Pređi na sadržaj

Ђумбир

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Đumbir
Cvast
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Zingiberales
Porodica: Zingiberaceae
Rod: Zingiber
Vrsta:
Z. officinale
Binomno ime
Zingiber officinale

Đumbir (od mađ. gyömbér; lat. Zingiber officinale) je višegodišnja začinska biljka iz porodice Zingiberaceae, koja je u širokoj upotrebi kao začin i narodni lek.[2] To je zeljasta višegodišnja biljka koja formira godišnje pseudostabljike (lažna stabljika napravljena od uvaljanih osnova lišća), oko jedan metar visoka sa uskim listovima. Cvasti su bledožute sa ljubičastim cvetovima i izbijaju direktno iz rizoma na odvojenim izdancima.[3] Đumbir je u familiji Zingiberaceae, koja takođe obuhvata kurkumu (Curcuma longa), kardamon (Elettaria cardamomum), i kalgan.

U tropskoj Aziji se gaji više od 3 hiljade godina, a danas je njen glavni proizvođač Indija. Stari Grci toliko su cenili đumbir zbog njegovih koristi pri varenju da mu se dodavao hleb, pa je tako stvoren i prvi đumbir. Nota egzotičnosti i orijentalizma razlikuje je od dobro poznatih mediteranskih začina.[4] Ima prijatan miris, dok je ukus oštar, jak i ljut. Poreklom je iz Kine, odakle se proširio u Indiju, jugoistočnu Aziju, zapadnu Afriku i Karibe. Kao začin koristi se rizom, najčešće u jelima orijentalne kuhinje.[5]

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Engleska reč ginger vodi poreklo iz sredine 14. veka, od staroengleske reči gingifer, od srednjovekovne latinske reči gingiber, od grčke reči zingiberis, od prakritske (srednjoindijske) reči singabera, od sanskrite reči srngaveram. Sanskrtska reč se smatra da potiče od dravidske reči koja je takođe proizvela malajalamski naziv inchi-ver (od inchi „koren”).[6][7] Jedno alternativno objašnjenje je da sanskritska reč dolazi od srngam - „rog” i vera - „telo” (što opisuje oblik njegovog korena), mada to može biti narodna etimologija.[7] Reč je verovatno adaptirana u srednjoengleskom iz starofrancuskog gingibre (savremeni francuski ekvivalent je gingembre).[6]

Opis

[uredi | uredi izvor]

Višegodišnja zeljasta biljka debelog granatog rizoma. Stabljika je obavijena lisnim rukavcima. Cvetovi su sakupljeni u klasove. Brakteje su žuto-zelene a cvetovi ružičasti. Samoniklo raste u jugoistočnoj Aziji, u Indiji i Kini, odakle je karavanima, još u antičko vreme, prenošen u Malu Aziju. Spada u najstarije orijentalne začine koji su stigli u Evropu početkom srednjeg veka. Danas se gaji u tropskim regionima širom sveta.[8]

Poreklo i distribucija

[uredi | uredi izvor]
Cvet đumbira

Đumbir potiče iz pomorske jugoistočne Azije. To je pravi kultigen i ne postoji u svom divljem stanju.[9][10] Najstariji dokaz o njegovom pripitomljavanju nalazi se među austronezijskim narodima, gde je bio među nekoliko vrsta đumbira koji se uzgajaju i eksploatišu od davnina. Oni su uzgajali i druge đumbire, uključujući kurkumu (Curcuma longa), belu kurkumu (Curcuma zedoaria) i gorki đumbir (Zingiber zerumbet). Rizomi i listovi su korišćeni za aromatiziranje hrane ili su se jeli direktno. Od listova su se tkale i prostirke. Osim ove upotrebe, đumbir je imao religiozno značenje među Austronežanima, jer se koristio u ritualima za lečenje i traženje zaštite od duhova. Takođe je korišćen u blagoslovu austronezijskih brodova.[11][12][13][14][15][16]

Đumbir je nošen sa njima na njihovim putovanjima kao biljke kanua tokom austronezijske ekspanzije, počevši od pre oko 5.000. Oni su ga uveli na Pacifička ostrva u praistoriji, mnogo pre bilo kakvog kontakta sa drugim civilizacijama. Refleksi protomalajo-polinezijske reči *laqia se još uvek nalaze u austronezijskim jezicima sve do Havaja.[13] Takođe su ga verovatno uveli u Indiju zajedno sa drugim biljkama za hranu u jugoistočnoj Aziji i austronezijskim tehnologijama jedrenja, tokom ranog kontakta austronezijskih mornara sa narodima Šri Lanke i južne Indije koji govore dravidski na pre oko 3.500.[11][15][17] Takođe su ga austronezijski putnici preneli na Madagaskar i Komore u 1. milenijumu.[18]

