Пређи на садржај

Менгђанг

С Википедије, слободне енциклопедије
Уједињена аутономна влада Менгђанга
(1939–1941)
蒙疆聯合自治政府 (јапански, кинески)
Měngjiāng Liánhé Zìzhì Zhèngfǔ
Mōkyō Rengō Jichi Seifu
ᠮᠣᠩᠭᠣᠯ ‍ᠤᠨ
ᠥᠪᠡᠷᠲᠡᠭᠡᠨ
ᠵᠠᠰᠠᠬᠤ
ᠬᠣᠯᠪᠣᠭᠠᠲᠤ
ᠵᠠᠰᠠᠭ ‍ᠤᠨ
ᠣᠷᠳᠣᠨ

Монголын Өөртөө Засах Холбоот Засгийн Ордон (монголски)


Монголска аутономна држава
(1941–1945)
蒙古自治邦 (јапански, кинески)
Ménggǔ Zìzhì Bāng
Mōko Jichi Hō

ᠮᠣᠩᠭᠣᠯ ‍ᠤᠨ
ᠥᠪᠡᠷᠲᠡᠭᠡᠨ
ᠵᠠᠰᠠᠬᠤ
ᠤᠯᠰ

Монголын Өөртөө Засах Yлс (монголски)

Менгђанг (тамно зелена) дуж Сфере заједничког просперитета Велике источне Азије (светло зелена) на најдаљој страни
Географија
Континент Азија
Регија Источна Азија
Престоница Калган
Друштво
Службени језик јапански, кинески, монголски
Политика
Облик државе марионетска држава
војна диктатура
 — председавајући Демчугдонгруб
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1. септембар 1939.[1][2]
 — Укидање 19. август 1945.
Географске и друге карактеристике
Валута менгђаншки јуан
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Република Кина Совјетска окупација Манџурије
Монголска уједињена аутномна влада Реорганизована национална влада Кине

Менгђанг, такође познат као Менгкјанг, званично Уједињена аутономна влада Менгђанга, била је аутономна зона у Унутрашњој Монголији, формирана 1939. као марионетска држава Јапанског царства, а затим је од 1940. била под номиналним суверенитетом Реорганизоване националне владе Републике Кине (која је и сама била марионетска држава). Чиниле су је раније кинеске провинције Чахар и Суејуан,[3] које су одговарале централном делу савремене Унутрашње Монголије. Такође се назива Монгукуо[4] или Менгукуо (аналогно Манџукуоу, другој јапанској марионетској држави у Манџурији). Главни град је био Калган, одакле је био под номиналном влашћу монголског племића Демчугдонгруба. Територија се вратила под кинеску контролу након пораза Јапанског царства 1945. године.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Након јапанске инвазије Манџурије 1931. и успостављања марионетске државе Манџукуо, Јапан је настојао да прошири свој утицај у Монголији и Северној Кини. У низу акција, почевши од 1933. године, војске Манџукуа и Јапана заузеле су Чахар и 1936. прогласиле се за независну монголску војну владу, у савезу са Јапаном под кнезом Демчугдонгрубом.

Током 1936. и 1937. године, сличне операције у Суејуану довеле су до окупације и апсорпције и те провинције.

Историја

[уреди | уреди извор]

Формирана 12. маја 1936. године, монголска војна влада имала је принца Јондонвангчуга од Уланкаба за свог првог председавајућег. Октобра 1937. је преименована у Уједињена монголска аутономна влада (蒙古聯盟自治政府).[5] 1. септембра 1939. претежно Хан кинеске владе Јужног Чахара и Северног Шансија спојене су са Монголском уједињеном аутономном владом, чиме је створена нова Уједињена аутономна влада Менгђианг (蒙疆聯合自治政府). Главни град је основан у Џангбеју (Чангпеј), у близини Калгана (Џангђакоу), са контролом владе око Хохота. Дана 4. августа 1941. поново је преименована у Монголску аутономну државу (蒙古自治邦). Термин "држава" (邦) је посебно одабран да умири и кинеску и владу Менгђанга, јер су и "држава" и "земља" преведене у улус (улс) на монголском, што значи "земља". Дакле, назив на кинеском је имплицирао да је Менгђанг аутономни регион Кине, док је на монголском назив импликовао да је то независна држава.

Године 1939. Ванг Ђингвеј је реорганизовао остатке окупиране кинеске владе у јапанску марионетску државу, која се обично назива Влада Ванг Ђингвеја, или Реорганизована национална влада Кине, са главним градом у Нанкингу. Менгђанг је номинално укључен у режим 1940. године, иако је остао аутономан од Нанкинга.

Менгђанг је капитулирао 1945. године када су инвазију извршиле совјетска Црвена армија и монголска Црвена армија у оквиру Манџуријске стратешке офанзивне операције. Већина области, са изузетком Калгана, сада је део Аутономне покрајине Унутрашње Монголије у Народној Републици Кини.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „内蒙古自治区志: 政府志”. 内蒙古人民出版社 — преко Google Books. 
  2. ^ 山西通志: 政务志. 人民代表大会, 政府篇, 政治协商会议. 中華書局. 
  3. ^ George F. Botjer (1979). A short history of Nationalist China, 1919–1949. Putnam. стр. 180. ISBN 9780399123825. 
  4. ^ D. E. Helmuth (2007). A New Stamp Country?, 1937, archived from the original on January 7, 2017, retrieved April 27, 2021
  5. ^ „云端旺楚克”, Inner Mongolia News, 22. 9. 2003, Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г., Приступљено 2011-08-05 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jowett, Phillip S. Rays of the Rising Sun: Armed Forces of Japan's Asian Allies 1931–45. Volume I: China & Manchuria. Solihull: Helion, 2004.
  • Lattimore, Owen (децембар 1937). „The Phantom of Mengkukuo”. Pacific Affairs. 10 (4): 420—27. JSTOR 2750626. doi:10.2307/2750626. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]