Доктрина
Доктрина (лат. doctrina) је учење или систем учења, теорија, нешто што је логички утемељено и разрађено учење о природи и свету, теолошко, филозофско или научно учење. Такође принцип, позиција, или политика која се заговара и учи, као што то раде владе или религије. Наука, скуп мишљења неке научне филозофске школе, идеологије, покрета. Систем догми једне цркве.
Доктринарство је слепо пристајање уз неко некритичко учење, псеудонаучну тезу или теорију, односно став и ставови који не одговарају стварности или се заснивају на некритичком ставу. Особа која фанатично и некритички заступа и брани одређене теорије или учења без обзира на њихову одрживост и противречност чињеницама, стварности, разуму и критичком аргументу, зове се „доктринар.”
Религијска употреба
[уреди | уреди извор]Примери верских доктрина укључују:
- хришћанска теологија:
- Доктрине као што су Тројство, девичански порођај и помирење
- Приручник доктрине Војске спаса[1]
- Трансупстанцијација и маријанска учења у римокатоличкој теологији. Одељење Римске курије које се бави питањима доктрине назива се Конгрегација за доктрину вере.[2][3]
- Карактеристична калвинистичка доктрина „двоструког” предодређења
- Методистичка црква Велике Британије позива се на „доктрине којима су се заветовали проповедници Методистичке цркве“ као на доктриналне стандарде[4]
- Друга хришћанска доктрина
- Југа у хиндуизму
- Постулација или Сјадвада у џаинизму
- Четири племените истине у будизму
Мера религиозности
[уреди | уреди извор]Према социологу Мервину Вербиту, доктрина се може схватити као једна од кључних компоненти религиозности. Он дели доктрину у четири категорије: садржај, учесталост (степен до којег може заокупити ум особе), интензитет и централност. Сваки од њих може варирати од једне религије до друге, и унутар дате религијске традиције.[5][6][7]
У том смислу, доктрина је слична димензији религиозности „веровања“ Чарлса Глока.[8][9]
Војна употреба
[уреди | уреди извор]Термин се такође односи на концепт успостављене процедуре за сложену операцију у рату. Типичан пример је тактичка доктрина у којој се стандардни сет маневара, врста трупа и оружја користи као подразумевани приступ врсти напада.
Примери војних доктрина укључују:
- Крстарички рат
- Тактика удари и бежи
- Маханијан од краја 19. до средине 20. века
- Доктрина лова на људе, или осигурано индивидуално уништење
- Реганова доктрина Хладног рата
- Шок и страхопоштовање
- Совјетска дубока битка Другог светског рата
- Рововско ратовање Првог светског рата
Скоро свака војна организација има своју доктрину, некад писану, некад неписану. Неке војне доктрине се преносе кроз програме обуке. У скорије време, у модерним мировним операцијама, које укључују и цивилне и војне операције, сада се појављују свеобухватније (не само војне) доктрине, као што је „Капстонска доктрина“ мировних операција Уједињених нација из 2008.[10] која говори о интегрисаним цивилним и војним операцијама.
Политичка употреба
[уреди | уреди извор]По дефиницији, политичка доктрина је „политика, позиција или принцип који се заступа, поучава или спроводи у вези са стицањем и применом моћи управљања или администрације у друштву.“ [11] Термин политичка доктрина се понекад погрешно поистовећује са политичком идеологијом. Међутим, доктрини недостаје акциони аспект идеологије. То је углавном теоријски дискурс, који се „односи на кохерентан сет тврдњи о томе шта би одређена тема требало да буде“ (Бернард Крик). Политичка доктрина се заснива на рационално разрађеном скупу вредности, које могу претходити формирању политичког идентитета пер се. Бави се филозофским оријентацијама на метатеоријском нивоу.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Salvation Army International Theological Council (2010). Handbook of Doctrine. London: Salvation Books. ISBN 978-0-85412-822-8.
