Википедија:Trg/Pravopisna pitanja

Vikipolitika

Tehnika

Ideje

Pravopis

Novosti

Pomoć

Autorsko pravo

Botovi

Razno

Other languages

 Uvod

Pravopis je podstranica Trga na kojoj se raspravlja o pravopisnim pitanjima i nedoumicama.

Ovaj veb-sajt je izdanje Vikipedije, onlajn-enciklopedije, na srpskom jeziku. Stoga, svi članci moraju da se pridržavaju Pravopisa srpskoga jezika iz 2010. ili novije godine.

Ovde možete pronaći osnove pravopisa. Pogledajte i najčešće pravopisne i jezičke nedoumice. Obavezno transkribujte lična imena i toponime (više informacija).

Spisak transkripcionih sistema:

• sa albanskog
• sa arapskog i persijskog
• sa grčkog
• sa engleskog
• sa italijanskog
• sa japanskog
• sa kineskog
• sa klasičnih (starogrčki i latinski)
• sa mađarskog
• sa nemačkog
• sa portugalskog
• sa rumunskog
• sa skandinavskih jezika
• sa slovenskih jezika
  • sa poljskog
  • sa ruskog
  • sa slovačkog
  • sa češkog
• sa turskog
• sa francuskog
• sa holandskog
• sa španskog

Pokreni raspravu

---

« Arhive 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45

Arhiviraj

FK Mančester Siti

Primetio sam veliko slovo ”S” u imenu članka FK Mančester Siti. Na prvi pogled, očigledno protivno pravopisu, zato što su fudbalski klubovi organizacije, a organizacije se pišu velikim slovom prve reči, a u ostalima malim slovom, osim ako nastavak je lična imenica. Pogledao sam istoriju na SzR, i bile su dve rasprave o tome pre 3-4 godine: prvo na Trgu (Vikipedija:Trg/Arhiva/Pravopisna_pitanja/42 § Siti?), zatim na SzR članka (Razgovor:FK Mančester Siti/Arhiva 1 § Promena imena iz „Mančester Siti” u „Mančester siti”), ali izgleda da nisu dovele do nikakvog zaključka.

Jedan od argumenata je bio da Siti u nazivu potiče od zvaničnog imena grada (Manchester City), a kasnije se argument pomerio da je klub nazvan po delu grada (gradskom središtu, Manchester City centre): ”Dakle, Siti u ovom slučaju se odnosi na konkretan deo grada i zato bi trebalo velikim slovom.”

Mislim da je logika za veliko slovo pogrešna: ”Siti” nije deo imena grada, kao što i ”Grad Beograd” je zvanično ime uprave, ali grad je i dalje ”Beograd”, bez prefiksa. Drugo, nije tačno da je tim nazvan po delu grada. Zvanični veb sajt tima kaže:

Ardwick AFC reforms as Manchester City Football Club, in a bid to represent the whole city.

— Manchester City History

Meni to izgleda da City ovde igra pridevsku ulogu: nešto kao ”gradski” tim. Naročito kada se vidi da originalni naziv stavlja F. C. na kraj. Doslovni prevod bi bio ”Mančesterski gradski fudbalski klub”.

Dakle, ukratko rečeno, članak treba preimenovati u ”FK Mančester siti”.

Dodatni članci sa istim problemom su desetine drugih članaka za fudbalske klubove u Britaniji koji imaju ”Siti” na kraju:

• FK Lester Siti
• FK Hal Siti
• FK Koventri Siti
• FK Kardif Siti
• FK Birmingem Siti
• FK Bristol Siti
• FK Bredford Siti
• FK Svonzi Siti
• FK Stouk Siti
• ...

Bonus:

• BiH klub FK Tuzla Siti

— Đido (razgovor) 05:13, 5. februar 2024. (CET)

 Komentar: Saglasan sam s izrečenim, kao i pre par godina kad sam potegao ponovno ovo pitanje. Isto tako je krenuto u akciju preimenovanja članaka u malo „siti”, ali nismo to do kraja izgurali i na kraju je prevagnuo oblik s velikim S. U raspravi na stranici za razgovor tada je jedino @NikolaB: bio protiv pa bi bilo dobro ukoliko bi mogao ponoviti svoju argumentaciju za velikim „Siti”. — Vukan ® 20:05, 5. februar 2024. (CET)

 Komentar: Saglasan sam sa datom analizom i podržavam akcije. Trebamo da harmonizujemo i ujednačimo imenovanja klubova. — Sadko (riječi su vjetar) 20:17, 5. februar 2024. (CET)

FK Pariz Sen Žermen

Članak o ovom timu se treba preimenovati u FK Pari Sen Žermen. Po pravopisu, izgovor reči Paris je osnova za transkripciju, praveći izuzetak samo za grad Pariz, kao ustaljeni naziv. Iako bi se moglo postaviti da ime grada treba očuvati kada se prenosi u druge složenice, mi isto tako treba da se vodimo drugim principom pravopisa, da se ustaljena imena ne menjaju. Naši novinari, već decenijama (ja pamtim unazad 50+ godina, otkad sam živ) koriste samo naziv Pari Sen Žermen, prosta pretraga novinskih sajtova će to pokazati. — Đido (razgovor) 00:07, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Ukoliko pogledaš, odavno se vodila polemika oko toga i vidim da su u prošlosti ljudi se prosto držali ustaljenog naziva koji, po meni, ima smisla jer ako pogledaš stranicu o transkripciji francuskog jezika, lepo kaže ...

Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pominjati Pariz, Bastilja, Tiljerije, Pikardija, Vandeja, Bretanja, Rona, Loara, mada bi nazivi skovani prema izgovoru bili Pari (Paris), zatim Bastij (Bastille), Tilri (Tuileries), Pikardi (Picardie), Vande (Vendée), Bretanj (Bretagne), Ron (Rhône), Loar (Loire). Primer tradicionalnog posrbljavanja je i prevod Balzakovog dela Eugénie Grandet kao Evgenija Grande (ne Eženi).

