Пређи на садржај

Теорије завере везане за скандал Трамп—Украјина

С Википедије, слободне енциклопедије

Од 2016, тадашњи председнички кандидат Доналд Трамп и његови савезници су промовисали неколико теорија завере у вези са скандалом Трамп-Украјина. Једна таква теорија настоји да окриви Украјину, уместо Русију, за мешање у председничке изборе у Сједињеним Државама 2016 .[1] Међу теоријама завере су и оптужбе против Џоа Бајдена и његовог сина Хантера Бајдена[2] и неколико елемената контра-нарације о пореклу истраге о Русији. Амерички обавештајци верују да се Русија ангажовала у вишегодишњој кампањи да подмеће Украјину за мешање у изборе 2016,[3] да је Кремљ главни покретач промоције фиктивних алтернативних наратива,[4][5] и да су они штетни за САД.[6] Директор ФБИ Кристофер А. Реј изјавио је за ABC News да „немамо информације које указују на то да се Украјина мешала у председничке изборе 2016.“ и да „што се тиче самих избора [2020], мислимо да Русија представља најзначајнију претњу."[7]

Дана 18. августа 2020, Сенатски комитет за обавештајне послове под контролом републиканаца објавио је свој коначни извештај о руском мешању у кампању 2016, откривши да је Пол Манафорт, док је био менаџер Трампове кампање, радио са блиским сарадником који је био руски обавештајац „на наративима који је настојао да поткопа доказе да се Русија мешала у америчке изборе 2016.“ и да такве сумње усмери на Украјину.[8]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Према белешкама из интервјуа ФБИ-ја објављеним у октобру 2019, након што је чуо вести о хаковању сервера Демократског националног комитета у јуну 2016, председник Трампове кампање Пол Манафорт спекулисао је да је крива Украјина, а не Русија,[9] наратив који је такође промовисан аутора Константина Килимника, за кога се сматрало да је део руске обавештајне мреже са којом је Манафорт радио заједно са Левом Парнасом и Игором Фруманом.[10]

Извештај Сенатског одбора за обавјештајне послове који контролишу републиканци закључио је у августу 2020. да је Манафорт током кампање активно радио са Килимником, кога је извјештај назвао „руским обавјештајним службеником“, како би одвратио сумње о мешању из Русије у Украјину, карактеризирајући Манафортове активности као „озбиљну контраобавјештајну претња“.[8]

New Yorker је открио да је извештавање о завери у десничарским медијима иницирао Питер Швајзер, бивши сарадник Breitbart News и председник Института за одговорност владе, „самозване групе за праћење корупције којом председава и финансира конзервативни мегадонатор Ребека Мерсер“[11] а основао ју је Стив Бенон.[12]

Усвајање од стране Трампа

[уреди | уреди извор]

Председник Трамп је сматрао да би закључак Обавештајне заједнице Сједињених Држава и Милеровог извештаја – да се руска влада умешала у изборе 2016. да би му помогла – могла да поткопа легитимитет његовог избора за председника.[1][13]

Он и његови савезници – пре свега његов лични адвокат Руди Ђулијани – промовисао је алтернативни наратив да се украјинска влада умешала у корист Хилари Клинтон, у координацији са демократама, дигиталном форензичком компанијом CrowdStrike и ФБИ, наводећи да се руска влади подмеће.[14]

Њујорк тајмс је у новембру 2019. известио да су амерички обавештајци утврдили да је Русија водила вишегодишњу кампању како би подметнула Украјину за мешање у изборе 2016.[3] Супротно Трамповим наводима, консензус америчке обавештајне заједнице и Комитета Сената за обавештајне послове је да се Русија, а не Украјина, мешала у изборе 2016. године.

Трамп је такође лажно тврдио да је CrowdStrike, америчка компанија у јавном власништву[15][16], била у власништву неименованог богатог украјинског олигарха.[1] Теорија завере је тврдила да је компанија — која је истраживала хаковање сервера Демократског националног комитета (ДНЦ) — подметнула доказе на сервер да би умешала Русију, и да ФБИ није успео да преузме сервер да би потврдио ту тврдњу.[17] Иако ФБИ није преузео сервер, CrowdStrike је ФБИ-ју доставио тачну слику диска и евиденцију саобраћаја сервера како би спровео сопствену анализу, што је довело до тога да се Милеров извештај сложи са тврдњама обавештајне заједнице да је сервер хакован од стране руске обавештајне службе.[1]

