Burimamid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
1-[4-(1H-Imidazol-5-il)butil]-3-metiltioureja
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| KEGG[1] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C9H16N4S | |
| Molarna masa | 212,32 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Burimamid je antagonist H2 i H3 histaminskih receptora. On je uglavnom neaktivan kao H2 antagonist pri fiziološkom pH,[4] i njegov H3 afinitet je 100 puta veći. On je derivat tioureje.
Burimamid su razvili naučnici kompanije Smit, Klajn & Frenč (sada GlaxoSmithKline). Njihova namera je bila da razviju histaminski antagonist za tretman čira na dvanaestopalačnom crevu.[5] Otkriće buriamida je ultimatno dovelo do razvoja cimetidina (Tagameta).[5]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. стр. 205. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ а б „Tagamet®: Discovery of Histamine H2-receptor Antagonists”. National Historic Chemical Landmarks. American Chemical Society. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2012.
