Херцеговина

За друге употребе, погледајте страницу Херцеговина (вишезначна одредница).

Херцеговина
Положај Херцеговине на карти БиХ
Највећи градови	Мостар Требиње
Држава	Босна и Херцеговина
Регион	Федерација Босне и Херцеговине Република Српска
Административна јединица	Херцеговачко-неретвански кантон Западнохерцеговачки кантон Источна Херцеговина

Просторни опсег историјске Херцеговине у три државе: Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори (црвено) и данашњој Србији (жуто); источна и стара Херцеговина у данашњој Републици Српској (љубичасто)

Географска регија Херцеговина, у најужем смислу, према 2. издању Енциклопедије Југославије

Херцеговина је историјска и географска област, која је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве. Током историје, просторни опсег Херцеговине се постепено мењао. Првобитно се односио на Херцеговину Светог Саве, а потом на Херцеговачки санџак, односно Херцеговачки пашалук. Значајне промене су наступиле 1878. године, када је већи део историјске Херцеговине окупиран од стране Аустроугарске (данашња Херцеговина у ужем смислу), док су мањи делови у два наврата (1878. и 1912. године) прикључени Црној Гори (данашња Стара Херцеговина).

Савремена Херцеговина у ужем смислу означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовековна земља била је много већа и обухватала је делове данашње западне Црне Горе, делове Полимља и Горњег Подриња, као и Боку которску. (Стара Херцеговина). Ова држава је име добила по титули херцега од Светога Саве (нем. Herzog — „војвода”), владара овог подручја из 15. века Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље.

Историјски и културно она обухвата, или је обухватала, нека подручја источно и североисточно (Стара Херцеговина у Црној Гори, Подрињу и Полимљу). По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном.

Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, где живи око 10% становништва земље.

Географија

Херцеговина је брдско-планинско подручје које чини део Динарских планина. Типични су предели карста у којима се повремено појављују плодне равнице — поља. Клима је медитеранска, иако са нешто више падавина у односу на просек за овај тип климе. Зиме су благе, и за разлику од суседне Босне, снега у долинама Херцеговине има веома ретко. Лета су сува и врела, посебно у јулу и августу.

Највиши врх је Маглић на 2.386 м, затим Волујак 2.336 м код Гацка. Остали значајни врхови су Чврсница (2.226 м код Посушја и Прењ (2.226 м код Мостара. Значајна планина је и Вран — природна граница између Херцеговине и Босне.

Једина већа река је Неретва, која извире код Гацка и у великом луку дугом 218 км пролази кроз централни део регије. Јужни део Херцеговине припада сливу реке Требишњица, дуге 96,5 км, која извире код Билеће, а понире код Хутова.

Херцеговина нема великих природних језера, али има три велика вештачка: Јабланичко и Рамско на Неретви и Билећко на Требишњици које је највеће вештачко језеро Балкана.

Границе

Данас је територија Херцеговине подељена на више делова, иако је и те како живо сећање херцеговачког народа о јединству тих територија. Херцеговина се дели на Источну и Западну Херцеговину, као део Босне и Херцеговине, и Стару Херцеговину у Црној Гори, део око Пријепоља у Србији, и Конавле у Хрватској.

Изразита је географска граница између Босне и Херцеговине чини планински низ Вран—Радуша—Враница—Битовња—Бјелашница—Трескавица—Зеленгора—Маглић.

Источна Херцеговина већином припада Републици Српској, а њен остатак Федерацији БиХ, с тим да се Западна Херцеговина подудара са Западнохерцеговачким кантоном, а њен централни дио (неумска, чапљинска, столачка, мостарска, јабланичка и коњичка регија) се подудара са Херцеговачко-неретванским кантоном.

У географском смислу, од наведених општина северни дио општине Прозор припада Босни, док Херцеговини припадају и јужни дијелови општина Томиславград и Фоча, чији се већи дијелови такође налазе у Босни, а исто тако Херцеговини, у целини, географски припада и подручје бивше општине Улог, иначе у саставу општине Калиновик. Сматра се да је прелаз из Босне у Херцеговину на превоју Иван-седло. Некада се у географском смислу под Херцеговином подразумевају сливови река Неретве и Требишњице.