Две недеље пре ступања на дужност, Трампа су највиши амерички обавештајни званичници обавестили да су амерички, британски и холандски обавештајци приписали ДНЦ хаковање Русији, сопственим хаковањем руске обавештајне мреже и посматрањем украдених ДНЦ мејлова.[18] Трампу је на том састанку такође речено да је амерички шијун којег је ЦИА гајила деценијама и који је достигао највише нивое у Кремља рекла ЦИА-и да је Путин лично наредио и оркестрирао руско мешање у изборе 2016.[19]

Трамп је такође без доказа тврдио да Украјина поседује ДНЦ сервер[1] као и избрисане мејлове Хилари Клинтон.[20] Трамп и Ђулијани су лажно тврдили да је умешаност Украјине такође укључивала досије Стила, што је поновио и конгресмен Девин Нунес, непоколебљиви бранилац Трампа, током саслушања о импичменту у септембру 2019.[21][22][23] Један бивши високи званичник Беле куће рекао је да је Трамп експлицитно рекао да је Украјина крива зато што му је тако „Путин рекао“.[24] Теорија завере је касније еволуирала тако да укључује оптужбе о корупцији од стране Џоа Бајдена и његовог сина Хантера Бајдена у њиховим активностима у Украјини.[2]

У новембру 2019, сенатор Трамповог савезника Ренд Пол проширио је теорију завере тврдећи без доказа да је анонимни узбуњивач који је покренуо скандал Трамп-Украјина „сведок могуће корупције Хантера Бајдена и Џоа Бајдена“, додајући, „[узбуњивач] је можда путовао са Џоом Бајденом у Украјину, колико знамо“.[25] Bloomberg News је у јануару 2020. известио да америчке обавештајне службе и органи за спровођење закона испитују да ли је Русија била умешана у промовисање дезинформација како би се поткопало Бајдена у оквиру кампање за ометање избора 2020.[26] У августу 2020, CNN је известио да су обавештајни званичници обавестили сенаторе, представнике политичких кампања Бајдена и Трампа са информацијама „које указују да Русија стоји иза текућег притиска кроз дезинформације које циљају Бајдена.[27]

Ово је навело Трампа да изврши притисак на украјинског председника Володимира Зеленског да отвори истрагу о овим питањима, што је покренуло скандал Трамп-Украјина, што је заузврат довело до отварања истраге о опозиву Трампа. Током састанка за новинаре 16. октобра 2019. у Овалној канцеларији, Трамп је осам пута узастопно питао за ДНЦ сервер, за који „кажу да га држи компанија чије је примарно власништво, појединац, из Украјине“.[28][29] Његови сарадници су више пута покушавали да га убеде да теорија завере нема никакве вредности, укључујући и његовог бившег саветника за унутрашњу безбедност Тома Босерта, који је касније приметио: „ДНЦ сервер и та теорија завере морају да нестану... Ако настави да се фокусира на тог белог кита, то ће га срушити.“[1][14][30][31][32]

Током саслушања у новембру 2019. за истрагу о опозиву, Фиона Хил — до августа 2019. главни стручњак за Русију у Савету за националну безбедност — критиковала је републиканце због објављивања „фиктивног наратива“:

На основу питања и изјава које сам чула, неки од вас у овом комитету изгледа верујете да Русија и њене безбедносне службе нису спровеле кампању против ове земље — и да можда, некада, из неког разлога, Украјина јесте. Ово је фиктивни наратив који је осмишљен и пропагиран од стране самих руских безбедносних служби.

— Фиона Хил[33][34]

Док су Трамп и други републиканци користили саслушања да промовишу теорију завере о мешању Украјине, руски председник Владимир Путин је приметио: „Видимо шта се сада дешава тамо у САД. Хвала Богу да нас више нико не оптужује за мешање у изборе у САД. Сада оптужују Украјину.“[35] Током недеља које су претходиле Хиловом сведочењу, амерички обавештајни званичници су обавестили сенаторе и њихове штабове о вишегодишњој кампањи Русије да подмеће Украјину за мешање у изборе 2016.[3]

Пропагатори међу републиканским члановима Конгреса

[уреди | уреди извор]

