Хлороформ
(преусмерено са R-20)
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Chloroform
| |||
| Системски IUPAC назив
Трихлорметан | |||
| Други називи
Формил трихлорид, Метан трихлорид, Метил трихлорид, Метенил трихлорид, TCM, Фреон 20, R-20, UN 1888
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.603 | ||
| EC број | 200-663-8 | ||
| KEGG[1] | |||
| RTECS | FS9100000 | ||
| UNII | |||
| |||
| |||
| Својства | |||
| CHCl3 | |||
| Моларна маса | 119,38 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Безбојна течност | ||
| Густина | 1,483 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | -63.5 °C | ||
| Тачка кључања | 61.2 °C | ||
| 0.8 g/100 ml (20 °C) | |||
| Индекс рефракције (nD) | 1.4459 | ||
| Структура | |||
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Тетраедарни | ||
| Опасности | |||
| Главне опасности | Штетан (Xn), Иритант (Xi), Карциноген | ||
| R-ознаке | R22, R38, R40, R48/20/22 | ||
| S-ознаке | (S2), S36/37 | ||
| NFPA 704 | |||
| Тачка паљења | Није запаљив | ||
| Границе изложености здравља у САД (NIOSH): | |||
PEL (дозвољено)
|
50 ppm (240 mg/m³) (OSHA) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Хлороформ (трихлорметан) је органско једињење са формулом CHCl3. Хлороформ је безбојна, густа течност, јаког мириса. Ово једињење је штетно по људско здравље. Неколико милиона тона годишње производе као претходница тефлонa и за хлађење. Његова употреба за расхлађивање се постепено умањује.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2.
