Pređi na sadržaj

Azot-suboksid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Azot-suboksid
model molekula
dužine veza
rezonantna struktura
Nazivi
Drugi nazivi
Azot (I)-oksid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.030.017
E-brojevi E942 (glazing agents, ...)
MeSH Nitrous+oxide
Svojstva
N2O
Molarna masa 44,0128 g/mol
Agregatno stanje bezbojan gas
Gustina 1222,8 kg m-3 (течност)
1.8 kg m-3 (гас)
Tačka topljenja -90.86°C (182.29 K)
Tačka ključanja -88.48°C (184.67 K)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) linearan
Dipolni moment 0.166D
Termohemija
+82.05
Farmakologija
Načini upotrebe Inhalacija
Farmakokinetika:
0,004%
5 minuta
respiracija
Opasnosti
R-oznake R8
S-oznake S38
NFPA 704
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Azot-suboksid (Nitro, NOS) je hemijsko jedinjenje.

Opšte karakteristike

[uredi | uredi izvor]
  • Molekulska formula mu je .
  • Poznatiji je kao „gas smejavac“, jer izaziva takvu reakciju kod čoveka.

Osobine

[uredi | uredi izvor]
  • Azotsuboksid je bezbojan, netoksičan i nezapaljiv gas blago sladunjavog ukusa, teži od vazduha 1,5 puta.
  • Na običnoj temperaturi je vrlo stabilan, ali na povišenim temperaturama ima jako oksidaciono dejstvo, jer se na temperaturama iznad 400 °C razlaže na kiseonik i azot.[1][2]

Primena

[uredi | uredi izvor]
  • Osnovna primena azot-suboksida je u medicini kao anestetika, jer je najmanje toksičan od svih poznatih opštih anestetika.
  • Obično se primenjuje u oblicima kombinovane inhalacione anestezije.
  • Pored osnovne primene u medicini, azot-suboksid se koristi i kao potisni gas (propelant) za aerosol pakovanja u prehrambenoj industriji (šlag, sirup, koncentrat kafe) kao i za farmaceutske i kozmetičke preparate.
  • Ima primenu i u auto-trkama. Kod automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem azot-suboksid se koristi kao sredstvo za povećanje performansi motora. On sam po sebi nije zapaljiv, ali se na visokim temperaturama lako raspada i tako u motor unosi više kiseonika, čime omogućava bolje i brže sagorevanje goriva. Međutim, pored toga što pomaže, on i odmaže, jer korišćenje azot-suboksida u običnim motorima može dovesti do njihovog uništenja. Samo dobro ojačani i modifikovani (frizirani) motori mogu podneti snagu koju im daje azot-suboksid.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Azot-suboksid na Vikimedijinoj ostavi