Супротно од крвне освете, постојао је обичај умир или измир крви (помирење). Свака област је имала простор на којем би се то дешавало, па су нека таква места добијала назив: Мириште (Луштица), Мирац, Мирачине (између Буроња у Љешанској нахији и Комана)...[1]
Мирац се спомиње у писму цара Душана из Приштине 1351. године.[2]Сава Петровић Његош пише млетачком провидуру 1745. г. да су Грбљани Шишићи нанијели зло Мирчанима.[3]
У насељу Мирац живи 73 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (40,2 код мушкараца и 53,5 код жена). У насељу има 26 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN978-86-84433-00-0.
^Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.