Представници републиканаца и сенатори[36][37] који су промовисали идеју да се Украјина мешала у изборе 2016. упркос закључцима да нема доказа о томе од стране Комитета Сената за обавештајне послове[38] и америчких обавештајних агенција[3] укључују следеће:

Представници

[уреди | уреди извор]

Сенатори

[уреди | уреди извор]
  • Чак Грасли (Р-ИА)[44]
  • Џон Кенеди (Р-ЛА)[45][46][47]
  • Ричард Бур (Р-НЦ)[46]
  • Линдзи Грем (Р-СЦ)[44]
  • Тед Круз (Р-ТКС)[48]
  • Рон Џонсон (Р-ВИ)[44]
  • Џон Барасо (Р-ВИ)[46]

Као одговор на ове изјаве републиканских сенатора, као и на друге непоткрепљене тврдње, укључујући и истрагу о Милеру, лидер мањине у Сенату Чак Шумер (Д-НИ) рекао је 10. децембра 2019. да републикански клуб у Сенату постаје „посланички клуб завере“.[49] Шумер је рекао да би Трамп, генерални тужилац Вилијам Бар и посланици републичке странке требало да престану да „гурају неосноване теорије завере и да уместо тога раде на двопартијски начин како би осигурали да ФБИ и обавештајна заједница имају пуну подршку и ресурсе неопходне да спрече Путина и било ког другог страног противника од мешање у изборе 2020.[49] Дана 20. децембра 2019. године, бивши сенатор Џеф Флејк (Р-АЗ), ватрени критичар председника Трампа, објавио је чланак у Вашингтон Посту у којем опомиње републиканце у Дому и Сенату да „покушају да пребаце кривицу промовисањем бизарне и раскринкане завере теорије“, и замолио их да непристрасно спроводе правду у предстојећем суђењу за опозив Доналда Трампа.[50]

Изјаве званичника на нивоу кабинета

[уреди | уреди извор]

Изгледа да подржавају теорије завере

[уреди | уреди извор]
Државни секретар Мајк Помпео
[уреди | уреди извор]

Чинило се да је 26. новембра 2019. државни секретар Мајк Помпео дао легитимитет идеји да Украјина, уместо или поред Русије, стоји иза мешања у изборе у Сједињеним Државама 2016.[51] Новинар га је питао: „Да ли верујете да би САД и Украјина требало да истраже теорију да је Украјина, а не Русија, хаковала мејлове ДНЦ-а 2016. године?“[52] Помпео је одговорио: „Сваки пут када постоје информације које указују на то да је било која земља петљала у америчке изборе, ми не само да имамо право већ и дужност да се побринемо да то појуримо“, додајући „да бисмо заштитили наше изборе, Америка не би требало да остави камен на камену."[51][52] Изјава је дата упркос томе што је Помпео лично обавестио председника Трампа као директора ЦИА да Русија стоји иза мешања, као и његовог сведочења Сенату у мају 2017.[53]

Државни тужилац Вилијам Бар
[уреди | уреди извор]

Дана 10. децембра 2019., дан након објављивања извештаја генералног инспектора Министарства правде о пореклу Милерове истраге, Бар је у интервјуу за NBC news тврдио да је истрага о Русији „потпуно неоснована“ и рекао да верује у истрагу ФБИ-а. вођена у „лошој намери“.[54] За разлику од примедби директора ФБИ Кристофера Реја претходног дана, Бар је одбио да оповргне теорију завере о мешању Украјине у изборе 2016.[54][55] Он је поново тврдио да је истрага ФБИ отворена „без икакве основе“ у априлу 2020.[56]

Негирање теорија завере

[уреди | уреди извор]
Директор ФБИ Кристофер А. Реј
[уреди | уреди извор]

У интервјуу за NBC news Реј је одбацио теорију завере да се Украјина мешала у председничке изборе 2016, наводећи „Немамо информације које указују на то да се Украјина мешала у председничке изборе 2016.“ и „што се тиче самих избора [2020], мислимо да Русија представља најзначајнију претњу“. Реј је додао: „постоје све врсте људи који говоре разне ствари. Мислим да је важно за амерички народ да буде пажљив конзумент информација и да размишља о изворима информација и да размишља о подршци и предвиђању за оно што чују.“[7][57]

Одвраћање пажње употребом истраге о руском мешању

[уреди | уреди извор]

Председник Трамп је упутио генералног тужиоца Била Бара да „истражи истражитеље“ који су отворили истрагу ФБИ-ја о руском мешању, наводно из политичких мотива да нанесу штету Трампу; савезничке обавештајне службе су наводно биле део шеме. Та истрага ФБИ-а довела је до Муелерове истраге, што је резултирало пресудама неким сарадницима из Трампове кампање из 2016.

