Српске земље
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана,[1] као и на државе и територије из каснијих периода[2][3][4] које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа. Српски средњевековни владари су своје области предоминантно називали српске земље, пре него Србија.[5]
Српске земље у прадомовини
[уреди | уреди извор]- Бојка (Бела Србија) у подручју реке Лабе (после 531—629/32)
- Племенски савез Лужичких Срба у подручју данашње источне Немачке (629/32—око 990)
Српске земље у раном средњем веку
[уреди | уреди извор]- Кнежевина Србија (7. век—10. век)
- Босна (област у саставу Кнежевине Србије)
- Дукља (7. век—1186)
- Травунија (7. век—1042)
- Конавли (7. век—после 868)
- Захумље (7. век—1042)
- Неретљанска кнежевина (7. век—1170)
- Великожупанска Србија (крај 11. века—1217)
Српске земље у позном средњем веку
[уреди | уреди извор]- Краљевина Србија (1217—1346)
- Зета у доба Немањића (од краја 12. до средине 14. века)
- Бановина Босна (12. век—1377)
- Сремска краљевина (1282—1325)
- Српско царство (1346—1371)
- Царство Симеона Уроша (1359—1393)
- Земља Војиновића (1355—1373)
- Зета у доба Балшића (1360—1421)
- Земља Мрњавчевића (1371—1395)
- Земља Дејановића (1371—1395)
- Краљевина Босна (1377—1463)
- Земља Бранковића (1371—1396)
- Моравска Србија (1365—1402)
- Српска деспотовина (1402—1459)
- Војводство Светог Саве (1448—1482)
- Зета у доба Црнојевића (1451—1496)
- кнежевина Павла Раденовића (1392—1463)
- Српско царство Јована Ненада (1526—1527)
- Сремско војводство Радослава Челника (1527—1530)
Од 16. века до 1918.
[уреди | уреди извор]- Хабсбуршка Војна крајина (1579—1882)
- подручје Банатског устанка (1594)
- Црна Гора (1697—1852)
- Хабсбуршка Краљевина Србија (1718—1739)
- Хабсбуршка Краљевина Славонија (1745—1868)
- Нова Србија (1752—1764)
- Славеносрбија (1753—1764)
- Кочина крајина (1788—1791)
- Карађорђева Србија (1804—1813)
- Кнежевина Србија (1817—1882)
- Српска Војводина (1848—1849)
- Војводство Србија и Тамишки Банат (1849—1860)
- Књажевина Црна Гора (1852—1910)
- Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (1878—1918)
- Краљевина Србија (1882—1918)
- Краљевина Црна Гора (1910—1918)
Од 1918. до 1944.
[уреди | уреди извор]- Држава Словенаца, Хрвата и Срба (1918)
- Банатска република (1918)
- Банат, Бачка и Барања (1918—1919)
- Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929), Краљевина Југославија (1929—1941)
- Српско-мађарска република Барања-Баја (1921)
- Недићева Србија (1941—1944)
- Банат (1941—1944)
- Црна Гора (1941—1944)
- Ужичка република (1941)
- Бихаћка република (1942—1943)
Од 1944. до распада Југославије
[уреди | уреди извор]- Демократска Федеративна Југославија (1945), Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)
- Федерална Држава Србија (1944—1945), Народна Република Србија (1945—1963), Социјалистичка Република Србија (1963—1990), Република Србија (1990—1992)
- Аутономна Покрајина Војводина (1944—1963), Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (1963—1990), Аутономна Покрајина Војводина (1990—1992)
- Аутономна Област Косово и Метохија (1945—1963), Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1963—1968), Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1968—1990), Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1990—1992)
- Народна Република Црна Гора (1944—1963), Социјалистичка Република Црна Гора (1963—1992)
- Народна Република Босна и Херцеговина (1945—1963), Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (1963—1990), Република Босна и Херцеговина (1990—1992)
- Народна Република Хрватска (1945—1963), Социјалистичка Република Хрватска (1963—1990)
- Федерална Држава Србија (1944—1945), Народна Република Србија (1945—1963), Социјалистичка Република Србија (1963—1990), Република Србија (1990—1992)
Распад Југославије
[уреди | уреди извор]- Република Српска Крајина (1991—1995)
- САО Книнска Крајина (1990), САО Крајина (1990—1991)
- САО Западна Славонија (1991-1992)
- СО Славонија, Барања и Западни Срем (1991-1992), Сремско-барањска област (1995—1998)
- Република српског народа Босне и Херцеговине (1992), Република Српска Босна и Херцеговина (1992), Република Српска (1992—1995)
- Аутономна Област Крајина (1991), САО Босанска Крајина (1991—1992)
- САО Североисточна Босна (1991—1992)
- САО Романија (1991—1992)
- САО Источна Херцеговина (1991—1992)
- САО Северна Босна (1991—1992)
- Савезна Република Југославија (1992—2003), Србија и Црна Гора (2003—2006)
- Република Србија (1992—2006)
- Аутономна Покрајина Војводина (1992—2006)
- Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1992—2006), под управом УН-а од 1999.