... i slažem se s tim.

Po ovome što ti kažeš, trebalo bi onda i članak o Parizu da se prebaci na Pari jer se tako pravilno kaže, članak o Bastilji da se prepravi u Bastij, itd. Onda i svi članci koji su imali te iste reči bi trebali da se prepravljaju jer ne bi više npr. bio Trg Bastilje nego Trg Bastij (?). Ja definitivno nisam gramatički znalac i ovde samo iskazujem svoje mišljenje u vezi ovoga što si naveo.

Boki ☎ ✎ 00:52, 10. februar 2024. (CET)

članak o Parizu da se prebaci na Pari jer se tako pravilno kaže

To uopšte ne kažem, Boki, ne stavljaj mi reči u usta. I Pariz i Pari Sen Žermen, i Bastilja, su ustaljeni oblici, koji ne trebaju da se menjaju. — Đido (razgovor) 00:59, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Izvini, onda sam ja pogrešno protumačio šta ustvari ti želiš od svega ovoga. Ja koliko sam video je da je tvoj primarni cilj da preimenuješ Pariz Sen Žermen na Pari ... ja sam se tim povodom i vodio kad sam odgovorio na tvoje pitanje šta da se radi. Boki ☎ ✎ 01:11, 10. februar 2024. (CET)

 Komentar: @Đido: Kako bi se onda transkribovao teniski turnir Paris Masters? U teniskim krugovima svakako je ustaljeno Pariz masters, a ne Pari masters (premda bi gramatički pravilnija konstrukcija glasila Masters Pariz ili još bolje Masters u Parizu...). — Vukan ® 18:17, 20. februar 2024. (CET)

Opet, po meni, ustaljeno... Pariz masters. — Đido (razgovor) 18:37, 20. februar 2024. (CET)

FK Totenhem hotsper ⇒ FK Totenam hotspur

Po Prčiću i pravopisu:

a) Tottenham ⇒ Totenam (Eng-srp. rečnik geografskih imena, str. 131)

b) hotspur ⇒ hotspur (Pravopis, t 211, str. 191: Nenaglašen šva/ə se prenosi po originalnom slovu (u ovom slučaju ”u”).

— Đido (razgovor) 05:47, 10. februar 2024. (CET)

@Đido:

Kolega, vidim da si rešio izgleda da prečešljaš celu srpsku Vikipediju i da neke stvari promeniš :) Cenim to i veoma poštujem.

U mnogo navrata sam u prošlosti vodio ratove sa ljudima ovde što se tiče toga da li da se ide pravopisom ili da se ide ustaljenim rečnikom. Na kraju dana sam uvideo da jedino šta sam dobio od toga je da sam izgubio svoje dragoceno vreme tako da se slažem sa tobom da treba da se ide po pravopisu ali onda budi spreman da 90 posto članaka treba da se promene imena a samim tim i navike nekih ljudi kako da zovu te iste stvari a na to mnogi ljudi nisu navikli i biće bezbroj ratova izmena i svega što dođe uz to.

Boki ☎ ✎ 15:34, 10. februar 2024. (CET)

Ne prečešljavam sve, već, kao patroler, pogledam članke gde patroliram izmene novajlija i IPovaca. Meni je zapelo za oko ovo ”hotsper”, i vidim da je protivno pravopisu.

Većina članaka je dobro imenovana. Najveći problemi su, kao što kažeš, šta je ”ustaljeno”, gde ljudi tvrde da je 60 godina premalo da bi se nešto proglasilo za ustaljeno... — Đido (razgovor) 19:21, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Kažeš dobro imenovani? Ne bih se usudio to reći jer je čisti primer članak koji si imenovao a garantujem da postoje i mnogi drugi članci koji su, blago rečeno, rogobatno prevedeni ili napisani sa nekim izrazima koji nemaju veze. Taj članak postoji već dugi niz godina na srpskoj Vikipediji i retko ko je uopšte i gledao te neke pravopisne stvari a dosta puta se patroliralo i poništavalo ono što drugi napišu od strane mnogih korisnika koji itekako dobro barataju pravopisom.

Taj najveći problem o kojem pričamo je(ste) i činjenica zbog koje i dolazi do argumenata i neslaganja kad su u pitanju neke stvari na srpskoj Vikipediji i pisanju članaka. Ja npr. ne razumem činjenicu zašto se lepo ne napravi neko pravilo da ne postoji ništa drugo što može da pobije pravopis srpskog jezika i da se po toj osnovi bukvalno u opisu premeštanja stranice navede deo iz pravopisa srpskog jezika i da se navede stranica na Vikipediji kao pravilnik koji kaže da se od tada koristi to i to i kraj priče.

Ovako dolazimo do činjenice da se mnogim korisnicima daju neka prava kao da su oni neki filolozi ili Bog zna šta i onda se ovde diskutuje o nekim stvarima a ustvari stvar je veoma jasna, pravopis srpskog jezika kaže da na srpskoj Vikipediji treba da se kaže to i to tako i tako. Ja prvi sam u ne tako davnoj prošlosti bio za to da se ustaljeni izrazi koriste jer eto ljudi navikli na te izraze ali kad čovek malo bolje razmisli, pa zbog čega je onda Vuk Karadžić gledao da nam napravi ovu našu azbuku koju koristimo i s kojom bi trebali da se ponosimo? Zbog čega je pisan taj isti PSJ ako će neko pokušavati da ga skrnavi i da pravi neke svoje izraze.

Kao što postoji (nepisano) pravilo da bez reference ne može da se unosi ništa važno na člancima i svaka takva izmena će biti poništena, tako treba da postoji i pravilo da ukoliko nešto nije napisano po PSJ, da se prosto to preimenuje sa razlogom preimenovanja napisanog u (npr.) stranici za razgovor i objašnjenjem.

Prosta stvar, barem ja mislim da jeste.

