Пређи на садржај

Суви До (Ниш)

Координате: 43° 17′ 32″ С; 21° 57′ 13″ И / 43.292166° С; 21.9535° И / 43.292166; 21.9535
С Википедије, слободне енциклопедије
Суви До
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2022.Пад 969
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 32″ С; 21° 57′ 13″ И / 43.292166° С; 21.9535° И / 43.292166; 21.9535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина315 m
Суви До на карти Србије
Суви До
Суви До
Суви До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Суви До је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у ширем урбаном простору Ниша, на око 6 км југоисточно од центра града. Према попису из 2002. било је 935 становника (према попису из 1991. било је 807 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Суви До је старо, већ у средњем веку формирано насеље, јер га је турски попис 1498. године затекао (уписаног као Дол) са 10 кућа, 2 неожењена, 3 удовичке куће и с дажбинама од 1.682 акче. Касније има мало података о њему. Месна топонимија (Влашко брдо) говори о присутности и распрострањености Влаха сточара (на то указују и називи суседних села: Вукманово, Бербатово, Доње Власе). Ослобођење 1878. године затекло га је као сеоце с непознатим господаром. Био је поприште великих бојева за ослобођење Ниша од 4. до 8. јануара 1878. године (Вучји Дол и Камара).

Суви До је до 1949. био мало село у околини Ниша. Те године, на улазу у село подигнути су први објекти индустрије радио и рендген апарата (РР заводи), претече касније Електронске индустрије. Овај моменат и близина града, подстакли су засељавање радника и социјално-економску преструктурализацију, тако да село отада постепено губи своја традиционална сеоско-сељачка обележја.

Године 1971. у Сувом Долу је било 15 пољопривредних, 9 мешовитих и 153 непољопривредних домаћинства. На тај начин је у социо-економском смислу, почевши од шездесетих година 20. века, добио најпре приградско мешовите, а потом и градске карактеристике (радничко насеље), премда с тачке гледишта урбаног лика оставља утисак још увек претежно руралног насеља.

Економија и индустрија

[уреди | уреди извор]

Суви До је дом за неколико великих мултинационалних компанија, што доприноси економској виталности и пружа могућности за запошљавање локалном становништву. Значајне компаније са објектима у Сувом Долу укључују:

Поред ових компанија, у близини се налази бивша Електронска индустријска (ЕИ) зона која је поново оживела, привлачећи нове компаније и постајући центар за технологију и иновације. Ова област сада садржи неколико технолошких хабова и успешну технолошку заједницу, додатно подстичући локалну економију и пружајући динамично окружење за пословање и професионалце.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља Суви До се може доћи линијом 3 Насеље Ратко Јовић - Суви До.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Године 1878. Суви До је насеље у околини Ниша с око 20 домаћинстава и око 150 становника, а 1930. године има 45 домаћинстава и 275 становника.

У насељу Суви До живи 848 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,4 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 370 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 319
1953. 326
1961. 442
1971. 564
1981. 631
1991. 807 802
2002. 935 944
2011. 1.010
2022. 969
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
911 97,43%
Роми
  
6 0,64%
Бугари
  
3 0,32%
Црногорци
  
2 0,21%
Македонци
  
2 0,21%
Хрвати
  
1 0,10%
Руси
  
1 0,10%
непознато
  
9 0,96%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 204.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]