У септембру 2019. објављено је да је Бар контактирао стране владе да затражи помоћ у овој истрази. Он је лично путовао у Уједињено Краљевство и Италију да тражи информације, а на Баров захтев Трамп је телефонирао премијеру Аустралије да затражи његову сарадњу.[58] Један британски званичник који познаје Барове захтеве приметио је: „То је као ништа на шта смо раније наишли, они у суштини траже, на сиров начин, помоћ у обављању блаћења сопствених обавештајних служби“.[59]

Бар је тражио информације везане за теорију завере која је кружила међу Трамповим савезницима у конзервативним медијима тврдећи да је Џозеф Мифсуд био западњачки обавештајни оперативац који је наводно био упућен да зароби саветника Трампове кампање Џорџа Пападопулоса како би установио лажну основу за ФБИ да отпочне своју истрагу. Та истрага је покренута након што је аустралијска влада у јулу 2016. обавестила америчке власти да је њен дипломата Александар Даунер имао случајан сусрет са Пападопулосом у мају 2016. – два месеца пре него што је постало познато хаковање веб-сајта ДНЦ – и да му је Пападопулос рекао да је руска влада „прљавштине“ о Клинтоновој у виду мејлова.[60]

Дана 2. октобра 2019. године, сенатор Линдзи Грејем, истакнути Трампов присталица и председник Сенатског правосудног комитета, написао је писмо лидерима УК, Аустралије и Италије, тврдећи као чињеницу да су и Мифсуд и Даунер упућени да контактирају Пападопулоса. Џои Хоки, аустралијски амбасадор у Сједињеним Државама, оштро је одбацио Грахамову карактеризацију Даунера.[61][62] Бивши званичник италијанске владе рекао је Вашингтон посту у октобру 2019. да су током састанка претходног месеца италијанске обавештајне службе рекле Бару да немају „никакве везе, никакве активности, никакво мешање“ око тог питања; Италијански премијер Ђузепе Конте је то касније потврдио.[63][64] Вашингтон пост је 22. новембра 2019. известио да је генерални инспектор Министарства правде агресивно истражио наводе да је Мифсуд упућен да зароби Пападопулоса, али је утврдио да је тврдња неоснована.[30] Амерички органи за спровођење закона верују да је Мифсуд повезан са руским обавештајним службама.[42][65][66][67][68][69]

Њујорк тајмс је у децембру 2019. известио да је Баров именовани истражитељ Џон Дарам испитивао улогу бившег директора ЦИА Џона Бренана у процени руског мешања 2016, захтевајући мејлове, евиденцију позива и друге документе. Бренан је био гласни Трампов критичар и мета председникових оптужби за неприкладне активности према њему. Тајмс је известио да је Дарам посебно испитивао Бренанове ставове о досијеу Стил те шта је о томе рекао ФБИ и другим обавештајним агенцијама. Бренан и бивши директор националне обавештајне службе Џејмс Клапер сведочили су Конгресу да се ЦИА и друге обавештајне агенције нису ослањале на досије у припреми процене обавештајне заједнице о руском мешању из јануара 2017. године, а Бренанови савезници су рекли да се не слаже са ставом ФБИ да досијеу треба дати значајну тежину, пошто га је ЦИА окарактерисала као „интернет гласине“.[70]

Политико је у јулу 2019. известио да је, након што је постао директор ЦИА-е 2017, Трампов лојалиста Мајк Помпео интензивно оспоравао аналитичаре ЦИА-е на њихове налазе да је руско мешање осмишљено да помогне Трампу, али није нашао никакве доказе који би то оспорили.[71][72] Тајмс је у фебруару 2020. известио да Дарам испитује да ли су званичници обавештајне заједнице, а посебно Бренан, сакрили или манипулисали доказима о руском мешању како би постигли жељени резултат. Званичници ФБИ и НСА рекли су Дараму да је његова бављење том линијом истраге последица његовог неразумевања како функционише обавештајна заједница.[73]

CrowdStrike

[уреди | уреди извор]