Boki ☎ ✎ 20:29, 10. februar 2024. (CET)

Preimenovanje na ustaljene oblike je podržan pravopisom, eksplicitno. Sve što predlažem je podržano pravopisom. Jedine rasprave se ovde vode o koliko daleko idemo ka ustaljenosti. Kao što sam ranije rekao, bilo je puno otpora (i tu sam raspravu izgubio) kada sam hteo da preimenujem članak u ime koje se 60 godina i više koristi u srpskom jeziku. — Đido (razgovor) 21:14, 10. februar 2024. (CET)

Ne znam koliko dugo, ali je izraz Totenhem definitivno ustaljen. Možda bi trebalo prvo odrediti granicu ustaljenosti, ali bi svakako bilo teško pronaći rane izvore za bilo koji izraz. Batavele ima te sportske novinske članke iz perioda Jugoslavije, pa se možda tu pominje neki od izraza. Ja svakako nisam za preimenovanje, barem što se tiče prvog dijela. Za drugi dio češće se u medijima koristi hotspur, a još ako je po pravopisu onda nema neke dileme. -- Vux33 (razgovor) 06:41, 11. februar 2024. (CET)

I meni hotsper najviše bode oči. — Đido (razgovor) 07:09, 11. februar 2024. (CET)

Može li neki admin da obriše preusmerenje FK Totenhem hotspur, bar da promenimo drugu reč, koja nikako ne može biti ništa drugo nego hotspur (i po pravopisu, i po ustaljenosti)? — Đido (razgovor) 00:07, 12. februar 2024. (CET)

IPA zapis reči spur je /spɜː/, bez /ə/, što bi prateći transkripciju bilo sper. Verovatno su se urednici time vodili pri imenovanju članka. Možeš li objasniti zašto je to nepravilan pristup u transkripciji ove reči? — Vukan ® 09:17, 12. februar 2024. (CET)

Oxford English Dictionary kaže da se hotspur izgovara sa šva:

How is the word hotspur pronounced?

BRITISH ENGLISH /ˈhɒtspəː/ HOT-spur

U.S. ENGLISH /ˈhɑtˌspər/ HAHT-spuhr

Merriam Webster kaže da spur ima šva:

spur ˈspər

Samoglasnik /ɜ/ nije /e/, koji je poseban glas u engleskom jeziku. /ɜ/ je prosto malčice otvoreniji šva, i tipično se javlja u naglašenim slogovima, gde bi inače bilo /ə/.

Ovaj odgovor na ELL Stack Exchange daje malo detaljniju sliku:

The key difference between /ɜː/ and /ə/ (schwa) is that /ɜː/ chiefly occurs in stressed syllables while /ə/ occurs in unstressed syllables at least in British English. [...] /ɜ/ is located a tiny bit lower than /ə/, meaning the mouth is a bit more open while articulating /ɜ/, [...] But this distinction is incomprehensibly minuscule.

Što se slaže kako ja to čujem kada slušam engleski jezik, koji razumem i pričam na nivou domaćeg govornika.

— Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 10:08, 12. februar 2024. (CET)

Aha, onda je jasno... Ja sam gledao IPA zapis isključivo na Vikirečniku na engleskom jeziku. Dobro je znati za ubuduće da bi kod ovakvih slučajeva uvek trebalo proveriti na više mesta, posebno u pouzdanim rečnicima kao što su Oksfordov i Vebsterov. U tom slučaju preimenovanju je i te kako opravdano, a za Totenem/Totenhem iskreno nisam siguran... Možda bi odgovor trebalo potražiti od Odbora. — Vukan ® 09:21, 13. februar 2024. (CET)

Osnovne škole

Pozdrav. Ne mogu naći raspravu vezanu za ovo pitanje, iako znam da je bila pre par godina. Šta rekosmo, da li je npr. OŠ „Nikola Tesla” Beograd ili Osnovna škola „Nikola Tesla” Beograd? Ukratko, da li u naslovima članaka pišemo „OŠ” ili puno „Osnovna škola”? — ‎רוח חיים (razgovor) 00:08, 16. februar 2024. (CET)

 Komentar: Ranije smo češće pisali OŠ. Ne pronalazim vezu rasprave u ovom trenutku. — Sadko (riječi su vjetar) 00:25, 16. februar 2024. (CET)

Velika većina članaka o osnovnim školama počinje sa "OŠ", samo nekoliko je nazvano sa "Osnovna škola", koje verovatno treba preimenovati da se uklope u ostatak. — Đido (razgovor) 03:33, 16. februar 2024. (CET)

 Komentar: Za nazive članke ne znam, ali jedno što znam da prva rečenica mora početi sa punim imenom, tipa: Osnovna škola „...” jedna je od osnovnih škola...

Alisa od Batenberga

Radim na članku Alisa od Batenberga. Žena je udajom za Prince Andrew of Greece and Denmark uzela grčki običaj i postala Princess Andrew of Greece and Denmark. Šta uraditi sa imenom? Zanemariti kako je sama sebe zvala, nasloviti je sa Andreja, po mužu Anreju od Grčke, ili ostaviti u muškom obliku, ili nešto peto? — MikyM (razgovor) 03:42, 16. februar 2024. (CET)

VP:PREPOZNATLjIVOST -- Ostaviti "Alisa od Batenberga". Engleska enciklopedija je isto tako zove: Princess Alice of Battenberg, kao i grčka: Πριγκίπισσα Αλίκη του Μπάττενμπεργκ. — Đido (razgovor) 04:47, 16. februar 2024. (CET)

Zapravo eng. je u tekstu nazivaju Andrew, bar u onom delu života posle udaje (inače rođena je u eng), što je zapravo veći deo teksta. Ja pitam za taj deo života/teksta, kada je ona promenila ima.--MikyM (razgovor) 05:09, 16. februar 2024. (CET)

Dok Grci, koliko ja vidim, ne koriste Πριγκίπισσα Ανδρέα nigde u tekstu članka... Taj stil imenovanja je ekvivalent engleskog Mrs John Smith, stran je našem jeziku, i ja se ne bih sekirao oko toga. — Đido (razgovor) 05:41, 16. februar 2024. (CET)

