Краљевина Србија (1718—1739)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Краљевина Србија | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1718.—1739. (21 год.) | |||||||||||||
.svg) Застава
| |||||||||||||
 Краљевина Србија | |||||||||||||
| Главни град | Београд | ||||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||||||
| Површина | око 30.000 км2 | ||||||||||||
| Становништво | 27.000 | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||
| • Облик | монархија | ||||||||||||
| Краљ | |||||||||||||
• | Карло VI | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1718. | ||||||||||||
| 21. јул 1718. | |||||||||||||
| 1737–39. | |||||||||||||
| 18. септембар 1739. | |||||||||||||
• Укинуто | 1739. (21 год.) | ||||||||||||
| |||||||||||||
.svg)
Краљевина Србија је назив за покрајину Хабзбуршке монархије која је постојала у централним деловима данашње Републике Србије између 1718. и 1739. године.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Аустријски службени документи тога времена ову територију називају Краљевина Србија, а аустријски цар за себе узима титулу краља. Управник области имао је титулу гувернера, а управа области је названа Војна Командатура Краљевине Србије (нем. Militärkommandatur des Königreichs Serbien) (односно Servien по ондашњем изговору).
Хабзбуршко освајање
[уреди | уреди извор]Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија је истерала Османлије из већег дела Панонске низије (укључујући Бачку и северозападни Срем), а границе успостављене 1699. године остављају у саставу Турске царевине Банат и југоисточни Срем.
Када је српска етничка територија, 1716–1718, од Далмације, преко Босне и Херцеговине до Београда и Подунавља опет постала поприште новог аустријско-турског рата, који је водио принц Еуген Савојски, Срби су учествовали у борби на страни Аустрије. Османско царство је тада, тзв. Пожаревачким миром изгубило све територије у Подунављу (Банат и део Срема), северне делове данашње централне Србије и северну Босну, делове Далмације, Малу Влашку и Пелопонез. По одредбама Пожаревачког мира 1718. године Хабзбуршка монархија је (између осталог) од Османског царства добила и Београд са северним деловима данашње централне Србије.
Управа
[уреди | уреди извор]| Историја Србије |
|---|
 |
 Портал Србија |
У „Краљевини“ Србији је 1717–20. привремена војна управа на челу са грофом Одвијером, а од 1720. године грађанска управа — Администрација Србије (или Београдска администрација), која је била лично царево власништво. На челу администрације (званична титула је „председник администрације“ а незванична „гувернер“) је фелдмаршал Карл Александар, војвода од Виртемберга са по 2 саветника (грађанин + војник) за административну и за судску власт. Од 1733–36. гувернер Србије је генерал Марули а од 1736. фелдмаршал де Валис (обојица грофови). Административна и судска власт биле су у војним, а финансијска у коморским рукама. Војна власт је била потчињена Дворском ратном већу а коморска — Дворском коморском већу. Администрација Србије доста је зависила од одобрења која су слата из ових већа, али им је понекад неке одлуке и само стављала до знања.[2]
Подручје данашње источне Србије, које је 1718. године такође дошло под аустријску управу, није укључено у састав Краљевине Србије, већ стоји под административном управом Темишвара тј. Тамишког Баната.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Земља је подељена на 15 дистриката (округа, провизората) којом управља 11 провизора (с тим што поједини провизори управљају са по два дистрикта), који се деле на кнежине, а ове на села. Дистриктом управља провизор уз помоћ ишпана — жупана (као првог помоћника и заменика) и 2-3 ибрајтера, кнежинама оборкнезови а селима кнезови. Провизор врши административну, судску, полицијску и финансијску власт. Оборкнезови и кнезови су задржани из турских времена док су остали новодоведени чиновници који добијају плате из државне благајне. 1/3 села у Србији је пусто. Дажбине се плаћају комори (главна — порез на земљиште), пошто је у Србији једини феудалац држава. Осим „коморских“ постоје и „хајдучка“ села.
Београд је засебан: има немачку и српску општину. Срби имају свој збор угледних људи и општински одбор са кнезом/бировом који је и судија.
Оружане снаге
[уреди | уреди извор]Седиште војске је у Београду где су смештени гренадири и пешадија. Још 3 коњичке дивизије распоређене су по Шапцу, Ваљеву, Руднику и Јагодини. Поред тога постоји и српска милиција која је организована у капетанате (15) по селима (нису спојена у територијалну целину) и којој је на челу оберкапетан Вук Исаковић. „Хајдучка“ села налазе се углавном уз границу и има их различити број по дистриктима (од 2 до 15). Уживају одређене повластице, а треба да чувају границу, путнике и скоротече.
Крај хабзбуршке управе
[уреди | уреди извор]Новим ратом и тзв. Београдским миром (1739. године) Османско царство је успело да поврати део територија што је претходним изгубила, укључујући све територије јужно од Дунава и Саве, као и Малу Влашку. Месно српско становништво опет је погодило ратно разарање, прогони и одмазде.
Последњи аустријско-турски рат био је тзв. Дубички рат (1788—1791), у коме је опет Аустрија позивала Хришћане у Босни да се дигну на устанак. Након њега нових аустријско-турских сукоба више није било све до двадесетог века и пропасти обе царевине.
Види још
[уреди | уреди извор]- Историја Србије
- Београдско-карловачка митрополија
- Најпергов попис из 1718.
- Немачки Београд у 18. веку
- Српска горњa варош у Београду (1718—1739)
- Барокни Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Веселиновић 1986, стр. 106-162.
- ^ П. Васић, Барок у Београду 1718–1739. године, у: Историја Београда 1, Београд 1974 , 577
Литература
[уреди | уреди извор]- Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Гарић-Петровић, Гордана (2013). „Митрополитски намесници и придворни служитељи у Сервијској епархији (1718-1739)” (PDF). Наша прошлост. 14: 87—101. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 02. 2019. г. Приступљено 23. 02. 2019.
- Грујић, Радослав (1914). Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације (1718-1739). Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
- Ђорђевић, Милош (2013). Краљевство Србија 1720—1739. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
- Кривошејев, Владимир (1996). „Ваљевска компанија српске народне милиције од 1720. до 1728. године” (PDF). Гласник Историјског архива у Ваљеву. 30: 48—65.
- Олга Зиројевић, Србија под турском влашћу 1459-1804, Београд, 2007.
- Ingrao, Charles; Samardžić, Nikola; Pešalj, Jovan, ур. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press.
- Поповић, Душан Ј. (1935). Београд пре 200 година. Београд.
- Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга.
- Поповић, Душан Ј. (1964). Београд кроз векове. Београд: Туристичка штампа.
- Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305.
- Денис Шехић — Демир Шехић, Историјски атлас Света, Београд, 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.
- Мапа
- Мапа Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2013)
- Мапа
- Мапа
- Мапа
- Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718-1739), докторска дисертација (2016)
- Краљевство Србија (1720-1739), докторска дисертација (2013)