Бројне теорије завере лажно тврде да је компанија CrowdStrike заправо у власништву богатог украјинског олигарха.[1] У ствари, компанија није у власништву богатог украјинског олигарха, већ је јавно тргована компанија[15] са седиштем у Калифорнији, и теорија наводи да не постоји један ДНЦ сервер већ заправо 140 појединачних сервера, који су лоцирани у Сједињеним Државама, а не у Украјини, како је Трамп тврдио.[74]

Теорија завере додатно лажно тврди да агентима ФБИ није било дозвољено да прегледају сервер јер би таква радња разоткрила ДНЦ заверу,[75] док су у ствари (и како је документовано у Милеровом извештају), слике система и евиденције протока сервера су достављени ФБИ, што чини непотребним да компанија стварно поседују 140 физичких сервера.[74][76]

Политички Quid pro quo

[уреди | уреди извор]

Током брифинга за штампу у Белој кући 17. октобра 2019., вршилац дужности шефа кабинета Мик Малвени повезао је теорију завере ДНЦ сервера са Баровом истрагом, као и са Quid pro quo за ускраћивање војне помоћи Украјини, наводећи: „Да ли [Трамп] ми такође успут помене корупцију у вези са ДНЦ сервером? Апсолутно. Нема сумње у то. Али то је то, и зато смо задржали новац." Док је Министарство правосуђа раније наговестило да се Барова истрага испитује да ли је Украјина играла било какву улогу у отварању истраге ФБИ-а о руском мешању 2016, званичник одељења је одбио да коментарише да ли то укључује теорију ДНЦ сервера. Њујорк тајмс је известио да су званичници Министарства правде били збуњени и љути због Малванијевог повезивања ДНЦ сервера, могућег quid pro quo, са Украјином и Боровом истрагом. Неколико сати касније, Малвени је објавио изјаву у којој је негирао да је дао било какву сугестију за quid pro quo.[77]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Shane, Scott (3. 10. 2019). „How a Fringe Theory About Ukraine Took Root in the White House”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 10. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  2. ^ а б Timm, Jane C. (7. 10. 2019). „Trump is pushing a baseless conspiracy about the Bidens and China. Here's what we know.”. NBC News. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  3. ^ а б в г Barnes, Julian E.; Rosenberg, Matthew (22. 11. 2019). „Charges of Ukrainian Meddling? A Russian Operation, U.S. Intelligence Says”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 5. 2020. г. Приступљено 22. 11. 2019. 
  4. ^ Mindock, Clark (21. 11. 2019). „Impeachment witness attacks Trump's 'fictional narrative propagated by Russians'”. The Independent. Архивирано из оригинала 15. 2. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2019. 
  5. ^ „Trump impeachment inquiry: Fiona Hill rebukes Republicans for 'fictional' Ukraine narrative – video”. The Guardian (на језику: енглески). 21. 11. 2019. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019. 
  6. ^ Bump, Philip (21. 11. 2019). „Fiona Hill tells Devin Nunes to his face that his Ukraine conspiracy theory is 'harmful'”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2019. 
  7. ^ а б Thomas, Pierre; Bruggeman, Lucien (9. 12. 2019). „FBI Director Chris Wray reacts to DOJ watchdog report on Russia investigation: Exclusive”. ABC News. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019. 
  8. ^ а б Demirjian, Karoun; Nakashima, Ellen (18. 8. 2020). „Trump's 2016 campaign chair was a 'grave counterintelligence threat,' had repeated contact with Russian intelligence, Senate panel finds”. Washington Post. 
  9. ^ Tillman, Zoe (2. 11. 2019). „Trump's Campaign Was Talking About The Conspiracy Theory That Ukraine Was Involved In The DNC Hack Back In 2016”. BuzzFeed News. Архивирано из оригинала 3. 3. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2019. 
  10. ^ Blake, Aaron (4. 11. 2019). „Surprise: Trump allegedly got his Ukraine conspiracy theory from the Russia-tied criminals on his campaign”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 3. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  11. ^ Korte, Gregory; Mider, Zachary (3. 10. 2019). „Trump's Story of Hunter Biden's Chinese Venture Is Full of Holes”. Bloomberg News. Приступљено 12. 11. 2019. 