Prevod rumunskog "Județul"

Marco Mitrovich, vidim da si krenuo u veliku akciju preimenovanja okruga Rumunije u županije. Imaš li ti neke osnove u našoj literaturi da obaviš to preimenovanje? Județul se na engleski prevodi kao county, što, kod nas se često prevodi kao okrug. — Đido (razgovor) 02:32, 24. februar 2024. (CET)

Na stranici koju si pomenuo je okačena referenca. Uostalom, ima li osnova u našoj literaturi za reč okrug? Izgleda je ovde to neko po slobodnoj volji krstio rumunske administrativne jedinice, odnosno kako je preveo. Zar misliš da Srbi u Rumuniji ne znaju kako se zovu administrativne jedinice u kojima žive, pa će neko odavde da ih uči ili da u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije isto ne znaju kako se zovu administrativne jedinice pa pišu županija Karaš-Severin? Svi oni koriste reč županija, i sa ovim okrug sr.viki ispada smešna. Tako da se to mora ispraviti. Marko Mitrović (razgovor) 11:44, 24. februar 2024. (CET)

Zašto takav ton, svađalački? Niko ti nije ništa poništio, niti je te optužio sa išta, samo pitam za više informacija, što radimo kada neko krene u masovne promene bez ikakve rasprave unapred. — Đido (razgovor) 16:53, 24. februar 2024. (CET)

 Komentar: Legitimno je i više nego poželjno pitati drugog urednika po kojem osnovu vrši masovno preimenovanje. Štaviše, nije loše pustiti kratko obavještenje prije sličnih akcija. Inače, odličan je članak o Srbima u Rumuniji. — Sadko (riječi su vjetar) 11:59, 26. februar 2024. (CET)

Finijas O’Konel

„Finijas” ili „Fineas”? — ‎רוח חיים (razgovor) 09:37, 27. februar 2024. (CET)

Po ovome, Finijas. Ja u ovome nigde ne čujem zvuk slova E u imenu. Boki ☎ ✎ 18:02, 27. februar 2024. (CET)

Finnegan je zasigurno Finegan, ime Phineas je Fineas, tako da mi je logičnije da je O’Konel ipak Fineas. — Sadko (riječi su vjetar) 19:22, 27. februar 2024. (CET)

@Sadko: Kolega, malo si pomešao imena.

Konkretno za ovu osobu o kojoj se priče, njegovo ime se piše Finneas dok za osobu o kojoj ti pričaš, ime se piše Phineas. To nisu ista imena. Uostalom na sajtu koji sam postavio iznad mogu se ukucati i jedno i drugo ime i da se presluša kako se tačno kažu imena. Boki ☎ ✎ 19:38, 27. februar 2024. (CET)

Baš na sajtu su date 2 varijante izgovora, preslušao sam. Gugl kaže Finijas i slični sajtovi kako izgovoriti, mada se ne možemo uzdati do kraja u njihovu pouzdanost. Pokušavam da nađem konekciju i da vidimo srodne primjere, prvi gornji primjer je prema dr Prćiću. Ne vidim konkretno ime kao navedeno u knjizi niti vezu u domaćoj literaturi, što je ključno nedostajuće. — Sadko (riječi su vjetar) 19:46, 27. februar 2024. (CET)

@Sadko:

Najprostija stvar koju možemo da uradimo je da pratimo na slogove

Finneas

F je F

inn je in (Quinn - Kvin)

eas ispred slova n termin se koristi dosta u rečima, npr. polipneje (polypNEAS), hipopneja (hypopneas) ... ako čuješ za sve te reči izgovor je ijas.

Po svemu ovome kad se spoji se dobije Finijas

Boki ☎ ✎ 21:17, 27. februar 2024. (CET)

N/A

Imamo li naš ustaljen ekvivalent engleskog N/A? — Sadko (riječi su vjetar) 00:56, 6. mart 2024. (CET)

Ne verujem da imamo odgovarajuću skraćenicu. Zavisi od konteksta, ali nedostupno ili nepoznato mi zvuče sasvim u redu. Tehnički posmatrano, ako bi se koristio neki akronim i slično, ali ne u potpunosti ustaljena skraćenica, nije loše koristiti šablon skraćenica. — Lotom (razgovor) 09:28, 6. mart 2024. (CET)

N/P ili N/D? — --Kizule (razgovor) 09:30, 6. mart 2024. (CET)

Nailazio sam na N/D (nije dostupno) ili N/P (nije primenljivo) zavisi od konteksta. često se i ostavlja u n/a obliku.--MikyM (razgovor) 09:31, 6. mart 2024. (CET)

Hvala obojici. — Sadko (riječi su vjetar) 10:39, 6. mart 2024. (CET)

 Komentar: N/D — ImStevan 18:36, 13. mart 2024. (CET)

Titanik and

Zdravo. Pišem tekst(ove) o Titaniku, brodu, i pošto smo mi usvojili izgovor Titanik, interesuje me da li nastaviti sa tim i kod srodnih termina i imena nastala po brodu (npr. Titanic Belfast, Titanic memorial, Titanic Foundation Limited). Da li transkribujemo kao Titanik ili Tajtanik? Znam da se prema pravilu koji je u procesu promene piše izvorno, ali očekujem da će se ovo promeniti uskoro pa zato pitam. Hvala u napred. — MikyM (razgovor) 20:07, 17. mart 2024. (CET)

S obzirom da smo usvojili Titanik, rekao bih da su imena Titanik Belfast, Titanik memorijal i Titanik faundejšn limited — ImStevan 20:53, 17. mart 2024. (CET)

Pravopisni rečnik od Šipke kaže ”Titanik”. Tako da je Titanik pravilna transkripcija. Tajtanik nije. — Đido (razgovor) 23:55, 17. mart 2024. (CET)