Iz Indije su ga trgovci preneli na Bliski istok i Mediteran oko 1. veka. Uglavnom se uzgajao u južnoj Indiji i na Velikim Sundskim ostrvima tokom trgovine začinima, zajedno sa paprikom, karanfilićem i brojnim drugim začinima.[10][19]

Sastav i bezbednost

[uredi | uredi izvor]

Ako se konzumira u umerenim količinama, đumbir ima malo negativnih nuspojava, iako velike količine mogu izazvati neželjene događaje, kao što su gastrointestinalna nelagodnost, i neželjene interakcije sa lekovima koji se izdaju na recept.[20][21] Nalazi se na FDA-ovoj listi „opštepriznatog kao bezbedno“,[22] iako formira interakcije sa nekim lekovima, uključujući antikoagulantni lek varfarin[23] i kardiovaskularni lek nifedipin.[2]

Hemija

[uredi | uredi izvor]

Karakterističan miris i ukus đumbira proizilaze iz isparljivih ulja koja čine 1-3% težine svežeg đumbira, prvenstveno se sastoje od seskviterpena, kao što su beta-bisabolen i zingiberen, zingeron, šogaoli i gingeroli sa [6]-gingerolom (1-[4'-hidroksi-3'-metoksifenil]-5-hidroksi-3-dekanon) kao glavnim oporim jedinjenjem.[20][24] Oko 400 hemijskih jedinjenja postoji u sirovom đumbiru.[20]

Zingeron se proizvodi od gingerola tokom sušenja, koji ima manju oporost i začinsko-slatku aromu.[24] Šogaoli su oporiji i formiraju se od džingerola tokom zagrevanja, skladištenja ili putem kiselosti.[20][24] Brojni monoterpeni, aminokiseline, dijetalna vlakna, proteini, fitosteroli, vitamini i minerali u ishrani su drugi sastojci.[20] Svež đumbir takođe sadrži enzim zinđibajin koji je cisteinska proteaza i ima slična svojstva kao sirilo.[25]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Začinska i lekovita biljka. Koristi se rizom prijatnog mirisa i oštrog ukusa. Rizom je mesnat, na preseku svetložut, sadrži skrob, smole i etarska ulja.[26] Na istoku je uobičajen začin u jelima dok se na zapadu koristi češće za poslastice. U azijskim sistemima lečenja upotrebljava se protiv smetnji u varenju, protiv povraćanja i kao stimulans. Istraživanja su pokazala da je izuzetno delotvoran kod mučnine u toku putovanja. Ekstrakt đumbira dodaje se nekim osvežavajućim ili fermentisanim pićima.[27]

Svetski trendovi u proizvodnji đumbira

[uredi | uredi izvor]

Indija je prva na listi sa oko 35% od ukupne svetske proizvodnje. Slede Kina sa oko 18%, Nigerija sa oko 11% i Nepal sa oko 9%.

Deset država sa najvećom proizvodnjom đumbira (2017)
Država Proizvodnja (tone) Izvor procene Procena % od svetske proizvodnje
Indija 1.070.000 FAO oko 35%
Kina 557.303 FAO oko 18%
Nigerija 349.895 FAO oko 11%
Nepal 279.504 Zvanični podaci oko 9%
Indonezija 216.587 FAO oko 7%
Tajland 167.479 FAO oko 5%
Kamerun 91.821 FAO oko 3%
Bangladeš 77.478 FAO oko 2,5%
Japan 51.466 FAO
Mali 38.179 Zvanični podaci
Filipini 27.482 FAO
Svet 3.038.122 Procena

