Пређи на садржај

Ганглионски блокатор

С Википедије, слободне енциклопедије

Ганглионски блокатор (или ганглиоплегик) је тип лека који инхибира постганглиону трансмисију, првенствено делујући као никотински антагонист.[1]

Пошто ганглионски блокатори блокирају парасимпатички нервни систем и симпатички нервни систем, дејство тих лекова зависи од доминантног тона у систему органа.[2]

Примери[уреди | уреди извор]

Први ганглионски блокатор у клиничкој примени је био тетраетиламонијум, мада је убрзо био замењен бољим лековима.[3] Други примери су хексаметонијум, пентолинијум, мекамиламин, триметафан, и пемпидин, као и[4]

Употреба[уреди | уреди извор]

Ганглионски блокатор се ређе користе у данашње време зато што су селективнихи агенси постали доступни. Међутим, они још увик налазе примену у појединим хитним ситуацијама, као што је аортна дисекција или аутономна дисрефлексија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ганглиониц+блоцкерс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  2. ^ „ПХАРМАЦОЛОГY ОФ ГАНГЛИОНИЦ ТРАНСМИССИОН, 1998”. Архивирано из оригинала 2008-05-01. г. Приступљено 2008-10-04. 
  3. ^ Дрилл'с Пхармацологy ин Медицине, 4тх Ед. (1971). Ј. Р. ДиПалма (Ед.), пп. 723-724, Неw Yорк: МцГраw-Хилл.
  4. ^ MeSH листа агенса 82005730