Пређи на садржај

Шупљорога говеда

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Bovid)

Шупљорога говеда
Временски распон: 20–0 Ma рани миоцен — данас
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Инфраред: Pecora
Породица: Bovidae
Gray, 1821
Потпородице

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози,[1] или говеда[2] (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара.[3] Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Породица Bovidae је смештена у ред Artiodactyla (који укључује једнообразне копитаре). Ова породица обухвата 143 постојеће врсте, што је 55% постојећих копитара и 300 познатих изумрлих врста.[4]

Молекуларним студијама је потврђена монофилија породице Bovidae (групе организама сачињене од предачких врста и свих њихових потомака).[5][6] Бројне потпородице из породице Bovidae су оспораване, при чему је предлагано чак десет, као и само две потпородице.[6] Међутим, молекуларни, морфолошки и фосилни докази указују на постојање осам различитих потпородица: Aepycerotinae[7][8] (која се састоји само од инпула),[9] Alcelaphinae,[10] Antilopinae, Bovinae (говеда, биволи, бизони и друге антилопе), Caprinae (козе, овце), Cephalophinae, Hippotraginae и Reduncinae. Поред тога, познате су три изумрле потпородице: Hypsodontinae (средњи миоцен), Oiocerinae (туролијан) и потпородица Tethytraginae, која садржи род Tethytragus (средњи миоцен).[11][12]

Године 1992, Алан В. Џентри из Природњачког музејa у Лондону поделио је осам главних потпородица Bovidae у две главне кладе на бази њихове еволуционе историје: Boodontia, која обухвата само Bovinae, и Aegodontia, која обухвата остале потпородице. Припадни прве клада имају донекле примитивне зубе, који подсећају на оне код волова, док припадници друге кладе имају у већој мери напредне зубе, попут оних код коза.[13]

Постоји полемика око признавања Peleinae и Patholopinae, који обухватају родове Pelea и Pantholops, као потпородице. Године 2000, амерички биолог Џорџ Шалер и палеонтолог Елизабет Врба предложили су укључивање Pelea у Reduncinae,[14] иако је сива антилопа, једина врста рода Pelea, морфолошки веома различита од коб антилопе.[15] Ћиру, раније класификован у Antilopinae, касније је смештен у сопствену потпородицу, Pantholopinae. Међутим, молекуларна и морфолошка анализа подржавају укључивање ћируа у Caprinae.[16]

Следећи кладограм је базиран на раду Гејтса et al. (1997) и Џентрија et al. (1997)

‑{Bovidae}‑
Boodontia (Bovinae)
 

Tragelaphini

 
 

Bovini

 
 
‑{Aegodontia}‑
Antilopinae
 

Antilopini

 
 

Neotragini

 
 
 
 

Cephalophinae

 
 

Reduncinae

 
 
 

Aepycerotinae (импала)

 
 
Caprinae
 

Ovibovini

 
 

Caprini

 
 
 

Hippotraginae

 
 

Alcelaphinae

 
 
 
 

Класификација

[уреди | уреди извор]

Породица Bovidae:

Потпородица Aepycerotinae

[уреди | уреди извор]
Импала (Aepyceros melampus)
  • Племе Aepycerotini

Потпородица Alcelaphinae

[уреди | уреди извор]

Племе Alcelaphini

Потпородица Antilopinae

[уреди | уреди извор]
Спрингбок антилопа (Antidorcas marsupialis)

Потпородица Bovinae

[уреди | уреди извор]
Четворорога антилопа (Tetracerus quadricornis)
Домаће говедо (Bos taurus taurus)

Потпородица Caprinae

[уреди | уреди извор]
Домаћа овца (Ovis aries)
Дивља коза (Capra aegagrus)
Домаћа коза (Capra aegagrus hircus)

Потпородица Cephalophinae

[уреди | уреди извор]
Заливски дујкер (Cephalophus dorsalis)

Потпородица Hippotraginae

[уреди | уреди извор]
Коњска антилопа (Hippotragus equinus)

Потпородица Pantholopinae

[уреди | уреди извор]
  • Род Pantholops

Потпородица Peleinae

[уреди | уреди извор]

Потпородица Reduncinae

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 153. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Gomez, W.; Patterson, T. A.; Swinton, J.; Berini, J. „Bovidae: antelopes, cattle, gazelles, goats, sheep, and relatives”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 7. 10. 2014. 
  5. ^ Gatesy, J.; Amato, G.; Vrba, E.; Schaller, G. (1997). „A cladistic analysis of mitochondrial ribosomal DNA from the Bovidae”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 7 (3): 303—19. PMID 9187090. doi:10.1006/mpev.1997.0402. 
  6. ^ а б Fernández, M. H.; Vrba, E. S. (2005). „A complete estimate of the phylogenetic relationships in Ruminantia: a dated species-level supertree of the extant ruminants”. Biological Reviews. 80 (2): 269—302. doi:10.1017/S1464793104006670. 
  7. ^ . IUCN SSC Antelope Specialist Group. „Aepyceros melampus”. IUCN Red List of Threatened Species. 2016: e.T550A50180828. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T550A50180828.en. Архивирано из оригинала 03. 05. 2019. г. Приступљено 4. 1. 2017. 
  8. ^ Briggs, M.; Briggs, P. (2006). The Encyclopedia of World Wildlife. Somerset, UK: Parragon Publishers. стр. 114. ISBN 978-1-4054-8292-9. 
  9. ^ Huffman, B. „Impala (Aepyceros melampus)”. Ultimate Ungulate. Ultimate Ungulate. Приступљено 10. 4. 2016. 
  10. ^ Wilson, Don E. & Reeder, DeeAnn M. (editors). 2005. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed), Johns Hopkins University Press, 2,142 pp. Available online
  11. ^ Harrison, T. (2011). Paleontology and Geology of Laetoli Human Evolution in Context. Dordrecht: Springer. стр. 363–465. ISBN 978-9048-199-624. 
  12. ^ Demiguel, D.; Sánchez, I. M.; Alba, D. M.; Galindo, J.; Robles, J. M.; Moyà-Solà, S. (2012). „First evidence of Azanza and Morales, 1994 (Ruminantia, Bovidae), in the Miocene of the Vallès-Penedès Basin (Spain)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (6): 1457—62. doi:10.1080/02724634.2012.696082. 
  13. ^ Harrison, T. (1997). Neogene Paleontology of the Manonga Valley, Tanzania : A Window into the Evolutionary History of East Africa. New York: Plenum Press. стр. 113. ISBN 978-0-306-45471-4. 
  14. ^ Vrba, E. S.; Schaller, G. (2000). Antelopes, Deer, and Relatives : Fossil Record, Behavioral Ecology, Systematics, and Conservation. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300-081-428. 
  15. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 719. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  16. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 699. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  17. ^ а б в г д ђ Напомена: Праисторијска врста.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Шупљорога говеда на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Шупљорога говеда.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шупљорога_говеда&oldid=28581209”