Pređi na sadržaj

Brankov most

Koordinate: 44° 48′ 53″ N 20° 26′ 54″ E / 44.81472° S; 20.44833° I / 44.81472; 20.44833
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brankov most
Koordinate44° 48′ 53″ N 20° 26′ 54″ E / 44.81472° S; 20.44833° I / 44.81472; 20.44833
PremošćujeNovi Beograd i Stari grad
MestoBeograd
 Srbija
Karakteristike
Dužina450 m
Pušten u rad10. septembar 1956.; pre 68 godina (1956-09-10)

Brankov most, ranije poznat i kao Most bratstva i jedinstva, zvanično Most preko Save u produžetku Brankove ulice je 450 m dugačak most u Beogradu, koji povezuje opštinu Stari grad, odnosno centar Beograda sa Novim Beogradom preko reke Save. Izgrađen je 1956. godine na stubovima Most kralja Aleksandra iz 1934. godine, koji je porušen u Drugom svetskom ratu i tako je ponovo je povezao Beograd i Zemun kao jedini most na autoputu u to vreme. Posle nekoliko zvaničnih i nezvaničnih naziva, sadašnji naziv ostao je iza Brankove ulice, koja se iz pravca starog dela Beograda prostire ka mostu.

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]

Most je zvanično pušten u saobraćaj 10. septembra 1956. godine. Dugačak je 450 m, dnevno ga pređe skoro 90.000 vozila, a saobraćajne gužve su česte.[1] Na desnoj odnosno istočnoj obali, most počinje kod Savskog pristaništa, iznad Karađorđeve ulice, centralne ulice u naselju Savamala. Most je produžetak Brankove ulice, koja ga deli od naselja Kosančićev venac na severu i Zeleni venac na jugu. Kroz Terazijski tunel, Brankova ga povezuje direktno sa centrom grada. Na levoj odnosno zapadnoj obali most prodire na Novi Beograd između naselja Staro sajmište na jugu i Ušće, na severu. Proteže se u Bulevar Mihajla Pupina koji, prolazeći između poslovnog centra Ušće i hotela Hajat Ridžensi Beograd, ga povezuje sa Novim Beogradom.[2][3]

Zvanični naziv mosta za vreme SFRJ bio je „Most bratstva i jedinstva”, ali taj naziv nikada nije zaživeo. Građani su ga nazivali „Savski most“, „Zemunski most“ i „most u Brankovoj ulici“, jer je most produžetak Brankove ulice, koja nosi ime Branka Radičevića, srpskog pesnika. Potonji naziv je kolokvijalno skraćen na Brankov most i on je preovladao.[4] Urbani mit je da je most dobio ime po tome što je pisac Branko Ćopić izvršio samoubistvo skokom sa mosta 1984. godine.[5][6][7]

Zvanični, administrativni naziv je „Most preko Save u produžetku Brankove ulice”.[8]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]
Most kralja Aleksandra na čijem mestu se danas nalazi Brankov most, izgrađen na njegovim stubovima

Most je izgrađen 10. septembra 1956. godine,[7] zamenivši nekadašnji Most kralja Aleksandra koji je otvoren 16. decembra 1934. i dignut u vazduh 1941. godine.[9] Most zapravo koristi donje delove stubova nekadašnjeg mosta (koje je Ivan Meštrović ukrasio sa dva para armiranog betona u srpsko-vizantijskom stilu).[7] Dugačak je 450 m, napravljen kao neprekidni čelični kutijasti nosač, sa središnjim rasponom od 261 m i bočnim rasponima od 81 m, svaki.[10]

Iza originalnog projekta mosta stoji nemačka kompanija MAN. Beogradsko preduzeće Mostprojekt realizovalo je projekat udvostručavanja kapaciteta mosta sedamdesetih godina. Rukovodilac projektnog tima bio je Danilo Dragojević.[11] Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji jugoslovenskih preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje SR Nemačke u periodu 1953—1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na gornjem pojasu širine 12m sa dve pešačke staze po 3 m. Na ovom mostu prvi put u SFRJ je primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261 m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem.[12]

Petnaest godina nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometala saobraćaj tokom izvođenja radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12 m i sa dve pešačke staze širine po 3 m, po demontaži nizvodne pešačke staze, rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5 m, i ostavljena je uzvodna pešačka staza širine 2,8 m, a deo nje je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Brankove ulice širine 10,5 m sa dve zaštitne trake od po 0,7 m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25 m, postavljan je na novoj mostovskoj konstrukciji tako da ležišta srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente.[13] Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni nosač preko tri polja raspona 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obliku je završen 1979. Pošto su radovi završeni 1979. godine, most ima dvojnu kolovoznu traku sa po tri trake u oba smera i zapravo se sastoji od dve odvojene konstrukcije u svakom smeru.[14] Pra konstrukcija napravljena je 1956. godine i zvanično ju je otvorio Svetozar Vukmanović Tempo. Sedamdesetih godina obim saobraćaja u Beogradu je naglo porastao, pa je bilo nužno da se mostu doda jedan „blizanac”. To je bila građevina koja je rasla paralelno sa postojećim mostom, da bi mu na kraju izgradnje bila „privučena“ i na taj način smo dobili još tri trake ove važne saobraćajnice.[15][16]