- ^ „Congregation for the Doctrine of the Faith (Roman Catholic Church) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 2013-03-07.
- ^ „Congregation for the Doctrine of the Faith”. Ewtn.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2018. г. Приступљено 07. 03. 2013.
- ^ „Doctrine of the Methodist Church”. Приступљено 25 may 2018. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ Verbit, M. F. (1970). The components and dimensions of religious behavior: Toward a reconceptualization of religiosity. American mosaic, 24, 39.
- ^ Küçükcan, T. (2010). „Multidimensional Approach to Religion: a way of looking at religious phenomena”. Journal for the Study of Religions and Ideologies. 4 (10): 60—70..
- ^ „Microsoft Word - M-26.doc” (PDF). Приступљено 2018-09-24.
- ^ Glock, Charles Y. (01. 06. 1972). „On the Study of Religious Commitment”. Ур.: Faulkner, Joseph E. Religion’s Influence in Contemporary Society: Readings in the Sociology of Religion. Ohio: Charles E. Merrill Publishing Co. стр. 39 (of 38-56). ISBN 978-0675091053.
- ^ Glock, Charles Y. (јул 1962). „Religious Education: On the Study of Religious Commitment”. University of Georgia Libraries. Survey Research Center, University of California, Berkeley. стр. 98-110 ( 57 (4):). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2020. г.
- ^ „Peacekeeping Resource Hub” (PDF). pbpu.unlb.org. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2008. г. Приступљено 27. 3. 2018.
- ^ „Political doctrine (definition)”. Eionet.europa.eu. 20. 07. 2012. Приступљено 2013-03-07.
- ^ Dr. Daniel Șandru. „Ideology, Between the Concept and the Political Reality”. The Knowledge Based Society Project. Sfera Politicii nr. 169. Архивирано из оригинала 24. 04. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Општа енциклопедија, Просвета, Београд.
- Beisner, Robert L (2006). Dean Acheson: A Life in the Cold War.
- Bostdorff, Denise M (2008). Proclaiming the Truman Doctrine: The Cold War Call to Arms. ISBN 1603440321. excerpt and text search
- Brands, H.W. Into the Labyrinth: The United States and the Middle East, 1945-1993 (1994) excerpt pp. 12–17.
- Bullock, Alan (1983). Ernest Bevin: Foreign Secretary, 1945–1951. on British roles
- Capaccio, George (2017). The Marshall Plan and the Truman Doctrine. Cavendish Square..
- Edwards, LEE (1989). „Congress and the Origins of the Cold War: The Truman Doctrine”. World Affairs. 151 (3): 131—141. JSTOR 20672175.
- Frazier, Robert (1999). „Acheson and the Formulation of the Truman Doctrine”. Journal of Modern Greek Studies. 17 (2): 229—251. ISSN 0738-1727.
- Frazier, Robert. "Kennan, 'Universalism,' and the Truman Doctrine," Journal of Cold War Studies, Spring 2009, Vol. 11 Issue 2, pp. 3–34
- Gaddis, John Lewis (1974). „Reconsiderations: Was the Truman Doctrine a Real Turning Point?”. Foreign Affairs. 52 (2): 386—402. ISSN 0015-7120.
- Gleason, Abbott. "The Truman Doctrine and the Rhetoric of Totalitarianism." in The Soviet Empire Reconsidered (Routledge, (2019), pp. 11–25.
- Haas, Lawrence J (2016). Harry and Arthur: Truman, Vandenberg, and the Partnership That Created the Free World. U of Nebraska Press..
- Hinds, Lynn B.; Windt, Theodore O. (1991). The Cold War as Rhetoric: The Beginnings, 1945-1950. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-275-93578-8.
- Iatrides, John O. and Nicholas X. Rizopoulos (2000). „The International Dimension of the Greek Civil War.”. World Policy Journal. 17 (1): 87—103. ISSN 0740-2775. Fulltext: in Ebsco
- Ivie, Robert L. (1999). „Fire, Flood, and Red Fever: Motivating Metaphors of Global Emergency in the Truman Doctrine Speech”. Presidential Studies Quarterly. 29 (3): 570—591. doi:10.1111/j.0268-2141.2003.00050.x.
