Доња Трнава (Ниш)

Доња Трнава
Доња Трнава;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	508
Географске карактеристике
Координате	43° 25′ 13″ С; 21° 46′ 28″ И / 43.420166° С; 21.7745° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	174 m
	Доња Трнава Доња Трнава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Историја

Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 1459—1683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.

У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.

Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.

Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.

Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.

Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

У насељу Доња Трнава живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,7 година (46,7 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 203 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,5.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.010
1953.	972
1961.	987
1971.	866
1981.	829
1991.	728	724
2002.	705	697
2011.	647
2022.	508

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	678	97,27%
Роми	8	1,14%
Бугари	4	0,57%
Муслимани	2	0,28%
непознато	4	0,57%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	2
80+	11	15
75—79	12	20
70—74	17	23
65—69	30	27
60—64	22	25
55—59	20	20
50—54	27	27
45—49	32	29
40—44	20	28
35—39	20	19
30—34	19	18
25—29	20	26
20—24	28	19
15—19	22	12
10—14	15	15
5—9	19	15
0—4	16	6
Просек :	42,1	46,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	211	214	233	229	241	227	228

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	45	50	48	38	29	15	3	0	0	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	301	79	184	32	6	0
Женски	310	39	187	72	11	1
УКУПНО	611	118	371	104	17	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	141	25	0	0	45
Женски	81	11	0	0	10
УКУПНО	222	36	0	0	55
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	8	14	1	5
Женски	0	3	22	0	0
УКУПНО	2	11	36	1	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	7	6	15
Женски	3	1	1	9	18
УКУПНО	3	5	8	15	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	7
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	7

Споменици културе

Црква Светог пророка Илије

Црква светог пророка Илије je подигнута је 1895. године, трудом свештеника Аранђела Д. Поповића. Освештана је 1896. године од стране епископа нишког Инокентија. Храм је претрпео мања оштећења у Првом и Другом светском рату.

Спомен парк

У самом центру села, испред Дома културе, налази се спомен-парк посвећен борцима који су страдали у ослободилачким ратовима 1912—1918. године, као и у Народно-ослободилачкој борби у Другом светском рату. До самог спомен парка постоји уређена стаза. У спомен парку налазе се делови један преко пута другог са мермерним плочама са уписаним именима и презименима страдалих особа житеља Доње Трнаве. Оно што се може забележити да је споменику потребна рестаурација како би се сачувао за наредне генереације.

Галерија

Дом културе
Дом културе - поглед на главни улаз
Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату
Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату - главни прилаз

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Град Ниш
Градска општина Медијана	Брзи Брод Ниш — део	Град Ниш
Градска општина Палилула	Бербатово Бубањ Вукманово Габровац Горње Међурово Девети Мај Доње Власе Доње Међурово Крушце Лалинац Мрамор Мраморски Поток Ниш — део Паси Пољана Суви До Чокот
Градска општина Пантелеј	Бреница Врело Горња Врежина Горњи Матејевац Доња Врежина Доњи Матејевац Јасеновик Каменица Кнез Село Малча Ниш — део Ореовац Пасјача Церје
Градска општина Црвени крст	Берчинац Веле Поље Вртиште Горња Топоница Горња Трнава Горњи Комрен Доња Топоница Доња Трнава Доњи Комрен Кравље Лесковик Медошевац Мезграја Миљковац Ниш — део Палиграце Паљина Поповац Рујник Сечаница Суповац Трупале Хум Чамурлија
Градска општина Нишка Бања	Банцарево Горња Студена Доња Студена Јелашница Коритњак Куновица Лазарево Село Манастир Никола Тесла Нишка Бања Островица Прва Кутина Просек Равни До Радикина Бара Раутово Сићево Чукљеник
Портал:Ниш Грб Ниша Град Ниш