Врело (Ниш)
Врело | |
|---|---|
 Место Врело на десној стани и место Јасеновик на левој страни | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  225 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 22′ 22″ С; 22° 02′ 26″ И / 43.372666° С; 22.0405° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 440 m |
.svg)  Врело Врело на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Врело је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју Бајтарице (742 м) и у близини Грамаде, удаљено 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Као и суседно село Јасеновик тако је и Врело давнашње село чије црквиште указује да је егзистирало још у српском средњем веку. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим називом (Врело) као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 60 домова, 24 неожењена, 5 удовичких домова, 4 рајинске воденице (које раде пола године) и са давањима која износе 8.912 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 74 кућа, 6 удовичка домаћинства, 10 самачка домаћинства.[1] Планински смештај и скровитост су вероватно разлог што о овом селу у каснијим вековима једва да има података, све до ослобођења од Турака. Крајем 19. века (1895. године) Врело је мање село са 33 домаћинства и 274 становника, а 1930. године у њему је живело 50 домаћинстава и 289 становника.
По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних, већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је знатно слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација (рад на прузи и радничко запошљавање). Старо сеоско насеље боље је одговарало старим економским и друштвеним погодбама, а било је и ближе врелу (по којем је и добило име), али је било стешњено у долу. Поједина домаћинства почела су се од 1950/52. године измештати из старог насеља и лоцирати 1 км ниже и ближе друму и железничкој прузи; ускоро је на новој локацији никло ново насеље док је старо запустело. Истовремено, одвијао се и процес напуштања чисте пољопривреде преласком на градска занимања и мешовиту привреду. Године 1971. Врело је имало 6 пољопривредних, 67 мешовитих и 11 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До Врела се може доћи приградском линијом 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, као и међуградским линијама за Источну Србију (Сврљиг, Књажевац, Бор, Зајечар, Неготин, Кладово).
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Врело живи 195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,8 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 81 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 7 | ||
| 75—79 | 3 | 11 | ||
| 70—74 | 10 | 7 | ||
| 65—69 | 10 | 15 | ||
| 60—64 | 12 | 7 | ||
| 55—59 | 6 | 13 | ||
| 50—54 | 15 | 6 | ||
| 45—49 | 13 | 10 | ||
| 40—44 | 5 | 9 | ||
| 35—39 | 12 | 8 | ||
| 30—34 | 11 | 7 | ||
| 25—29 | 8 | 5 | ||
| 20—24 | 9 | 8 | ||
| 15—19 | 10 | 9 | ||
| 10—14 | 4 | 14 | ||
| 5—9 | 5 | 5 | ||
| 0—4 | 5 | 6 | ||
| Просек : | 43,0 | 44,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 126 | 36 | 76 | 11 | 3 | 0 |
| Женски | 122 | 13 | 77 | 24 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 248 | 49 | 153 | 35 | 11 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 96 | 46 | 0 | 0 | 13 |
| Женски | 70 | 58 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 166 | 104 | 0 | 0 | 18 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 9 | 6 | 2 | 14 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 3 | 9 | 9 | 3 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 21.