Hvalaa. Pre nekih 14-15 godina, ako se ne varam, vođena je diskusija ovde i rečeno je da je Titanik ustaljeni (nepravilan) oblik i slučaj tipa Vošington i Vašington. Zato sam i pitao. Sad je sve jasno. Hvala još jednom :o) — MikyM (razgovor) 10:47, 18. mart 2024. (CET)

Princ ili knez od Monaka

Pprinc može biti i jeste u nekim slučajevima sinonim za kneza, i obrnuto, a nekada i ne. Što se Kneževine Monaka tičem, dosta izvora navode kao princ/princeza od Monaka. Da li imamo neko pravilo/preporuku čega se držati? Kneza ili princa ili kakogod? — MikyM (razgovor) 00:29, 20. mart 2024. (CET)

Gledajući naše novine, postoji i jedno i drugo: I knez i princ. Postojeći naši članci ga zovu ”knez”, i ja bih tome dao prednost. Domaća reč, na kraju krajeva. — Đido (razgovor) 05:08, 20. mart 2024. (CET)

Ako je država Kneževina Monako, logičnije bi mi bilo knez — — ImStevan 18:46, 20. mart 2024. (CET)

Naravno. I već je tako ovde. Članak Albert II od Monaka ga naziva knezom. Mislim da postoje dva razloga zbunjivanja:

a) Karađorđevići su koristili ”princ” u smislu ”prestolonaslednik”, a ”knez” u smislu najvišeg nevladarskog plemićkog čina.

b) Tendencija u našoj javnosti da preuzima engleske reči bez razmišljanja, čak i kada ima odgovarajućih domaćih reči.

— Đido (razgovor) 18:51, 20. mart 2024. (CET)

Islamska Država => Islamska država

Pokrenuo sam raspravu o preimenovanju ovog članka. Nije u pitanju suverena država, već teroristička organizacija, tako da ”država” bi trebalo biti malim slovom. Nastaviti raspravu na SzR: Razgovor:Islamska Država § Preimenovanje u Islamska država. — Đido (razgovor) 19:02, 24. mart 2024. (CET)

Gordana Siljanovska Davkova

Siljanovska ili Siljanovska (1)? — ‎רוח חיים (razgovor) 12:43, 24. april 2024. (CEST)

Aboslutno bez sumnje, Siljanovska, kao što kaže primarni izvor. Makedonski jezik ima slovo i glas Lj sa razlogom, iako ima reči koje imaju suglasnički sklop ”LJ” (kao Biljana). — Đido (razgovor) 18:25, 24. april 2024. (CEST)

O, ipak je komplikovanije. Njena Fejsbuk stranica (https://www.facebook.com/siljanovskadavkova/) kaže SILJANOVSKA. — Đido (razgovor) 18:31, 24. april 2024. (CEST)

Petrus Christus

Kako ćemo ovog holandskog slikara, kao Petrusa ili kao Petra? Sad vidim da i prezime negde sa H negde sa K. — MikyM (razgovor) 15:33, 24. april 2024. (CEST)

U načelu, pravopis nalaže da se izbegava prevođenje imena. Dakle, Petrus. — Đido (razgovor) 18:28, 24. april 2024. (CEST)

Novi Meksiko ili Nju Meksiko

Prćićev Englesko-srpski rečnik geografskih imena preporučuje Nju Meksiko, a Novi Meksiko se ni ne spominje. No.cilepogača (razgovor) 15:22, 4. maj 2024. (CEST)

Nju Meksiko. Šipkin Pravopisni rečnik (str. 713) i Geografski atlas za osnovnu školu tako kažu. — Đido (razgovor) 23:05, 4. maj 2024. (CEST)

Pravopisci... konzistentnost im nije jača strana. Malo ovako malo onako. A šta je sa Nova Engleska? Hoće li i to biti Nju Inglnd.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:15, 4. maj 2024. (CEST)

Nova Engleska je data tako kod Prčića. Verovatno što je ukorenjeno ime, po analogiji sa originalnom Engleskom, koju ne zovemo Ingland. Inače bi bilo Nju Ingland. — Đido (razgovor) 23:18, 4. maj 2024. (CEST)

Po geografskim imenima mogu da brljaju do mile volje. Ne mogu ih sprečiti siroti geografi. Ali zato programski jezici, tu se ne usuđuju... Ne mogu se trenutno setiti, ima siguran sam na sijaset nemačkih, francuskih pokrajina, regija, koje imaju Novo u svom imenu. Eto Nova Kaledonija itd. Nouvelle-Aquitaine o kojoj čak nemamo ni članak. Hu hu hu! Pa mi samo imamo Prćićev transkripcioni rečnik.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:34, 4. maj 2024. (CEST)

Nova Kaledonija je ustaljeno ime, sećam se iz mojih atlasa kada sam bio dete, davnih dana... A Novu Akvitaniju imamo. — Đido (razgovor) 23:39, 4. maj 2024. (CEST)

Eto gledam. Nova Škotska je zapravo Nova Scotia. Koliko god se pravopisci trudili, vlada i vladaće šarenilo u prevođenju transkripciji stranih pojmova. Engleski jeste u proseku jači strani jezik Srbima, ali ne treba potcenjivati ostale jezike.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:39, 4. maj 2024. (CEST)

Isto tako, Nova Škotska je ime iz atlasa iz 1980-ih. — Đido (razgovor) 23:40, 4. maj 2024. (CEST)

Kolega, ne može jednom atlas, a drugi put Prćić, Šipka itd. To je već sedenje na dve stolice. Pokojni Slaja (zvali smo ga Zlaja) je govorio da Pravopis ima prednost u odnosu na druge knjige. Čak je sam počeo da piše rečnik transkripcija, jer je video da normativisti nisu sve preveli. Meni se čini da normativisti uzimaju u obzir samo onih nekoliko imena koja su njima poznata. Eto znaju za Gvam, Guam, kako god. Ipak je tamo američka vazduhoplovna baza, uporište američke moći u istočnom Pacifiku. Nije ih briga za gomilu drugih toponima, od kojih neki i nisu na engleskom jeziku.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:47, 4. maj 2024. (CEST)