Историјска Стара Херцеговина је саставни део Црне Горе, тј. њен северни, планински део (Пива, Никшић, Шавник, Жабљак, (Засада (Бобово)) и Бока которска. У Стару Херцеговину спадају и области око Фоче, Горажда у Босни, Пријепоља у Србији, и област Конавле у Хрватској.

Историја

Херцеговина је своје име добила по великом српском војводи Стефану Вукчићу Косачи, који је владао тим подручјем средином 15. века. Он се 1448. крунисао титулом херцега од Светога Саве у манастиру Милешева. Позната је још и као Војводство Светог Саве, зато што је овај српски просветитељ био владар у Хумској земљи, а потом и организатор српске православне Митрополије захумско-херцеговачке. Територија којом је владао простирала се од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива.

У својој повељи Сплићанима, издатој управо у вријеме владавине Хумском земљом принца Растка Немањића, око 1190—1192. године, Стефан Немања, „сабиратељ свих Српских Земаља”, међу којима су биле и Травунија и Хум, или Захолмије (Захумље) — данашња Херцеговина, каже:

Ја велики жупан Немања дозвољавам Сплићанима да слободно излазе у моју земљу, и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди.

Каснији српски владари у српским земљама, укључујући херцеговачке и босанске, са поносом су своју власт и титуле везивали за име Светога Саве.

Средњовековна Херцеговина

Држава Стефана Вукчића Косаче

Главни чланак: Војводство Светог Саве

Херцеговина је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве. Тадашња Херцеговина Светог Саве је заузимала пространу територију од Полимља на истоку, до реке Цетине на западу, и од Горњег Подриња на северу до Херцег-Новог на југу.

• 
  Ширење босанске државе u 14. веку.
• 
  Херцеговина пре турских освајања.
• 
  Војводство С. В. Косаче, 1440. године.
• 
  Упад војводе С. В. Косаче у Зету (15. век).

Херцеговина под турском влашћу

Херцеговачки санџак око 1600. године

Херцеговачки пашалук око 1850. године

Главни чланци: Херцеговачки санџак и Херцеговачки пашалук

Османлије су први почели ту регију називати Херцеговина у ствари Вилајет Херцеговина, по њеном тадашњем владару херцегу Косачи. Херцеговина је и под Османлијама задржавала облик самоуправе у виду Херцеговачког пашалука. Херцеговина је држава која је дуго одолијевала нападима Турака, а по освајању нису престајали са устанцима и бунама, највећи је устанак Невесињска пушка који је Херцеговини требало да донесе коначну слободу и обнову независности а потом и уједињења са осталим српским државама.

Херцеговина под аустрогарском влашћу

Главни чланак: Босна и Херцеговина (Аустроугарска)

Аустроугарска је анектирала Херцеговину након Берлинског конгреса. Само дио Херцеговине је ослобођен али као дио Црне Горе у којој је остао до дана данас. Херцеговина је задржала неку врсту аутономије и у Аустроугарској. Херцеговци се опет највише истичу у борби против окупатора и делују у виду организације Млада Босна.

Херцеговина у првој Југославији

Главни чланци: Зетска бановина и Приморска бановина

Херцеговина тада по први пут губи своје име и своју територију и бива подељена на Зетску и Приморску бановину. Приморска бановина после постаје дио Хрватске бановине па тако и дио Херцеговине.

Херцеговина није доживела развој у периоду између два светска рата и остала је по свим параметрима неразвијен регион. Миграције из Херцеговине у друге крајеве биле су честе.

Херцеговина у Другом светском рату

Главни чланак: Херцеговина у Народноослободилачкој борби

Источни Херцеговци су се и тада истицали и борили против злочиначког окупатора многобројним устанцима у којима су поразили злочиначку јединицу озлоглашеног усташе Мија Бабића-Ђованија, десне руке Анте Павелића. Херцеговачки устаници су усташку јединицу поразили а Мија усмртили.

