Свевлад
| Свевлад | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Бела Србија |
| Датум смрти | 7. век |
| Место смрти | Кнежевина Србија у раном средњем веку |
| Породица | |
| Потомство | Селимир ? |
| Родитељи | Непознати кнез ? |
| Династија | Свевладовићи |
| кнез (архонт) Србије и Свети Цар | |
| Период | 7. век |
| Претходник | Непознати кнез ? |
| Наследник | Селимир ? |
Свевлад је легендарни српски владар из VII века.
Према Летопису попа Дукљанина и неким другим мање познатим изворима, Свевлад се помиње као први познати владар (и свети кнез) међу балканским Србима.[1] Код Дукљанина, он се помиње као Сенулат[1], али његово име се у каснијим преводима транскрибује као Свевлад, на пример, код Мавра Орбина и Марка Марулића[2]. По Летопису и његовим преписима, Свевлад/Сенулат је син и наследник његовог оца Оштроила и унук Сенубалда/Свевлада I[1][2].
Према овом документу, Летопису попа Дукљанина, Сенубалд је био готски краљ, чија је држава највероватније била лоцирана на територији данашње Румуније[2], тако да се може довести у везу са Гепидским краљевством. Он је послао своја два сина, Оштроила и Тотилу са војском да оснују државе на Апенинском и Балканском полуострву[1][2]. Након успостављања државе, Оштроило је послао сина са војском у Загорје (Transmontana), али док је Свевлад био у боју, Византинци су напали Оштроилову државу и он је погинуо у боју код Скадра. Тада га је наследио Свевлад[1][2], који је, бесан на Грке који су му убили оца, протеривао хришћане[1][3].
Непознато је да ли је он Непознати кнез или Селимир. Његово присуство на власти није тачно утврђено. Наследио га је његов син Селимир. О овом легендарном владару немамо довољно података из других савремених извора, због чега се и сматра легендом.
По попу Дукљанину, Свевлад је живео у "време када је у граду Константинопољу владао цар Анастасије који је себе и многе друге упрљао Еутихијевом јереси и када је у Риму столовао папа Геласије. По истом извору он је доста прогонио хришћане и према њима чинио разне подлости.[4]
Границе државе
[уреди | уреди извор]Непосредно након крајњег стационирања на Балкану, Срби су основали склавиније, тј. кнежевине. На почетку, било је 6 склавинија, које су само формално признавале власт византијског цара – Србија, Дукља, Травунија, Конавли, Захумље и Паганија. За границе Србије, у којој је највероватније владао Свевлад, каже се да је била лоцирана у пределу између токова Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине[5], а њен геополитички центар био је између Пиве, Таре и Лима[6].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Поп Дукљанин (1988). Љетопис попа Дукљанина. Београд.
- ^ а б в г д Мавро Орбин (2016) "Краљевство Словена" Ганеша, Београд
- ^ Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. 2007. ISBN 978-83-7301-973-7.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 505. Београд: Службени гласник.
- ^ Бубало, Бечановић (2010)
- ^ Група аутора (1973) "Општа енциклопедија "Larousse" " Вук Караџић, Београд
Литература
[уреди | уреди извор]- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. 2007. ISBN 978-83-7301-973-7..