Svi nazivi koje si do sada iskopao (Nova Škotska, Severozapadne teritorije...) su tako definisane i kod Prčića. Gvam je, nažalost, primer gde je ustaljeni oblik Guam namerno ignorisan od strane pojedinih urednika, koji su insistirali na Gvam. Lingvisti tu se nisu izjasnili, ni Klajn, ni Prčić, ni Šipka. — Đido (razgovor) 23:58, 4. maj 2024. (CEST)

Evo primera korišćenja imena Guam u knjizi iz 1957. godine, pre 67 godina, što pravobranioci pravopisa ne smatraju dovoljno starim da bi bilo ustaljeno (u istom dahu govoreći da je granica ustaljenosti 50-70 godina). — Đido (razgovor) 00:07, 5. maj 2024. (CEST)

Gvam navodim kao primer jedne rasprave oko koje su se lomila koplja. Ili je to bio Er Srbija. He he! Ne želim da ulazim u ta zamršena pravila. Život je dovoljno komplikovan i bez toga. Vidim da pravila nisu ujednačena i prirodno postoje različita tumačenja. Ukazao sam takođe na nedoslednost u adaptaciji imena stranih pokrajina. Time bi se mogli pozabaviti i pravopisci. Relativno blizu Nju Meksika nalazi se meksička pokrajina Novi Leon. Zašto Novi Leon, a ne Nuovo Leon, kako je bliže sistemu? — Vladimir Nimčević (razgovor) 00:28, 5. maj 2024. (CEST)

Severozapadne teritorije su Northwest Territories. Ma može da se nađe kontradiktornih primera..— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:42, 4. maj 2024. (CEST)

Takođe ustaljeno ime. Uvek su se zvale Severozapadne teritorije. Evo atlasa za razgledanje. — Đido (razgovor) 23:48, 4. maj 2024. (CEST)

To "uvek" je takođe relativan pojam. :)) Kod adaptacije stranih imena naravno da postoji šarolikost. Različiti principi. Engleski pojmovi su tu i tamo ujednačeni. A šta ćemo sa francuskim, španskim, holandskim? To da prepustimo slučaju?— Vladimir Nimčević (razgovor) 00:11, 5. maj 2024. (CEST)

Koliko je Srba čulo za Novi Leon u Meksiku? Je l i to ukorenjeno? Znači bivša meksička provincija Nuevo Meksiko mora da bude Nju Meksiko, a meksička provincija Nuevo Leon može da bude Novi Leon? Kažem ja, to je prava papazjanija. Nemamo romanistu adekvatne veličine i onda normalno vlada konfuzija.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:52, 4. maj 2024. (CEST)

Nueva Galicia... Nemamo članak o Novoj Galiciji.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:54, 4. maj 2024. (CEST)

Novi Leon s jedne strane, Nueva Esparta s druge strane. Nema normativiste iz oblasti romanistike da vodi srpske enciklopediste...— Vladimir Nimčević (razgovor) 00:03, 5. maj 2024. (CEST)

Deklinacija

Imamo li neke aktivne lingviste da utvrdimo kako bi bile promene po padežima za Balzakovog čiču (Čiča Gorio)? Susrećem se sa različitim tvrdnjama (Gorio u Gorija ili Goria, ili Goriota ili), pa zato pitam. Hvala unapred. — MikyM (razgovor) 03:14, 11. maj 2024. (CEST)

Nisam lingvista, ali meni najbolje zvuči ”Gorija” -- kao ”radio” > ”radija”. — Đido (razgovor) 09:11, 11. maj 2024. (CEST)

Moralo bi "Gorioa" jer je O naglašeno u svim padežima i stoga se ne može izostavljati. — KWiki (razgovor) 14:53, 13. oktobar 2024. (CEST)

Evo, članak Devet života Onorea de Balzaka, koga je napisala Danka Ivanović sa Filološkog fakulteta i objavila u časopisu Književna istorija, kaže:

Žak Kolen (str. 131–154), poznatiji kao Votren, ali i sveštenik Karlos Herera, svojim brojnim licima iz Čiča Gorija, Izgubljenih iluzija i Sjaja i bede kurtizana

Valjda lektori časopisa o nauci o književnosti znaju padeže :)

— Đido (razgovor) 07:18, 14. oktobar 2024. (CEST)

To je "pretjerano" prilagođavanje i bilo bi tačno kad posljednje O ne bi bilo naglašeno u svakom padežu. Ovako se kvari i korijen i izgovor (Goriot - Goriota - Goriotu...). P. S.: I ja sam lektor (a učio sam i francuski). ;-) Uzmi bilo koje francusko ime ili riječ koji u izgovoru završavaju na O. Siguran sam da niko ne bi nivo rekao nivu u dativu ili Klemanso - Klemansa - Klemansu (Clemenceau). Naglašeni vokal mora se pisati upravo zbog toga što je naglašen. — KWiki (razgovor) 13:21, 14. oktobar 2024. (CEST)

Radi se o specifičnoj deklinaciji imena koja završavaju na -io, tako da primeri kao Klemanso nisu relevantni.

Evo još jednog članka, autorka je sa Instituta za srpski jezik SANU, specifično o deklinacijama imena iz stranih jezika. Za završnicu -io kaže:

Ukoliko se ime završava vokalskom sekvencom -io pojavljuje se iregularna osnova. U zavisnim padežima često se javlja hijatsko j izmeću osnovinskog vokala i padežnog nastavka. Tako dobijamo konsonantsku osnovu.

12. angažovanje Darija Foa (V 8. 3. 2001, 58); 13. prema treneru Fabiju Kapelu (V 8. 3. 2001, 58); 14. „Televizija ide u rat" Enija Remondina (VN 5. 9. 2002, 15); [...]

Spasojević, Marina (2004). „Percipiranje finalnih vokala u deklinaciji stranih muških imena i prezimena na vokal” (PDF). Naš jezik. XXXV (1-4): 145. 