Izvor: Food And Agricultural Organization of United Nations: Economic And Social Department: The Statistical Division Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2012)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Zingiber officinale”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. 
  2. ^ a b „Ginger, NCCIH Herbs at a Glance”. US NCCIH. 1. 9. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  3. ^ Sutarno H, Hadad EA, Brink M (1999). „Zingiber officinale Roscoe”. Ur.: De Guzman CC, Siemonsma JS. Plant resources of South-East Asia: no.13: Spices. Leiden (Netherlands): Backhuys Publishers. str. 238—244. 
  4. ^ „Zingiber officinale Roscoe”. Kew Science, Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Pristupljeno 25. 11. 2017. 
  5. ^ „Đumbir”. modroizeleno.com/nutricionizam/benefiti-djumbira-u-svakodnevnoj-primjeni/. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  6. ^ a b Caldwell R (1. 1. 1998). A Comparative Grammar of the Dravidian Or South-Indian Family of Languages (3rd izd.). New Delhi: Asian Educational Services. str. 578. ISBN 9788120601178. 
  7. ^ a b „Ginger”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  8. ^ Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  9. ^ Ravindran, P.N.; Nirmal Babu, K. (2016). Ginger: The Genus Zingiber. Boca Raton: CRC Press. str. 7. ISBN 9781420023367. 
  10. ^ a b Singh, Ram J. (2011). Genetic Resources, Chromosome Engineering, and Crop Improvement. Medicinal Plants. 6. Boca Raton: CRC Press. str. 398. ISBN 9781420073867. 
  11. ^ a b Viestad, Andreas (2007). Where Flavor Was Born: Recipes and Culinary Travels Along the Indian Ocean Spice Route. San Francisco: Chronicle Books. str. 89. ISBN 9780811849654. 
  12. ^ Ross, Malcolm (2008). „Other cultivated plants”. Ur.: Ross, Malcolm; Pawley, Andrew; Osmond, Meredith. The lexicon of Proto Oceanic: The culture and environment of ancestral Oceanic society. 3. Canberra: Pacific Linguistics. str. 389—426. ISBN 9780858835894. 
  13. ^ a b Robert B, Trussel S (2013). „The Austronesian Comparative Dictionary: A Work in Progress”. Ocean. Linguist. 52 (2): 493—523. S2CID 146739541. doi:10.1353/ol.2013.0016. 
  14. ^ Zanariah U, Nordin NI, Subramaniam T (2015). „Ginger Species and Their Traditional Uses in Modern Applications”. Journal of Industrial Technology. 23 (1): 59—70. doi:10.21908/jit.2015.4. 
  15. ^ a b Dalby, Andrew (2002). Dangerous Tastes: The Story of Spices. University of California Press. ISBN 9780520236745. 
  16. ^ Kikusawa, Ritsuko; Reid, Lawrence A. (2007). „Proto who utilized turmeric, and how?” (PDF). Ur.: Siegel, Jeff; Lynch, John Dominic; Eades, Diana. Language Description, History and Development: Linguistic indulgence in memory of Terry Crowley. John Benjamins Publishing Co. str. 339—352. ISBN 9789027292940. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 11. 2021. g. Pristupljeno 03. 07. 2023. 
  17. ^ Mahdi, Waruno (1999). „The Dispersal of Austronesian boat forms in the Indian Ocean”. Ur.: Blench, Roger; Spriggs, Matthew. Archaeology and Language III: Artefacts languages, and texts. One World Archaeology. 34. London: Routledge. str. 144—179. ISBN 9780415518703. 
  18. ^ Beaujard P (2011). „The first migrants to Madagascar and their introduction of plants: linguistic and ethnological evidence” (PDF). Azania: Archaeological Research in Africa. 46 (2): 169—189. S2CID 55763047. doi:10.1080/0067270X.2011.580142. 
  19. ^ Doran, Charles F.; Dixon, Chris (1991). South East Asia in the World-Economy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521312370. 
  20. ^ a b v g d „Ginger”. Drugs.com. 20. 12. 2020. Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  21. ^ Spinella M (2001). The Psychopharmacology of Herbal Medications: Plant Drugs That Alter Mind, Brain, and BehaviorNeophodna slobodna registracija. MIT Press. str. 272. ISBN 9780262692656. 
  22. ^ „Code of Federal Regulations, Title 21, Part 182, Sec. 182.20: Essential oils, oleoresins (solvent-free), and natural extractives (including distillates): Substances Generally Recognized As Safe”. US FDA. 1. 9. 2014. Pristupljeno 21. 12. 2014. 
  23. ^ Shalansky S, Lynd L, Richardson K, et al. (2007). „Risk of warfarin-related bleeding events and supratherapeutic international normalized ratios associated with complementary and alternative medicine: a longitudinal analysis”. Pharmacotherapy. 27 (9): 1237—47. PMID 17723077. S2CID 3905654. doi:10.1592/phco.27.9.1237. 
  24. ^ a b v An K, Zhao D, Wang Z, et al. (2016). „Comparison of different drying methods on Chinese ginger (Zingiber officinale Roscoe): Changes in volatiles, chemical profile, antioxidant properties, and microstructure”. Food Chem. 197 (Part B): 1292—300. PMID 26675871. doi:10.1016/j.foodchem.2015.11.033. 
  25. ^ Huang, X. W.; Chen, L. J.; Luo, Y. B.; Guo, H. Y.; Ren, F. Z. (2011-05-01). „Purification, characterization, and milk coagulating properties of ginger proteases”. Journal of Dairy Science (на језику: енглески). 94 (5): 2259—2269. ISSN 0022-0302. PMID 21524515. doi:10.3168/jds.2010-4024 Слободан приступ. 
  26. ^ Onu, P. N. (2010). Evaluation of two herbal spices as feed additives for finisher broilers. Biotechnology in Animal Husbandry, 26(5-6), 383-392.
  27. ^ Karabašić, Almedina, et al. "UPOTREBA ĐUMBIRA U MEDICINSKOM TRETMANU." Hrana u zdravlju i bolesti: znanstveno-stručni časopis za nutricionizam i dijetetiku 5.2 (2016): 62-66.

Литература

[uredi | uredi izvor]
  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило, Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 396 стр., илустр. ISBN 978-86-17-15000-4..

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Đumbir na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za biljke je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђумбир&oldid=28824874”