Пређи на садржај

Нобелова награда за физику

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Nobel Prize for Physics)
За лауреате погледајте страницу Списак добитника Нобелове награде за физику.
Нобелова награда за физику
Предња страна медаље додељене Еплтону (1947)
Додељује се заизузетни доприноси у физици
ДодељујеКраљевска шведска академија наука
ЗемљаШведска
ПредстављаШведска краљевска академија наука
Прво додељивање
1901.; пре 123 године (1901)
Највише наградаЏон Бардин (2)
Тренутни добитникЂорђо Паризи, Клаус Хаселман, Сјукуро Манабе (2021)
Веб-сајтnobelprize.org

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.[1] Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука.[2] Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.[3] Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.[4]

Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику.[5] Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018).[6] До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.[7]

Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину.[8] Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку,[9] као и 1921. године Алберту Ајнштајну,[10] 1924. године Манеу Сигбану,[11] 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу,[12] 1928. године Овену Ричардсону,[13] 1932. године Вернеру Хајзенбергу[14] и 1943. године Отоу Штерну,[15] при чему је свака награда додељена наредне године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Алфред Нобел је у свом тестаменту изнео жељу да се његово богатство користи за стварање низа награда за оне који дају „највећу корист човечанству” у областима физике, хемије, мира, физиологије или медицине и књижевности.[16] Иако је Нобел написао неколико тестамената током свог живота, последњи је написан годину дана пре смрти и потписан је у Шведско-норвешком клубу у Паризу 27. новембра 1895.[17][18] Нобел је оставио 94% своје укупне активе, 31 милион шведских круна (198 милиона долара, 176 милиона евра у 2016. години), да би успоставило и додељивало пет Нобелових награда.[19] Због нивоа скептицизма око тестамента, тек 26. априла 1897. године је Стортинг (норвешки парламент) то одобрио.[20][21] Извршитељи његове воље били су Рагнар Солман и Рудолф Лилјекист, који су основали Нобелову фондацију како би се побринули за Нобелово богатство и организовали награде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Alfred Nobel – The Man Behind the Nobel Prize”. Nobel Foundation. 
  2. ^ „The Nobel Prize Awarders”. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize Award Ceremonies”. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала 22. 08. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  4. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Приступљено 4. 2. 2019. 
  5. ^ „Nobel Laureates Facts”. 2. 2. 2007. Архивирано из оригинала 02. 02. 2007. г. Приступљено 3. 2. 2019. 
  6. ^ „Nobel prize awarded women”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  7. ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  8. ^ „The Nobel Prize in Physics 1917”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  9. ^ „The Nobel Prize in Physics 1918”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  10. ^ „The Nobel Prize in Physics 1921”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  11. ^ „The Nobel Prize in Physics 1924”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  12. ^ „The Nobel Prize in Physics 1925”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  13. ^ „The Nobel Prize in Physics 1928”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  14. ^ „The Nobel Prize in Physics 1932”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  15. ^ „The Nobel Prize in Physics 1943”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  16. ^ „BBC - History - Historic Figures: Alfred Nobel (1833-1896)”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2019. 
  17. ^ Ragnar Sohlman: 1983, Page 7
  18. ^ von Euler, U.S. (6. 6. 1981). „The Nobel Foundation and its Role for Modern Day Science”. Die Naturwissenschaften. 68 (6). Springer-Verlag. стр. 277—281. doi:10.1007/BF01047469. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2017. г. Приступљено 4. 5. 2015. 
  19. ^ „Nobel's will”. Nobel.org. Приступљено 4. 5. 2015. 
  20. ^ „The Nobel Foundation – History”. Nobelprize.org. Архивирано из оригинала 9. 1. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2015. 
  21. ^ Agneta Wallin Levinovitz: 2001, Page 13

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нобелова_награда_за_физику&oldid=28330518”