  12. ^ Mayer, Jane (4. 10. 2019). „The Invention of the Conspiracy Theory on Biden and Ukraine”. The New Yorker (на језику: енглески). ISSN 0028-792X. Архивирано из оригинала 18. 1. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  13. ^ Megerian, Chris (18. 4. 2019). „Mueller finds no conspiracy, but report shows Trump welcomed Russian help”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  14. ^ а б Stolberg, Sheryl Gay; Haberman, Maggie; Baker, Peter (29. 9. 2019). „Trump Was Repeatedly Warned That Ukraine Conspiracy Theory Was 'Completely Debunked'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 10. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  15. ^ а б „CrowdStrike Holdings, Inc. Class A Common Stock (CRWD)”. NASDAQ. Приступљено 18. 11. 2019. 
  16. ^ Murphy, Hannah (12. 6. 2019). „Cyber security group CrowdStrike's shares jump nearly 90% after IPO”. Financial Times. 
  17. ^ Rizzo, Salvador (29. 10. 2019). „Analysis | President Trump's alternate reality on Ukraine”. The Washington Post. 
  18. ^ Sanger, David E.; Rosenberg, Matthew (18. 7. 2018). „From the Start, Trump Has Muddied a Clear Message: Putin Interfered”. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2019. 
  19. ^ Barnes, Julian E.; Goldman, Adam; Sanger, David E. (9. 9. 2019). „C.I.A. Informant Extracted From Russia Had Sent Secrets to U.S. for Decades”. The New York Times. Архивирано из оригинала 9. 2. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2019. 
  20. ^ Timm, Jane C. (25. 9. 2019). „Trump promotes conspiracy theory: Clinton's deleted emails are in Ukraine”. NBC News. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  21. ^ „Rick Perry confirms Trump's Ukraine policy passed through Giuliani, recounts a wild call with Rudy”. TheWeek.com. 17. 10. 2019. Приступљено 27. 1. 2020. 
  22. ^ Quinn, Liam (21. 10. 2019). „Trump tells 'Hannity' he wants AG Barr to 'find out what is going on' with potential ties between Hillary Clinton, Steele dossier and Ukraine”. Fox News. 
  23. ^ Lambe, Jerry (5. 11. 2019). „Impeachment Inquiry Transcript Shows Devin Nunes Desperately Trying to Tie Steele Dossier to Ukraine”. lawandcrime.com. 
  24. ^ Harris, Shane (19. 12. 2019). „Former White House officials say they feared Putin influenced the president's views on Ukraine and 2016 campaign”. Washington Post. 
  25. ^ McLeod, Paul (5. 11. 2019). „Rand Paul Floated An Unfounded Theory That The Trump Whistleblower Has Ties To Hunter Biden's Work In Ukraine”. BuzzFeed News. Архивирано из оригинала 9. 2. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2019. 
  26. ^ Strohm, Chris (10. 1. 2020). „U.S. Probes If Russia Is Targeting Biden in 2020 Election Meddling”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 10. 1. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  27. ^ Cohen, Zachary; Raju, Manu. „Intel officials tell Congress that Russia is spreading false information about Biden”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 2. 2021. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  28. ^ „Transcripts; Aired October 16, 2019 - 11:30 ET”. cnn.com. 
  29. ^ „President Trump Meeting with Italian President”. c-span.org. 16. 10. 2019. Приступљено 22. 10. 2019. 
  30. ^ а б Nakashima, Ellen (22. 11. 2019). „Justice Dept. watchdog finds political bias did not taint top officials running the FBI's Russia probe but documents errors”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 24. 11. 2019. 
  31. ^ Mayer, Jane (4. 10. 2019). „The Invention of the Conspiracy Theory on Biden and Ukraine”. newyorker.com. Архивирано из оригинала 18. 1. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  32. ^ Miller, Greg; Sonne, Paul; Jaffe, Greg; Birnbaum, Michael (4. 10. 2019). „Holding Ukraine hostage: How the president and his allies, chasing 2020 ammunition, fanned a political storm”. The Washington Post. 
  33. ^ Joseph, Cameron (21. 11. 2019). „Fiona Hill to Blow Up the 'Fictional Narrative' That Ukraine Meddled in the U.S. Election”. Vice. Приступљено 22. 11. 2019. 
  34. ^ Shear, Michael D. (21. 11. 2019). „Impeachment Inquiry Live Updates: Fiona Hill Denounces 'Fictional' Claim of Ukraine Meddling in 2016”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  35. ^ Wise, Justin (21. 11. 2019). „Putin: 'Thank God' election interference accusations have stopped amid US 'political battles'”. TheHill. 