Херцеговина у другој Југославији

Стварањем СФР Југославије, Херцеговина се по први пут присаједињује са Босном у једну федералну јединицу — СР Босна и Херцеговина, задржава своје име али не добија федералну јединицу засебно, што су многи сматрали неправдом узевши у обзир да је добила Македонија, Словенија, Црна Гора, па и Војводина и Косово и Метохија који су имали велики степен аутономије.

Распад Југославије

У време распада СФР Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска аутономна област Херцеговина (САО Херцеговина). Област је постала део Српске Републике Босне и Херцеговине 1992. године.

• 
  САО Херцеговина у септембру 1991.
• 
  САО Херцеговина у новембру 1991.

Херцеговина данас

Административна подела Херцеговине: Херцеговачко-неретвански кантон (жуто), Западнохерцеговачки кантон (зелено), Источна Херцеговина у Републици Српској (плаво)

Општине Источне Херцеговине у Републици Српској

Градови и општине које обухвата Херцеговина су:

• Источна Херцеговина: Билећа, Гацко, Невесиње, Фоча, Калиновик и Требиње.
• Северна Херцеговина: Коњиц, Јабланица и Прозор-Рама.
• Средишња Херцеговина: Мостар.
• Западна Херцеговина: Груде, Љубушки, Посушје, Широки Бријег и Читлук
• Јужна Херцеговина: Чапљина, Неум, Равно, Столац, Берковићи, Љубиње.

Херцеговина данас обухвата око 20% територије и око 10% становништва данашње Босне и Херцеговине. Обухвата Источну Херцеговину (регију у РС), Херцеговачко-неретванску жупанију (кантон у ФБиХ) и Западнохерцеговачки кантон (кантон у ФБиХ).

Знаменити Херцеговци

• Стефан Вукчић Косача, оснивач војводства Светог Саве, односно Херцеговине (1404—1466)
• Теодор Љубавић, монах и први херцеговачки штампар (штампарија радила од 1519. до 1523)
• Грдан Никшић, војвода и устанички првак Херцеговине (15??-1612)
• Свети Василије Острошки, митрополит херцеговачки (1610—1671)
• Бајо Пивљанин, хајдучки харамбаша (16??-1685)
• Сава Владиславић Рагузински, дипломата и књижевник (1660—1738)
• Нектарије Зотовић, митрополит (1694—1712)
• Арсеније Гаговић, архимандрит пивски (17??-1817)
• Тешан Подруговић, казивач народних пјесама (1782—1820)
• Стојан Чупић, српски јунак из Пиве (17??-1815)
• Прокопије Чокорило, монах-љетописац (1802—1866)
• Јоаникије Памучина, архимандрит мостарски (1810—1870)
• Богдан Зимоњић, војвода херцеговачки (1813—1909)
• Стојан Ковачевић, хајдучки харамбаша (1821—1911)
• Продан Рупар, вођа устаника у Херцеговини — Невесињска пушка
• Лука Вукаловић, војвода и вођа Херцеговачког устанка (1823—1873)
• Серафим Перовић, митрополит (1827—1903)
• Нићифор Дучић, архимандрит и књижевник (1832—1900)
• Леонтије Радуловић, митрополит (1835—1888)
• Мићо Љубибратић, војвода и устанички првак (1839—1889)
• Стеван Зимоњић, сакупљач народних умотворина (1843—1937)
• Максим Баћовић, војвода и устанички првак (1848—1876)
• Лука Ћеловић, добротвор и привредник (1854—1929)
• Лука Грђић Бјелокосић, научник — етнолог (1857—1918)
• Петар Зимоњић, митрополит и свештеномученик (1866—1941)
• Алекса Шантић, пјесник (1868—1924)
• Ристо Јеремић, научник и љекар (1869—1952)
• Томо Братић, етнограф и сакупљач народног блага (1871—1929)
• Јован Дучић, пјесник и дипломата (1871—1943)
• Светозар Ћоровић, књижевник (1871—1919)
• Васиљ Грђић, публициста и јавни радник (1875—1934)
• Јевто Дедијер, научник и професор универзитета (1879—1918)
• Нектарије Круљ, митрополит (1879—1966)
• Владимир Ћоровић, историчар (1885—1941)
• Богдан Жерајић, револуционар (1886—1910)
• Ристо Жерајић, санитетски мајор (1874—1915)
• Милан Жерајић, санитетски бригадни генерал (1865—1935)
• Васиљ Поповић, историчар (1887—1941)
• Перо Слијепчевић, научник и књижевник (1888—1964)
• Владимир Гаћиновић, публициста и јавни радник (1890—1917)
• Мустафа Голубић, револуционар и совјетски обавештајац (1889—1941)
• Жарко Дангубић, боксер, књижевник и добротвор (1953—2015)
• Душан Баранин, књижевник (1902—1972)
• Благоје Паровић, учесник Шпанског грађанског рата (1903—1937)
• Ђоко Слијепчевић, црквени историчар (1908—1993)
• Радован Самарџић, историчар (1922—1994)
• Јован Деретић, историчар књижевности (1934—2002)
• Вук Драшковић, књижевник и политичар (рођ. 1946)
• Дражен Далипагић, кошаркаш (рођ. 1951)
• Обрен Ђурић Козић, етнолог
• Андрија Лубурић, етнолог
• Петар Шобајић, етнолог
• Новак Мандић Студо, историчар и књижевник

