Епископ тимочки Емилијан
| Емилијан (Пиперковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија тимочка |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ тимочки |
| Седиште | Зајечар |
| Године службе | 1922—1970 |
| Претходник | Иринеј Ћирић |
| Наследник | Методије Муждека |
| Лични подаци | |
| Световно име | Недељко Пиперковић |
| Датум рођења | 23. август 1886. |
| Место рођења | Липљан, Османско царство |
| Датум смрти | 10. септембар 1970. (84 год.) |
| Место смрти | Зајечар, СФР Југославија |
Емилијан (световно Недељко Пиперковић; Липљан, 23. август 1886 — Зајечар, 10. септембар 1970) био је епископ тимочки на челу епархије 50 година.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 23. августа 1886. године у Липљану на Косову. Основну школу је завршио у Липљану, нижу гимназију завршио је Приштини и Солуну, а затим богословију на Халки код Цариграда,[1] где је провео седам година. Од 1910. до 1913. године био је писар Митрополије скопске и наставник гимназије у Скопљу.
У монаштво је ступио 1911. године у манастиру Светог архангела Гаврила у Кучевишту, рукоположио га је за ђакона митрополит скопски Викентије Крџић 15. августа исте године. Изабран је 1913. за питомца Архијерејског сабора Краљевине Србије да заврши Теолошки факултет у Атини. Ту је дипломирао 1918. и докторирао 1919. године.[2] Дана 2. априла 1918. постављен је за наставника битољске гимназије с тим да врши дужност секретара ондашњег Митрополита српског Димитрија на Крфу. После Првог светског рата био је члан делегације која је преговарала са Цариградском патријаршијом о присаједињењу нових крајева и успостављању јединствене Српске патријаршије.
У чин јеромонаха рукоположио га је митрополит српски Димитрије 29. јуна 1920. године. За суплента реалке у Београду постављен је у октобру 1920. године, а већ 5. октобра исте године премештен је у богословију Светог Саве у Сремским Карловцима. За професора исте богословије унапређен је 22. марта 1921. године. Са тог положаја је дошао на престо тимочке Епархије. Посвећен је за епископа 23. јануара 1922. године. Свечано устоличење на Епископски престо извршено је тек 27. марта 1922. услед тадашњих оправки двора у Зајечару.[3]
Написао је рад „Један историјски поглед на положај тимочке области“ (1924). Био је носилац Ордена Светог Саве првог и другог степена, као и ордена Румунске круне првог степена.[4] У његово време штампан је „Летопис Тимочке епархије“ у 10 књига штампаних у периоду 1923—1932. COBISS.SR 23458316
Када је Свети архијерејски сабор СПЦ на заседању 5. марта 1964. рашчинио епископа америчко-канадског Дионисија, против овога су једино били епископи тимочки Емилијан и рашко-призренски Павле.[5] Био је више пута члан Светог архијерејског синода СПЦ.
Епископ Емилијан је умро 10. септембра 1970. године у Зајечару, где је сахрањен у Саборној цркви.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", Београд 1938. године
- ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „др Емилијан (Пиперковић) епископ тимочки 1922-1970“, pp. 185. COBISS.SR 162167047
- ^ „Биографија на сајту Епархије тимочке”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 20. 07. 2011.
- ^ Ранко Јаковљевић: Српска тимочка елита почетком 20. века
- ^ „Миодраг Бељаковић: Раскол („Погледи“, број 223. 1. фебруар 1999)”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2011. г. Приступљено 20. 07. 2011.