U međuratnom periodu tramvaji su povezivali Beograd sa Zemunom preko Mosta kralja Aleksandra. Nakon Drugo svetskog rata, pedesetih godina, opšta ideja je bila da trolejbusi preuzmu glavnu ulogu u javnom prevozu. Linija za Zemun je otvorena 1956. godine i vremenom su formirane tri linije preko mosta: linija 14 – Zeleni venac - Gornji grad (Zemun) (koja se smatrala naslednicom predratne tramvajske pruge), linija 15 – Zeleni venac - Novi Grad (Zemun) i linija 16 - Zeleni Venac- Pohorska, Novi Beograd. Linije su zatvorene 1973. godine.[17] Međutim, od 2017. preko mosta prelazi preko 25 autobuskih linija javnog prevoza.[14]

Biciklistički lift, koji direktno povezuje šetalište uz Savu i biciklističku stazu preko mosta, projektovao je Milutin Gec, a izgrađena je 2004. godine.[18]

Rekonstrukcija 2010-ih

[uredi | uredi izvor]
Pogled na most sa Kalemegdana

U leto 2013. leva pešačka i biciklistička staza počele su da pokazuju znake propadanja. Ubrzo je staza bila potpuno zatvorena. Gradska vlast Beograda nekoliko godina je ignorisala proteste građana koji su želeli da se staza popravi i ponovo otvori. Uprava grada Beograda je tvrdila da u budžetu nema sredstava i da se čini da se staza ne može jednostavno popraviti. Umesto toga, cela leva strana je morala da bude potpuno renovirana. U leto 2015. gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će grad rešiti problem, ali je tender raspisan u oktobru 2016. i u novembru iste godine je izabrano preduzeće „Mostogradnja“.[1]

Krajem februara 2017. potpisan je ugovor sa Mostogradnjom vredan 210 miliona dinara. Mali je tvrdio da je studija urađena 2014. godine i da je pokazala da je situacija gora nego što se mislilo.[14] Međutim, Mali je u junu 2017. najavio „pripremne radove”. Rok je određen na 260 dana od početka „ispravnih“ radova.[19] Popravka je počela početkom jula 2017. godine, četiri godine nakon zatvaranja staze, a rok je skraćen na 180 dana, ali ga je gradonačelnik još više skratio, rekavši da će biti završen do oktobra ili novembra 2017. godine.[20]

Mali je najavio i da će biti organizovane tri smene, te rekao da je grad pomerio dozvolu, ali je posle kritika ubrzana rekonstrukcija. Mali je najavio novi rok, kraj 2017. godine. Uprkos ubrzanju, do oktobra je bilo očigledno da most neće biti završen do kraja godine. Istog meseca, gradski menadžer Goran Vesić najavio je da će most biti u potpunosti završen do kraja marta 2018. godine, odnosno prvobitno planiranih 9 meseci.[19][21] Na kraju, sve trake su otvorene 9. februara 2018. godine, a pešačko-biciklistička staza 31. maja 2018. godine.[22]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Dekorativni elementi ruskog i jugoslovenskog arhitekte Nikolaja Krasnova na preostalim pilonima sa Mosta kralja Aleksandra preživeli su oba bombardovanja, ali su ih nove vlasti uklonile šezdesetih godina 20. veka.[23] U junu 2020. godine najavljeno je da će ukrasni grbovi biti ponovo kreirani na pilonima.[24]

Most je stekao neslavnu reputaciju kao most samoubica. Svake godine oko 40 ljudi pokuša da izvrši samoubistvo skokom sa Brankovog mosta.[7]

Dom arhitekture

[uredi | uredi izvor]

Gradska uprava grada Beograda je krajem 2010-ih najavila planove da se zgrada Španske kuće, koja se nalazi skoro ispod mosta na staroj beogradskoj strani, adaptira u Dom arhitekture. U 2019. godini zgrada je vraćena vlasnicima iz perioda pre Drugog svetskog rata u procesu restitucije, pa je grad odlučio da umesto nje koristi masivni stub mosta. Unutar pilona je prostor za izložbeni prostor i umetničke radionice na 400 m2 prostora, na dva nivoa.[25]

Policijska garaža

[uredi | uredi izvor]

