1 + 1 + 1 + 1 + ...
У математици, 1 + 1 + 1 + 1 + · · ·, написано и као , , или једноставно , је дивергентни ред, што значи да низ парцијалних сума не конвергира до границе у реалним бројевима. Низ 1n може се посматрати као геометријски низ са заједничким односом 1. За разлику од других геометријских низова са рационалним односом (осим -1), не конвергира у реалне бројеве, ни у р–адске бројеве за неко p. У контексту проширене линије реалног броја
јер се њен низ парцијалних сума повећава монотоно без граница.
Где се збир n0 јавља у физичким апликација, понекад може да се тумачи од зета функције регулисања. То је вредност на s = 0 Риманове зета функције.
Две горенаведене формуле не важе за нулу, међутим, како једна мора да користи аналитички наставак Риманове зета функције,
Користећи овај добија се (с обзиром да је ),
где експанзија снаге низа за ζ(s) око s = 1 прати јер ζ(s) има једноставан пол остатака једног тамо. У том смислу 1 + 1 + 1 + 1 + · · · = ζ(0) = −1⁄2.
Емилио Елизалде представља анегдоту о ставовима према редовима:
За кратак период мањи од једне године, два угледна физичара, А. Славнов и Ф. Јнудараин, су дала семинаре у Барселони, о различитим темама. Било је невероватно да се, у обе презентације, у једном тренутку говорник обратио следећим речима: "Као што сви знају, 1 + 1 + 1 + · · · = −1⁄2'. Имплицира можда: Ако не знате ово, нема сврхе да наставите да слушате.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tao, Terence (April 10, 2010), The Euler-Maclaurin formula, Bernoulli numbers, the zeta function, and real-variable analytic continuation, retrieved January 30, 2014
- ^ Elizalde, Emilio (2004). „Cosmology: Techniques and Applications”. Proceedings of the II International Conference on Fundamental Interactions. arXiv:gr-qc/0409076 .