Национални парк Ђердап
Национални парк Ђердап | |
---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
Мјесто | Србија |
Најближи град | Доњи Милановац |
Координате | 44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E / 44.528944° С; 21.975861° И |
Површина | 63.786,48 ha |
Основано | 1974. године |
Управљачко тијело | Србија |
Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом. Пратећи ток Дунава, простире се у дужини од 100 километара његове десне обале, од Голупца до Караташа код Кладова, где се простиру зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста.
Укупна површина Националног парка износи 786,48 ha од чега је I степеном обухваћено 8,01%, II степеном 21,50% и III степеном 70,79% укупне површине. 63[1] Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 до 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске висине.
Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.
Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.
Оснивање
[уреди | уреди извор]Као Национални парк НП Ђердап проглашен је 1974. године да би били стављени под заштиту Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа.
Као Предузеће за заштиту и развој Националног парка Ђердап основано је 5. јуна 1989. године, усклађивањем са законским прописима од 1993. године послује као Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”.
Седиште ЈП „Национални парк Ђердап” је у Доњем Милановцу, у Улици Краља Петра I 14 a, а радне јединице су у Добри и Текији.
- Организациона структура
- Сектор за заједничке послове,
- Сектор за заштиту и одрживи развој,
- Сектор за правне, опште и послове туризма,
- Сектор за планирање газдовања шумама
Основне одлике
[уреди | уреди извор]Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:
- Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m
- Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
- Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m
и три котлине:
- Љупковска
- Доњомилановачка
- Оршавска
Кањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.
Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.
Одлуком Унеска проглашен је за геопарк.[2]
Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста.
Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.
Културно историјско наслеђе
[уреди | уреди извор]Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Ђердапска клисура
- Национални паркови Србије
- Хидроелектрана Ђердап I
- Хидроелектрана Ђердап II
- Списак заштићених природних добара у Источној и јужној Србији
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Милановић Пешић, Ана (уредник) (2015). НП Ђердап (Лексикони националних паркова Србије изд.). Београд: Службени гласник / Географски институт Јован Цвијић САНУ /Национални парк Ђердап. стр. 360. ISBN 978-86-519-1799-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт Националног парка Ђердап (језик: српски) (језик: енглески) (језик: немачки)
- Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Паркови за природу и људе: Ђердап, друга прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- „NP Đerdap na sajtu Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije”. RZZPS. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 12. 3. 2021.
- Митови и легенде иза гвоздених врата („Политика”, 2. јул 2017)
- На леђима Дунава