Pretraživanje books.google.com pokazuje mnoge primere korišćenja deklinacije "Čiča Gorija”, i nijedne gde je ”Gorioa”

Uostalom, kroz maglu se sećam da su naše knjige iz 50-ih čak i zvale roman ”Čiča Gorije”, ali ne mogu da nađem primer. Na tu transkripciju aludira i članak Gudurićeve iznad, gde ona kaže:

U praksi se nameće pitanje: da li bi bilo praktičnije i jednostavnije propisati dosledan izgovor ije u svim slučajevima u kojima je u francuskom jeziku prisutna grafija i + samoglasnik

— Đido (razgovor) 18:52, 14. oktobar 2024. (CEST)

A kako se u srpskom izgovara Goriot, tj. je li naglasak na posljednjem slogu? Ako nije, onda stoji sve ovo što si naveo, a ako jest, onda pada u vodu jer se naglašeni samoglasnik ne može izostaviti zato što je nosilac sloga i naglaska, šta god ko tvrdio ili napisao; jednostavno, takav je naš jezik po prirodi. A francuski je u tome potpuno drugačiji (jer je naglasak UVIJEK na posljednjem slogu; nema čak ni izuzetaka od toga) i zbog toga nastaju ovakve začkoljice. Ovdje je poenta gdje je naglasak jer to utječe na deklinaciju i pisanje. — KWiki (razgovor) 12:52, 15. oktobar 2024. (CEST)

Pazi, kada ja kažem "Čiča Gório", naglasak je na prvom "o". Našem jeziku je stran naglasak zadnjem samoglasniku.

Drugo, naveo sam ti dva naučna rada naših filologa koji deklinuju -io ... -ija. Šta ima više da se tu kaže? Ako ti misliš da su u krivu, objavi naučni rad u Našem jeziku koji ih pobija. Mi imamo dovoljno izvora za "Gorija" deklinaciju, i nijedan za "Gorioa", tako da će se to promeniti samo konzensusom u struci.

— Đido (razgovor) 18:10, 15. oktobar 2024. (CEST)

Onore de Balzak

Ako neko ima kući (ili pristup) Ljudsku komediju, radim na Nacrt:Šablon:Ljudska komedija. Potrebni su prevodi dela. Na netu uglavnom ima delimična sh/hr izdanje. Može i slika sadržaja pa ću popuniti, a možete i da se priključite i dopunite sami :) Hvalaaa. — MikyM (razgovor) 22:31, 11. maj 2024. (CEST)

Nemam knjigu. Nadam se da si se snašao. — Sadko (riječi su vjetar) 11:03, 19. maj 2024. (CEST)

Nisam, šablon je i dalje u nacrtu. Našao sam hr. verziju online, a vrlo je moguće da nisu sva dela iz šablona prevedena na srpski.--MikyM (razgovor) 09:24, 29. maj 2024. (CEST)

Trenutno imam roman, izdanje iz 1961, Rijeka. Piši mi na mojoj SZR šta da ti pošaljem ili provjerim. — Sadko (riječi su vjetar) 15:40, 29. maj 2024. (CEST)

Roald Amundsen

Zar ime ovog istraživača ne bi trebalo transkribovati kao Rual Amundsen, ili je možda u pitanju ustaljeni oblik u srpskom jeziku? — Boja02 (razgovor) 09:56, 19. maj 2024. (CEST)

Tvoja sugestija mi zvuči smislenije. — Sadko (riječi su vjetar) 11:04, 19. maj 2024. (CEST)

Srpsko ime za tok-šou?

Ima li bolji prevod ove rogobatne pozajmljenice? — Đido (razgovor) 22:54, 8. jun 2024. (CEST)

Tako je nevedeno i u Srpskom rečniku novijih anglicizama (od Prčića i Co). Da ne delim link, ima pdf na netu. — MikyM (razgovor) 23:25, 8. jun 2024. (CEST)

Hvala... Ne moramo skrivati link, nije neki ilegalni, već zvanično digitalno izdanje:

• Srpski rečnik novijih anglicizama

— Đido (razgovor) 03:39, 9. jun 2024. (CEST)

Imena iseljenika sa naših prostora?

Šta ćemo sa tačkom 199. d. Pravopisa (str. 177)?

Naša imena u drugim zemljama (ljudi u dijasporama i rasejanju) pisaćemo kako zaista glase: Muloradović (u Rusiji), Petrović, Tomić (u Rumuniji) i sl.

Da li to znači da ljude nesumljivog našeg porekla, kao što su Piter Bogdanovič ili Lolita Davidovič, treba pisati sa -ić? Sa druge strane, imamo članak o Mili Jovović, koja je isto tako rođena u inostranstvu od strane naših iseljenika. Da li ona treba da bude Jovovič? Da li da Milorada Čavića prekrstimo u Čavič? Isto kao i Piter Boganovič, i on je rođen u Americi od roditelja iseljenika? Ili Kristijana Pulišića da promenimo u Pulisik? Na kraju krajeva, tako on izgovara svoje prezime.

Malo smo inkozistentni, valjalo bi to malo pojasniti....