  36. ^ Edmondson, Catie (3. 12. 2019). „G.O.P. Senators, Defending Trump, Embrace Debunked Ukraine Theory”. The New York Times. 
  37. ^ Volz, Lindsay Wise and Dustin (3. 12. 2019). „Senate Republicans Warm to Theory of Ukrainian Election Interference”. WSJ. 
  38. ^ Tapper, Jake (3. 12. 2019). „GOP-led committee probed possible Ukraine interference in 2016 election and found nothing worth pursuing, sources say”. CNN. 
  39. ^ Kilgore, Ed (20. 11. 2019). „Nunes to Sondland: Let's Talk About My Conspiracy Theories”. New York Magazine. Приступљено 22. 11. 2019. 
  40. ^ Bump, Philip (21. 11. 2019). „Fiona Hill tells Devin Nunes to his face that his Ukraine conspiracy theory is 'harmful'”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 22. 11. 2019. 
  41. ^ Wagner, Meg; Rocha, Veronica; Wills, Amanda (13. 11. 2019). „Nunes repeated debunked theory about Ukrainian meddling in 2016”. CNN. 
  42. ^ а б в г Lutz, Eric (24. 7. 2019). „Republicans Use Mueller's Silence to Push Conspiracy Theories; Jim Jordan, Matt Gaetz, and Louie Gohmert leveraged the special counsel's non-responses into conspiracy-minded rants designed to placate the base.”. Vanity Fair. Condé Nast. Архивирано из оригинала 25. 7. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  43. ^ Basu, Zachary (18. 12. 2019). „Nadler accuses GOP Rep. Louie Gohmert of spouting "Russian propaganda" on House floor”. Axios (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2019. 
  44. ^ а б в „Senators Seek Interviews on Reported Coordination between Ukrainian Officials, DNC Consultant to Aid Clinton in 2016 Elections | Chuck Grassley”. www.grassley.senate.gov (на језику: енглески). 6. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  45. ^ Levine, Marianne; Everett, Burgess (3. 12. 2019). „Folksy John Kennedy gets serious pushback on Ukraine mess”. Politico (на језику: енглески). Приступљено 4. 12. 2019. 
  46. ^ а б в Costa, Robert; Demirjian, Karoun (3. 12. 2019). „GOP embraces a debunked Ukraine conspiracy to defend Trump from impeachment”. Washington Post. Приступљено 8. 12. 2019. 
  47. ^ Perano, Ursula (1. 12. 2019). „Sen. John Kennedy doubles down on claims of Ukrainian interference”. Axios. Приступљено 4. 12. 2019. 
  48. ^ Knutson, Jacob (8. 12. 2019). „Ted Cruz promotes conspiracy that Ukraine "blatantly interfered" in U.S. election”. Axios. Приступљено 8. 12. 2019. 
  49. ^ а б Zilbermints, Regina (9. 12. 2019). „Schumer: Senate GOP turning into 'conspiracy caucus'”. TheHill (на језику: енглески). Приступљено 10. 12. 2019. 
  50. ^ Flake, Jeff (20. 12. 2019). „Opinion | Jeff Flake: The president is on trial. So are my Senate Republican colleagues.”. Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  51. ^ а б Panetta, Grace (26. 11. 2019). „Mike Pompeo says US has a 'duty' to investigate the bogus conspiracy theory at the center of the Ukraine scandal”. Business Insider. Архивирано из оригинала 5. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  52. ^ а б „Secretary Michael R. Pompeo Remarks to the Press”. United States Department of State (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 11. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  53. ^ „Hearings | Intelligence Committee”. www.intelligence.senate.gov (на језику: енглески). Приступљено 10. 12. 2019. 
  54. ^ а б Dilanian, Ken (10. 12. 2019). „Barr thinks FBI may have acted in bad faith in probing Trump campaign”. NBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019. 
  55. ^ „Attorney General Bill Barr attacks Russia investigation as "completely baseless"”. Axios (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019. 
  56. ^ TUCKER, MICHAEL BALSAMO and ERIC. „Attorney general says federal Russia probe is 'one of the greatest travesties in American history'”. chicagotribune.com. 
  57. ^ Blake, Aaron. „Christopher Wray, basically: Don't listen to Trump's Ukraine conspiracy theories”. Washington Post. 
