Дихлороизопреналин
Изглед
Називи | |
---|---|
Преферисани IUPAC назив
Дихлороизопреналин | |
Системски IUPAC назив
1-(3,4-Дихлорофенил)-2-[(пропан-2-ил)амино]етан-1-ол | |
Други називи
1-(3,4-Дихлорофенил)-2-(изопропиламино)етанол
Дихлоризопротеренол | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
КЕГГ[1] | |
МеСХ | Дицхлороисопротеренол |
| |
Својства | |
C11H15Cl2NO | |
Моларна маса | 248,15 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Дихлороизопреналин (DCI, дихлоросисопротеренол) је био први бета блокатор икад развијен. Он је неселективан за β1-адренергички и β2-адренергички рецептор. DCI има ниску потентност и делује као парцијални агонист/антагонист на тим рецепторима.[4]
Дихлороизопреналин је рацемска смеша енантиомера.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Glover, R. G.; A. D. M. Greenfield & Shanks (1962). „Effect of dichloroisoprenaline on the peripheral vascular responses to adrenaline in man”. Br J Pharmacol Chemother. 19: 235—244. PMC 1482134 .