- Jeffrey, Judith S (2000). Ambiguous Commitments and Uncertain Policies: The Truman Doctrine in Greece, 1947–1952.. 257 pp.
- Jones, Howard. "A New Kind of War": America's Global Strategy and the Truman Doctrine in Greece (1989). 327 pp
- Kayaoğlu, Barın. "Strategic imperatives, Democratic rhetoric: The United States and Turkey, 1945–52.," Cold War History, Aug 2009, Vol. 9(3). pp. 321–345
- Kolko, Joyce; Kolko, Gabriel (1972). The Limits of Power: The World and United States Foreign Policy, 1945–1954. New York, NY: Harper & Row. ISBN 978-0-06-012447-2.. Leffler, Melvyn P. (1985). „Strategy, Diplomacy, and the Cold War: The United States, Turkey, and NATO, 1945-1952”. The Journal of American History. 71 (4): 807—825. JSTOR 1888505. doi:10.2307/1888505.
- Lykogiannis, Athanasios (2002). Britain and the Greek Economic Crisis, 1944-1947: From Liberation to the Truman Doctrine. University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-6366-7.
- McGhee, George (1990). The U.S.-Turkish-NATO Middle East Connection: How the Truman Doctrine and Turkey's NATO Entry Contained the Soviets in the Middle East.. 224 pp.
- Merrill, Dennis (2006). „The Truman Doctrine: Containing Communism and Modernity”. Presidential Studies Quarterly. 36 (1): 27—37. doi:10.1111/j.1741-5705.2006.00284.x.
- Meiertöns, Heiko: The Doctrines of US Security Policy – An Evaluation under International Law (2010), ISBN 978-0-521-76648-7.
- Offner, Arnold A (1999). „'Another Such Victory': President Truman, American Foreign Policy, and the Cold War.”. Diplomatic History. 23 (2): 127—155..ISSN 0145-2096
- Hixson, Walter L.; Pach, Chester J. (1992). „Reviewed work: Arming the Free World: The Origins of the United States Military Assistance Program, 1945-1950, Chester J. Pach Jr”. The Register of the Kentucky Historical Society. 90 (3): 314—316. JSTOR 23381887. Архивирано из оригинала 28. 01. 2012. г.
- Painter, David S. (2012). „Oil and the American Century”. The Journal of American History. 99 (1): 24—39. doi:10.1093/jahist/jas073.
- Pieper, Moritz A. (2012). „Containment and the Cold War: Reexaming the Doctrine of Containment as a Grand Strategy Driving US Cold War Interventions”. StudentPulse.com. Приступљено 22. 8. 2012.
- Purvis, Hoyt. "Tracing the Congressional Role: US Foreign Policy and Turkey." in Legislating Foreign Policy (Routledge, (2019), pp. 23–76.
- Spalding, Elizabeth Edwards (2006). The First Cold Warrior: Harry Truman, Containment, And the Remaking of Liberal Internationalism.
- Spalding, Elizabeth Edwards (2017). „The enduring significance of the Truman doctrine”. Orbis. 61 (4): 561—574..
- Bacevich, Andrew J. The New American Militarism: How Americans Are Seduced By War, New York & London, Oxford University Press, (2005) ISBN 0-19-517338-4
- Bennett, William J. Why We Fight: Moral Clarity and the War on Terrorism, New York, Regnery Publishing, Inc., (2003) ISBN 0-385-50680-5
- Chernus, Ira Monsters To Destroy: The Neoconservative War on Terror and Sin, Boulder, CO, Paradigm Publishers, (2006) ISBN 1-59451-276-0
- Dolan, Chris J (2005). In War We Trust: The Bush Doctrine And The Pursuit Of Just War. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 229. ISBN 0-7546-4234-8.