- Северно Косово (од 1999)
- Република Црна Гора (1992—2006)
- Република Србија (1992—2006)
Модерне српске земље
[уреди | уреди извор]- Република Србија (Срби већински народ)
- Аутономна покрајина Војводина (Срби већински народ)
- Аутономна покрајина Косово и Метохија
- Босна и Херцеговина (Срби конститутиван народ)
- Република Српска (Срби већински народ)
- Федерација Босне и Херцеговине (Срби конститутиван народ)
- Брчко Дистрикт
- Црна Гора (Српски језик главни говорни језик; најбројнији народ државе, Црногорци су српског порекла)
Списак српских краљевина
[уреди | уреди извор]Срби су у току своје историје створили неколико краљевина на темељима различитих традиција.
Краљевина Дукља (1077—1142)
[уреди | уреди извор]Прва српска краљевина створена је у Дукљи за време Михаила Војислављевића 1077. године.
Нестала је када се последњи краљ из лозе Војислављевића одрекао краљевског венца, мада је поново заживела за време Вукана Немањића и његових синова Ђорђа и Стефана, али само титуларно, у оквиру државе Немањића. Вукан и његови синови су носили звање „краља у Зети“.
Краљевина Рашка / Краљевина Србија (1217—1345)
[уреди | уреди извор]Друга српска краљевина створена је у Рашкој за време Стефана Првовенчаног 1217. године.
Престала је да постоји 1345. године када се Стефан Душан прогласио за цара.
Сремска краљевина (1282—1325)
[уреди | уреди извор]Сремска краљевина је била краткотрајна српска држава са центром у Доњем Срему (Мачви). Основао ју је краљ Стефан Драгутин, кога је наследио његов син Стефан Владислав II, након чије владавине је ова држава престала да постоји.
Држава краља Марка (1371—1395)
[уреди | уреди извор]Држава краља Марка је настала распадом Српског царства на подручју западне Македоније. Овом државом је владао српски краљ Марко Мрњавчевић, од 1371. до 1395. године.
Краљевина Босна (1377—1463)
[уреди | уреди извор]Последња средњовековна српска краљевина настала је 1377. године када се у манастиру Милешева над моштима светог Саве за краља овенчао Стефан Твртко I Котроманић.
Престала је да постоји 1463. године под налетима Турака који су погубили последњег босанског краља Стефана Томашевића.
Краљевина Србија (1882—1918)
[уреди | уреди извор]Прва српска краљевина у новом веку створена је у Србији 1882. године када се за краља прогласио Милан Обреновић.
Престала је да постоји стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.
Краљевина Црна Гора (1910—1918)
[уреди | уреди извор]Друга српска краљевина у новом веку проглашена је 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.
Ушла је у састав Краљевине Србије 1918. године одлуком Подгоричке скупштине, а исте године се ствара и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца / Краљевина Југославија (1918—1941)
[уреди | уреди извор]Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца створена је 1918. године, а преименована је у Краљевину Југославију 1929. године. Била је заједничка краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а њени краљеви су били из српске владарске династије Карађорђевић.
Формалне краљевине
[уреди | уреди извор]Током хабзбуршке управе у српским земљама постојале су три хабзбуршке територије претежно настањене Србима које су формално носиле назив краљевине, али су имале статус хабзбуршких покрајина, а не посебних или аутономних држава. Прва је била Краљевина Славонија, која је постојала од 1699. до 1868. године, друга Краљевина Србија, која је постојала од 1718. до 1739. године, а трећа Краљевина Босна, која је постојала од 1718. до 1739. године.
Види још
[уреди | уреди извор]- Српски владари
- Српско приморје
- Стара Србија
- Престонице Србије
- Историја Србије
- Историја Срба
- Дубровачка република (1991)
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
- Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
- Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Веселиновић, Андрија (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Војска.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.