  58. ^ Prokop, Andrew (30. 9. 2019). „Trump and Barr have been urging foreign governments to help them investigate the Mueller probe's origins”. Vox. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  59. ^ „UK intelligence officials shaken by Trump administration's requests for help with counter-impeachment inquiry”. The Independent. 1. 11. 2019. Архивирано из оригинала 30. 11. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2019. 
  60. ^ LaFraniere, Sharon; Mazzetti, Mark; Apuzzo, Matt (30. 12. 2017). „How the Russia Inquiry Began: A Campaign Aide, Drinks and Talk of Political Dirt”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 17. 5. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  61. ^ Mazzetti, Mark; Goldman, Adam; Benner, Katie (6. 10. 2019). „Barr and a Top Prosecutor Cast a Wide Net in Reviewing the Russia Inquiry”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 11. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  62. ^ Graham, Lindsey (2. 10. 2019). „Letter from Senate Committee on the Judiciary to prime ministers of Australia, Italy and UK” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 20. 10. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  63. ^ Zapotosky, Matt; Dawsey, Josh; Harris, Shane; Helderman, Rosalind S. (6. 10. 2019). „Barr's review of Russia investigation wins Trump's favor. Those facing scrutiny suspect he's chasing conspiracy theories.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  64. ^ Momigliano, Anna (23. 10. 2019). „Italy Did Not Fuel U.S. Suspicion of Russian Meddling, Prime Minister Says”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 11. 2019. г. Приступљено 24. 10. 2019. 
  65. ^ Mazzetti, Mark; Benner, Katie (30. 9. 2019). „Trump Pressed Australian Leader to Help Barr Investigate Mueller Inquiry's Origins”. NYTimes.com. Архивирано из оригинала 3. 10. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  66. ^ Horowitz, Jason (2. 10. 2019). „First Barr, Now Pompeo: Italy Is Hub of Impeachment Intrigue for Trump Officials”. New York Times. 
  67. ^ Giuffrida, Angela (2. 10. 2019). „US attorney general 'met Italian officials to discuss Russiagate'”. The Guardian. Архивирано из оригинала 15. 10. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  68. ^ Bump, Philip (1. 10. 2019). „Analysis | Government-by-conspiracy-theory rides again”. The Washington Post. 
  69. ^ Helderman, Rosalind S. (30. 6. 2019). „'The enigma of the entire Mueller probe': Focus on origins of Russian investigation puts spotlight on Maltese professor”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 11. 10. 2019. г. Приступљено 15. 10. 2019. 
  70. ^ Benner, Katie; Barnes, Julian E. (19. 12. 2019). „Durham Is Scrutinizing Ex-C.I.A. Director's Role in Russian Interference Findings”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2019. 
  71. ^ Bertr, Natasha (12. 7. 2019). „'This wasn't just a briefing': Pompeo grilled CIA analysts on Russia findings”. POLITICO. 
  72. ^ Lambe, Jerry (27. 12. 2019). „Durham's Russia Probe Reportedly Sought Former CIA Director John Brennan's Communications”. lawandcrime.com. 
  73. ^ Savage, Charlie; Goldman, Adam; Barnes, Julian E. (13. 2. 2020). „Justice Dept. Is Investigating C.I.A. Resistance to Sharing Russia Secrets” — преко NYTimes.com. 
  74. ^ а б Poulsen, Kevin (16. 7. 2018). „Trump's 'Missing DNC Server' Is Neither Missing Nor a Server”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 17. 7. 2018. г. Приступљено 29. 9. 2019. 
  75. ^ Poulsen, Kevin (25. 9. 2019). „The Truth About Trump's Insane Ukraine 'Server' Conspiracy”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 11. 10. 2019. г. Приступљено 27. 9. 2019. 
  76. ^ Mueller, Robert S., III (март 2019). Report On The Investigation Into Russian Interference In The 2016 Presidential Election (PDF) (Извештај). стр. 40. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2019. г. Приступљено 29. 9. 2019. „As part of its investigation, the FBI later received images of DNC servers and copies of relevant traffic logs.” 
  77. ^ Shear, Michael D.; Rogers, Katie (17. 10. 2019). „Mulvaney Says, Then Denies, That Trump Held Back Ukraine Aid as Quid Pro Quo”. NYTimes.com. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теорије_завере_везане_за_скандал_Трамп—Украјина&oldid=28899222”