- Dolan, Chris J; Betty Glad (2004). Striking First: The Preventive War Doctrine and the Reshaping of U.S. Foreign Policy. Palgrave Macmillan. стр. 232. ISBN 1-4039-6548-X.
- Donnelly, Thomas The Military We Need: The Defense Requirements of the Bush Doctrine, Washington, D.C., American Enterprise Institute Press, (2005) ISBN 0-8447-4229-5
- Gaddis, John Lewis Surprise, Security, and the American Experience, Cambridge, MA, Harvard University Press, (2004) ISBN 0-674-01174-0
- Grandin, Greg Empire's Workshop: Latin America, The United States, and the Rise of the New Imperialism, New York, Metropolitan Press, (2006) ISBN 0-8050-7738-3
- Hayes, Stephen (2005). The Brain: Paul Wolfowitz and the Making of the Bush Doctrine. New York: HarperCollins. ISBN 0-06-072346-7.
- Kaplan, Lawrence and William Kristol The War over Iraq: Saddam's Tyranny and America's Mission, San Francisco, Encounter Books, (2003) ISBN 1-893554-69-4
- Kolodziej, Edward A. and Roger E. Kanet (eds.) From Superpower to Besieged Global Power: Restoring World Order after the Failure of the Bush Doctrine, Athens, GA, University of Georgia Press, (2008) ISBN 978-0-8203-3074-7
- Meiertöns, Heiko. The Doctrines of US Security Policy - An Evaluation under International Law, Cambridge University Press, (2010) ISBN 978-0-521-76648-7.
- Monten, Jonathan (2005). „The Roots of the Bush Doctrine: Power, Nationalism, and Democracy Promotion in U.S. Strategy”. International Security. 29 (4): 112—156. doi:10.1162/isec.2005.29.4.112.
- Shanahan, Timothy (ed.) Philosophy 9/11: Thinking about the War on Terrorism, Chicago & LaSalle, IL, Open Court, (2005) ISBN 0-8126-9582-8
- Smith, Grant F. (2006). Deadly Dogma. Washington, DC, Institute for Research: Middle Eastern Policy. ISBN 0-9764437-4-0.
- Tremblay, Rodrigue The New American Empire, West Conshohocken, PA, Infinity, (2004) ISBN 0-7414-1887-8
- Weisberg, Jacob The Bush Tragedy, Random House, (2008) ISBN 978-1-4000-6678-0
- Woodward, Bob Plan of Attack, New York, Simon & Schuster, (2004) ISBN 0-7432-5547-X
- Wright, Steven. The United States and Persian Gulf Security: The Foundations of the War on Terror, Ithaca Press, (2007) ISBN 978-0-86372-321-6
- Zoughbie, DE (2014). Indecision Points: George W. Bush and the Israeli-Palestinian Conflict. MIT Press. ASIN B01K0TS8SG.
- Bush, George W. (септембар 2002). The National Security Strategy of the United States of America. The White House.
- Bush, George W. (март 2006). The National Security Strategy of the United States of America. The White House. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 07. 06. 2022.
- Kolodziej, Edward A. (децембар 2006). „Getting Beyond the Bush Doctrine” (PDF). Center for Global Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2022. г. Приступљено 07. 06. 2022.
- Speed, Roger; Michael May (2005). „Dangerous Doctrine”. Bulletin of the Atomic Scientists. 61 (2): 38—49. doi:10.2968/061002012.
- Record, Jeffery (пролеће 2003). „The Bush Doctrine and War With Iraq” (PDF, (html version)). Parameters.
- Myers, General Richard B. (Chairman of the Joint Chiefs of Staff) (март 2005). „The National Military Strategy of the United States of America” (PDF).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Long, Bryan; Chip Pitts (24. 10. 2006). „War, Law, and American Democracy”. OpenDemocracy.net. Архивирано из оригинала 30. 11. 2009. г. Приступљено 14. 11. 2006.