковине, околине Сенте, као и из саме Мађарске. Најбројније насељавање Мађара на територију данашње Републике Српске, забиљежено је у периоду од 1900. до 1910. године. Старосједилачко становништво је све те досељенике духовито називало "куферашима". Иако је међу њима било и Мађара, данас су остали само трагови тих досељеника. Разлог томе је што се Мађари нису плански насељавали у поједине крајеве данашње Српске, него по цијелој земљи, тако да су се веома брзо стапали са домаћим становништвом. Уз ангажман у индустријализацији, Мађари су долазили и као пољопривредници. У прњаворском крају били су познати као врсни баштовани и узгајивачи разног поврћа. О некад бројној мађарској мањини свједоче само презимена на надгробним споменицима у старим гробљима већих градова, па и архивски подаци, по којима је 1921. године у БиХ било 2.577 становника мађарске националности. Тако, на примјер, село Вучјак код Прњавора, које су населили Мађари почетком 20. вијека, временом је напуштано, тако да се данас и не налази на списку насељених мјеста. Имајући у виду да је монархија изгубила рат, и већ тада се распала, за претпоставити је да су Мађари у већини напустили БиХ.[1]
Мађари који су до данас сачували свијест о националном идентитету и који и данас говоре мађарски језик, већином су дошли из Војводине у првим годинама након формирања Краљевине СХС, а у већем броју након Другог свјетског рата. Највише су насељавали велике градове, у првом реду Сарајево и Бања Луку. У Бања Луци и данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје.[2]
Религија
[уреди | уреди извор]Мађари у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су већим дијелом католичке вјероисповијести, а мањим протестантске.
Удружења
[уреди | уреди извор]У Бања Луци данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје и зове се Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ Бања Лука које је основано 2003. године. Број чланова у читавој Српској износи око 70, а највише чланова је управо из Бањалуке, затим из Приједора, Прњавора, Градишке.[3] Док Удружење Мађара „Петефи Шандор“ дјелује у Брчком од децембра 2014. године.[4]
Током 2015. године Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ је уз помоћ Државног секретаријата за националну политику Републике Мађарске, у Бања Луци, припремило курс мађарског језика у оквиру програма „Петефи Шандор“, који је трајао шест мјесеци.[5] Поред овога, удружење редовно издаје часопис на мађарском језику „Uj doboš“ (Új Dobos), гдје се представља мађарска заједница у Републици Српској, култура, историја и обичаји мађарског народа, као и активности које спроводе удружења.[6]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 166 Мађара.[7] Мађари настањују сљедеће општине и градове:
Мађари, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
укупно | 166 | |||||
Бања Лука | 40 | |||||
Бијељина | 19 | |||||
Билећа | 1 | |||||
Брод | 1 | |||||
Вишеград | 1 | |||||
Власеница | 1 | |||||
Вукосавље | 1 | |||||
Градишка | 10 | |||||
Дервента | 5 | |||||
Добој | 13 | |||||
Зворник | 5 | |||||
Источна Илиџа | 2 | |||||
Источно Ново Сарајево | 4 | |||||
Калиновик | 6 | |||||
Котор Варош | 2 | |||||
Лакташи | 12 | |||||
Лопаре | 3 | |||||
Модрича | 1 | |||||
Мркоњић Град | 1 | |||||
Невесиње | 3 | |||||
Петрово | 6 | |||||
Приједор | 7 | |||||
Прњавор | 8 | |||||
Рибник | 2 | |||||
Соколац | 6 | |||||
Србац | 1 | |||||
Теслић | 5 | |||||
Требиње | 8 | |||||
Трново | 3 | |||||
Угљевик | 1 | |||||
Фоча | 5 | |||||
Чајниче | 1 | |||||
Челинац | 2 | |||||
Шековићи | 1 |
Значајне личности
[уреди | уреди извор]- Хенрик Јевицки, потпуковник Војске Републике Српске.[8]
- Саша Мићин, делегат у трећем сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
- Јожеф Тот, потпуковник Војске Републике Српске.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Град Источно Сарајево се састоји из општина: Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново.
- ^ Број становника Републике Српске којима је Мађарски језик, матерњи језик.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Извјештај 2015, стр. 51.
- ^ „Мађари; О нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 6. 4. 2017.
- ^ „Италијани; Вјерски објекти”. Мањине.ба. Приступљено 6. 4. 2017.
- ^ Извјештај 2015, стр. 54.
- ^ Ријеч 2016, стр. 17.
- ^ Ријеч 2016, стр. 18.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ „Списак професионалних војника 30. кадровског центра” (PDF). Кликс. Приступљено 8. мај 2023.
- ^ „I ONI SU BILI VAŽNI U OPERACIJI „KORIDOR-92“: Jedan osvrt na dokumentarno-igrani film”. Vojnopolitička osmatračnica (на језику: српски). 2021-01-10. Приступљено 2023-07-30.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај.
- Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68.