Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској је савјетодавно црквено тијело, које је састављено од арјијереја Српске православне цркве чије се епархије у цјелини или мањим дијелом налазе на подручју Републике Хрватске, а то су:

Митрополија загребачко-љубљанска (у цјелини)
Епархија горњокарловачка (у цјелини)
Епархија далматинска (у цјелини)
Епархија пакрачко-славонска (у цјелини)
Епархија осјечкопољска и барањска (у цјелини)
Епархија сремска (мањим дијелом)
Епархија захумско-херцеговачка и приморска (мањим дијелом)

Предисторија

Након заоштравања политичке кризе у бившој СФРЈ (1990) и избијања рата у Хрватској (1991-1995), наступиле су веома тешке прилике за српски православни народ и свештенство на тим просторима, а знатно је отежан и рад епархијских управа. Подручја готово свих епархија била су подјељена на дио под контролом Републике Српске Крајине и дио под контрополом Републике Хрватске. У исто вријеме, на свим подручјима која су била захваћена ратним дејствима пострадао је знатан број православних храмова и других црквених добара (парохијски домови, црквене библиотеке и архиве). Систематска разарања су започета већ током 1991. године, у склопу операције Откос, а кулминирала су 1995. године, за вријеме спровођења операције Бљесак и Олуја.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]

Од самог избијања политичке кризе током 1990. и 1991. године, епархијске управе су се суочавале са бројним потешкоћама које су отежавале међусобну и унутрашњу црквену координацију, из чега је проистекла и практична потреба за оснивањем посебног радног и савјетодавног тијела. Такво тијело је проистекло из првобитних неформалних састанака локалних архијереја, а пошто се тај вид сарадње показао корисним за рјешавање појединих питања од општег интереса, таква пракса је накнадно и формализована, у виду оснивања Епископског савјета, који је озваничен 1992. године одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ.^[7]

Епископски савјет

Епископи епархија Загребачко-љубљанске, Горњокарловачке, Далматинске, Пакрачко-славонске и Осјечкопољске и барањске сачињавају Епископски савјет у Хрватској под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског.

Српска православна црква у Хрватској има потписан уговор са Владом Републике Хрватске.^[8]

Епископски савјет СПЦ у Хрватској разматра посебно односе између Српске православне цркве и Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа и политику и динамику обнове сакралних објеката.

Одлуком Светог архијерејског сабора од маја 2021. укинути су епископски савјети у разним црквеним областима.^[9]

Види још

Извори

^ Милеуснић 1994.
^ Милеуснић 1996.
^ Милеуснић 1997.
^ Dabić & Lukić 1997.
^ Dabić 1998.
^ Štrbac 2015.
^ Митрополија загребачко-љубљанска: Биографија митрополита Јована
^ Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa („Narodne novine”, broj 196/2003), Приступљено 29. јун 2019.
^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора (СПЦ, 29. мај 2021) Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2021), Приступљено 11. 8. 2021.

Литература

Dabić, Vojin S.; Lukić, Ksenija M. (1997). Crimes without punishment: Vukovar, Sarvaš and Paulin Dvor. Vukovar: Women's Association of Vukovar Community.
Dabić, Vojin S., ур. (1998). Persecution of Serbs and Ethnic Cleansing in Croatia 1991-1998: Documents and Testimonies. Belgrade: Serbian Council Information Center.
Kovačević, Franjo; Crkvenac, Đuro (2014). „Vojna operacija Otkos-10: Planiranje, izvođenje i rezultati”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 471—488.
Martinić-Jerčić, Natko (2014). „Operacija Papuk-91 (oslobađanje šireg papučkog područja u jesen i zimu 1991./1992. godine)”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 45—69.
Милеуснић, Слободан (1994). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1993. Београд: Музеј Српске православне цркве.
Милеуснић, Слободан (1996). Духовни геноцид 1991-1995: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених здања на територији бивших југословенских република Хрватске и Босне и Херцеговине. Београд: Музеј Српске православне цркве.
Милеуснић, Слободан (1997). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1995 (1997). Београд: Музеј Српске православне цркве.
Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
Raguž, Jakša (2017). „Izvješće vladike banatskog Atanasija Jevtića o zbivanjima u Slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve u prosincu 1991. godine”. Zbornik Janković. 2: 289—304.
Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
Štrbac, Savo (2015). Gone with the Storm: A Chronicle of Ethnic Cleansing of Serbs from Croatia. Knin, Banja Luka, Beograd: Grafid, DIC Veritas.

Спољашње везе

[FOOTNOTEМилеуснић1994-1] Милеуснић 1994.

[FOOTNOTEМилеуснић1996-2] Милеуснић 1996.

[FOOTNOTEМилеуснић1997-3] Милеуснић 1997.

[FOOTNOTEDabićLukić1997-4] Dabić & Lukić 1997.

[FOOTNOTEDabić1998-5] Dabić 1998.

[FOOTNOTEŠtrbac2015-6] Štrbac 2015.

[7] Митрополија загребачко-љубљанска: Биографија митрополита Јована

[8] Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa („Narodne novine”, broj 196/2003), Приступљено 29. јун 2019.

[9] Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора (СПЦ, 29. мај 2021) Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2021), Приступљено 11. 8. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]