Ispod novobeogradske strane mosta nalazi se otvorena garaža za vozila MUP-a. Parking se prostire na površini od 3.000 m2 i uglavnom se koristi za stara vozila.[26] U septembru 2019. godine najavljeno je da će prostor biti adaptiran u Muzej automobila i Muzej Ministarstva unutrašnjih poslova, ali se od te ideje ipak odustalo.[27][28]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Most u bojama zastave Srbije
    Most u bojama zastave Srbije
  • Pogled na donju konstrukciju mosta
    Pogled na donju konstrukciju mosta
  • Pogled na most i stubove od Mosta kralja Aleksandra
    Pogled na most i stubove od Mosta kralja Aleksandra
  • Tramvajska stanica ispod mosta
    Tramvajska stanica ispod mosta

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cevovod na Brankovom mostu”. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. 2. 8. 2006. Arhivirano iz originala 23. 9. 2007. g. 
  2. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd – plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0006-0. 
  3. ^ Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  4. ^ Dejan Aleksić (3. 5. 2007). „Kad kreneš u Srpskih vladara, a prijatelj te čeka u Maršala Tita” (na jeziku: srpski). Politika. 
  5. ^ Z.Nikolić (9. 10. 2013). „Beogradske priče: Bezimeni Brankov most” (na jeziku: srpski). Večernje novosti. 
  6. ^ „Sporno ime mosta” (na jeziku: srpski). 21. 2. 2000. 
  7. ^ a b v g M.Luković (8. 7. 2010), „"Gazelini regenti" preuzimaju dužnost”, Politika (na jeziku: srpski) 
  8. ^ Dejan Aleksić (23. 2. 2020). „Sastanak kod "Lole", na utakmicu u "Pionir"...”. Politika (na jeziku: srpski). 
  9. ^ „Twentieth Century – Innovations in Belgrade (1930–1950)”. Serbia-info.com. Arhivirano iz originala 18. 1. 2008. g. 
  10. ^ Brankov most 011info.com
  11. ^ „Malo ih je, ali su značajni” (na jeziku: srpski). 14. 1. 2008. 
  12. ^ ZNATE LI KOJI MOST JE BIO TAMO GDE JE SAD BRANKOV? Neverovatna priča o beogradskom izgubljenom dragulju! sd.rs 16. 12. 2019.
  13. ^ Njime su prelazili bratstvo i jedinstvo Politika 20. 8. 2018.
  14. ^ a b v Dejan Aleksić (14. 6. 2017), „Počinju pripremni radovi za obnovu leve trake”, Politika (na jeziku: srpski), str. 16 
  15. ^ Beogradske priče: Bezimeni Brankov most Večernje novosti 9. 10. 2013.
  16. ^ Brankov most i njegov duplikat Večernje novosti 9. 5. 2014.
  17. ^ Dejan Aleksić (2. 5. 2017), „"Trole" vozile Novobeograđane i Zemunce”, Politika (na jeziku: srpski), str. 31 
  18. ^ Mare Janakova Grujić (2018). Dragan Stanić, ur. Srpska enciklopedija, tom III, knjiga I (članak: Milutin Gec). Matica Srpska, Serbian Academy of Sciences and Arts, Zavod za udžbenike. str. 235. ISBN 978-86-7946-232-9. 
  19. ^ a b Dejan Aleksić (25. 10. 2017), „Realan rok za završetak radova – proleće”, Politika (na jeziku: srpski) 
  20. ^ Dejan Aleksić (15. 7. 2017), „Pešaci i biciklisti obnovljenom stazom i pre zime”, Politika (na jeziku: srpski), str. 14 
  21. ^ Dejan Aleksić (9. 2. 2018). „Od večeras prohodne sve trake na Brankovom mostu”. Politika (na jeziku: srpski). str. 14. 
  22. ^ Dejan Aleksić (1. 6. 2018). „Posle pet godina cela pešačka staza prohodna”. Politika (na jeziku: srpski). 
  23. ^ Grbovi na javnim zdanjima Beograda, Vol. III. City of Belgrade Yearbook, Book XLIII, 1996. 
  24. ^ Branka Vasiljević, Dejan Aleksić (5. 7. 2020). „Duh monarhističkog Beograda vraća se na stara zdanja”. Politika (na jeziku: srpski). 
  25. ^ Daliborka Mučibabić (11. 11. 2019). Kuća arhitekture u pilonu Brankovog mosta. Politika (na jeziku: srpski). str. 13. 
  26. ^ Daliborka Mučibabić (13. 9. 2019). „Ispod Brankovog mosta – muzeji automobila i MUP-a”. Politika (na jeziku: srpski). str. 16. 
  27. ^ Daliborka Mučibabić (12. 5. 2022). „Muzej automobila možda ostane na staroj adresi”. Politika (na jeziku: srpski). str. 15. 
  28. ^ Beta (11. 5. 2021). „Vesić: Muzej automobila ispod Brankovog mosta će nositi ime Bratislava Petkovića” (na jeziku: srpski). N1. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранков_мост&oldid=28831861”