Галерија

• 
  Стећак у Радимљи
• 
  Требиње (река Требишњица)
• 
  Стари мост у Мостару
• 
  Међугорје
• 
  Херцег Нови: Српски Соко
• 
  Саборни храм у Мостару
• 
  Јама Ржани До код Љубиња
• 
  Иван планина
• 
  Билећко језеро
• 
  Река Неретва
• 
  Врх Власуља (Волујак)
• 
  Грб Хума
• 
  Застава средњовјековне Херцеговине
• 
  Средњовјековни грб Херцеговине
• 
  Застава херцеговачке и црногорске војске у бици код Вучјег Дола
• 
  Застава Херцеговине послије Аустро-Угарске анексије

Види још

• Стара Херцеговина
• Регија Требиње
• Западнохерцеговачки кантон
• Херцеговачко-неретвански кантон
• САО Херцеговина
• Херцег-Босна
• Захумље
• Захумљани
• Травунија
• Травуњани
• Неретљанска кнежевина
• Неретљани
• Босна

Литература

• Алексић, Будимир Р. (2011). „Херцеговина у плановима Црне Горе и асимилација херцеговачких Срба у црногорском државном оквиру (1878—1918)” (PDF). Радови Филозофског факултета на Палама. 13 (2): 43—53. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 09. 2018. г. Приступљено 09. 03. 2019. 
• Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт. 
• Берић, Душан М. (1994). Устанак у Херцеговини 1852—1862 (1. изд.). Београд: САНУ. 
• Берић, Душан М. (2000). Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848—1878). Београд: Гутенбергова галаксија. 
• Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Мастиловић, Драга В. (2009). Херцеговина у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929). Београд: Филип Вишњић. 
• Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Порчић, Небојша (2016). „Прилог историографским портретима хумског кнеза Мирослава и његових потомака”. Споменица др Тибора Живковића. Београд: Историјски институт. стр. 203—220. 
• Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештенства Захумсхо-херцеговачке епархије током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (1): 22—32. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 04. 2019. г. Приступљено 06. 02. 2018. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
• Radojević, Mira (2000). „Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodine u periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Dijalog povjesničara-istoričara. 2. стр. 325—339. 
• Радосављевић, Недељко В. (2016). „Мостарска црквено-школска општина и промене на херцеговачком митрополијском трону (1888—1889)” (PDF). Историјски часопис. 65: 307—330. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
• Радосављевић, Недељко В. (2018). „Српска православна црквеношколска општина у Мостару”. Глас САНУ. 428 (18): 329—350. 
• Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497. 
• Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ. 
• Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1964b). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело. 
• Ћирковић, Сима (1964c). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914—1918 (1. изд.). Београд-Сарајево. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Терзић, Славенко, ур. (1995). Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ, Православна реч. ISBN 86-7743-007-5. 

Спољашње везе

• — Виртуална Херцеговина
• Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска
• Мост — часопис за образовање, науку и културу
• Херцеговина