Горњи Комрен
Горњи Комрен | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени крст |
Становништво | |
— 2022. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 21′ 10″ С; 21° 53′ 21″ И / 43.352833° С; 21.889166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 302 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Горњи Комрен је насељено место у градској општини Црвени крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју планине Виник, на око 5 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 946 становника (према попису из 1991. било је 722 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Centar_u_Gornjem_Komrenu.jpeg/320px-Centar_u_Gornjem_Komrenu.jpeg)
Антички налазин указују на давнашњу засељеност Горњег и Доњег Комрена. Оба села егзистирају и у средњем веку. Називи села и неки топоними упућују на романовлашку засељеност. Турски попис 1498. године затиче Горњи Комрен као село, под данашњим називом, са 41 домом, 12 неожењених, 4 удовичка дома, 1 хаса ливадом и са дажбинама у износу 6.272 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 37 кућа, 3 удовичка домаћинства, 7 самачка домаћинства, 1 муслимана.[1] О овом селу има података и у вези са устанком 1841. године када је због мањих паљевина обештећен са 250 гроша. Насеље је, са још десет села, спаљено и у Српско-турском рату 1876. године. По ослобођењу од Турака, са постепеним јачањем тржишних утицаја у сеоској привреди, наступио је крајем 19. и почетком 20. века процес распадања породичних задруга и уситњавање земљишних поседа. Године 1895. оно је мање село са 42 домаћинства и 290 становника, а 1930. године у њему је живело 56 домаћинстава и 351 становник. Истовремено је докрајчено крчење заосталих шума у корист ратарских, виноградарских и повртарских површина. Близина Ниша као потрошачког центра подстакла је, поред осталог, развој млечног сточарства, као и постепену преоријентацију на радничка занимања, која се јављају већ уочи Другог светског рата. У циљу одмазде и застрашивања због партизанских акција, окупатор је 1942. године предузео мере спаљивања Горњег Комрена.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/a/a9/Glavna_ulica_u_Gornjem_Komrenu.jpeg/180px-Glavna_ulica_u_Gornjem_Komrenu.jpeg)
Одмах након ослобођења приступило се планској обнови насеља на основу урбанистичког плана, па је Горњи Комрен био прво село у нишком крају које је добило регулациони план. Изградња и обнова насеља започети су на основу плана, али је убрзо изградња настављена спонтано према традиционалним руралним схватањима. Од 1960/62. године ојачала је тенденција за исељавањем (пре свега у Насеље Ратко Јовић и у северозападни квадрант Ниша), као и оријентација на радничка занимања и мешовиту привреду уз тенденцију задржавања поседа у селу. Од 1965/70. године Горњи Комрен је постао и миграционо привлачан за придошлице из удаљенијих села. На овој основи настала је значајна економско-социјална преструктурализација домаћинстава, што се види и из статистичких података: године 1971. у селу је живело 15 пољопривредних, 80 мешовитих и 67 непољопривредних домачинстава.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До насеља се може доћи приградским линијама 30 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум - Рујник - Лесковик и линијом 31 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Горњи Комрен живи 751 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 272 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 2 | 12 | ||
75—79 | 10 | 17 | ||
70—74 | 24 | 31 | ||
65—69 | 28 | 31 | ||
60—64 | 25 | 15 | ||
55—59 | 28 | 18 | ||
50—54 | 44 | 34 | ||
45—49 | 46 | 35 | ||
40—44 | 41 | 32 | ||
35—39 | 33 | 38 | ||
30—34 | 24 | 32 | ||
25—29 | 26 | 30 | ||
20—24 | 35 | 24 | ||
15—19 | 35 | 27 | ||
10—14 | 39 | 34 | ||
5—9 | 31 | 25 | ||
0—4 | 15 | 23 | ||
Просек : | 38,9 | 40,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 403 | 101 | 275 | 18 | 9 | 0 |
Женски | 376 | 53 | 269 | 46 | 7 | 1 |
УКУПНО | 779 | 154 | 544 | 64 | 16 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 186 | 5 | 0 | 0 | 78 |
Женски | 91 | 2 | 0 | 0 | 40 |
УКУПНО | 277 | 7 | 0 | 0 | 118 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 9 | 13 | 10 | 6 | 15 |
Женски | 2 | 0 | 15 | 2 | 6 |
УКУПНО | 11 | 13 | 25 | 8 | 21 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 3 | 14 | 1 | 3 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 5 | 8 |
УКУПНО | 0 | 4 | 15 | 6 | 11 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 26 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 7 | |
УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 33 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 16. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 70.