— Đido (razgovor) 02:12, 21. jun 2024. (CEST)

Ovo je već ozbiljno pitanje i ozbiljan problem. Pošto inače pišem dosta članaka koji zahtevaju transkripcije na srpski jezik, konkretno biografije, često se susrećem sa imenima koja kulturološki (očito) „ne odgovaraju” određenom geografskom području, ja ih u većini slučajeva transkribujem po pravilima koja važe za jezik tog područja. Izuzetak su oni za koje imam kakve takve dokaze o poreklu i tom nekom originalnom imenu. Mislim da bi tako trebalo da radimo i sa ljudima poreklom sa ovih prostora koji žive i rade tamo negde vani. Npr, kod Čavića postoji pregršt izvora o njegovom prezimenu, i jasno je da je Čavić na srpskom (na engleskom bi mogao biti samo Kavik, nikako Čavič). Pulišić je isto tako ta neka druga generacija dijaspore i verujem da nije pogrešno preneti prezime u obliku kakav je sada. Mila Jovović(č) je opet rođena u Sovjetskom Savezu i njeni roditelji su nakon odlaska u SAD svoje prezime uneli u transkribovanoj formi karakterističnoj za prenos ruskih imena u engleski jezik. A i njena karijera, stvaralaštvo i život uopšteno su u potpunosti vezani za prostor Sjedinjenih Država. Tako da je ona u svakom slučaju Jovovič. Ovde je više reč o transkribovanju prilagođenom srpskom jeziku, tako da mislim da nije pogrešno pisati njeno prezime (i slična prezimena) sa ć. Ukratko, nemoguće je napraviti precizna pravila koja bi se odnosila na ovaj problem — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 08:02, 22. jun 2024. (CEST)

Imena dela

Zdravo :-) Jedan korisnik imenuje članke neobjavljenih filmova i serija u slobodnom prevodu ili na osnovu objavljenih knjiga (kada je reč o delu na osnovu kginje). To što postoji knjiga, ne znači da će i delo sa se tako zove, imamo mnogo primera. Drugi slučaj je kod filmova/serija, koje nemaju ni knjugu a članci a nazivi članak su na srpskom. Šta kažu pravila/smernice i pravopis? Da li se članci pišu sa originalnim imenom dok ne stigne zvanicni srpski prevod i sa eventualnim preusmerenjem, ili može tako nezvanično i samostalno da se prevodi? Ja sam praktikovao original + navođenje slobodnog prevoda. — MikyM (razgovor) 20:19, 26. jun 2024. (CEST)

Trebalo bi u originalu ostaviti, ali mislim da nije pogrešno napisati ime filma na srpskom ako knjiga već ima prevod i obrnuto — ImStevan 15:57, 27. jun 2024. (CEST)

Za sada me interesuje (zbog uređivačkih ratova) kako je definisano i kako je po pravilima. U nekoj raspravi, ako je bude, možemo da iznosimo i lične stavove pa i da glasamo za promene.--MikyM (razgovor) 19:04, 27. jun 2024. (CEST)

Verujem da je do sad ostavljano u originalu ako ne postoji zvaničan prevod — ImStevan 20:22, 27. jun 2024. (CEST)

Ukoliko ne postoji zvaničan prevod na srpski jezik, sva imena umetničkih dela (slike, romani, muzička dela), filmova, serija itd., se pišu u originalu. Može se navesti slobodan prevod, to je čak i poželjno, ali se mora naglasiti da je reč o slobodnom prevodu, dok zvaničan naziv ostaje u originalu — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:44, 28. jun 2024. (CEST)

Razumem ovu tačku gledišta, ali ne mogu reći da je odobravam. Uzmemo za primer Netfliks ili Dizni+, koji, koliko mi je poznato, nisu lokalizovani na srpski jezik. Ako neko od njih odluči da napravi adaptaciju pod naslovom 20,000 Leagues Under the Sea, da li treba da naslov ostavimo u originalu iako je knjiga na kojoj je film zasnovan prevedena kod nas? Da li naslov serije Loki treba da pišemo u originalu na latinici ako je članak na ćirilici?

Takođe, šta je sa delima na malo "opskurnijim" jezicima? Da li je bolje nasloviti članak kao 红海行动 ili kao Operacija Crveno more ako nije preveden kod nas? Koliko sam primetio samo ja i @Ruach Chayim: pišemo članke o filmovima i serijama koje još nisu izašle, pa pozivam njega da da svoje mišljenje na ovu temu. — Boja02 (razgovor) 10:08, 28. jun 2024. (CEST)

Nemamo mi tu nikakvog prostora i slobode da odobravamo nešto ili ne. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku i uređuje se u skladu sa pravilima koje nam daje Pravopis srpskog jezika. A Pravopis je što se ove teme tiče i više nego jasan. Dok god nemamo zvanično ime nekog filma na srpskom jeziku, pišemo u originalu. Što se tiče, na primer filmova na kineskom, japanskom, hebrejskom jeziku i slično, svakako naslov nećemo ostaviti u originalnoj grafiji, ali ćemo zao koristiti ono ime koje je zvanično u međunarodnoj distriuciji tog dela. Tako da kineski film 红海行动 svakako u naslovu nećemo pisati na kineskom pismu, jer je besmisleno, ali hoćemo kao Operation Red Sea jer to ime stoji i na zvaničnom posteru filma. Dakle, koristimo originalna imena ispisana latiničnim ili ćiriličnim pismom (u slučajevima kod ruske, ukrajinske, mongolske kinematografija), odnosno grčkim pismom, jer su to pisma poznata srpskom jeziku. Kod ostalih, uslovno rečeno egzotičnih pisama, koristimo međunarodni distributerski naziv. Ukratko:

Operation Red Sea (kin: 红海行动), u slobodnom prevodu na srpski jezik Operacija Crveno more je kinesko-honkoški film.... — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:03, 28. jun 2024. (CEST)

A ako npr. neki kineski film nije uopšte prikazivan van Kine, i samim tim nije preveden ni na jedan drugi jezik? — Boja02 (razgovor) 15:58, 28. jun 2024. (CEST)

Pošto tu nema prevoda, onda bi verovatno koristili naslov koji koristi engleska Vikipedija, pošto je to najverovatnije naslov preko kog bi neko ko priča srpski za taj film saznao ili kucao u pretraživač, a to je verovatno samo romanizacija naslova, a ako nema ni tamo, onda sami da romanizujemo naslov — ImStevan 17:23, 28. jun 2024. (CEST)

Znam šta konkretno hoćeš da kažeš ali, kinesi pravopis koristi pinjin kao zvanični način transkripcije na latinično pismo, tako da ćeš prebaciti na pinjin i onda u tom obliku na latiničnom pismu (jer bi to bio zvaničan naziv) i napisati naziv filma — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:05, 1. jul 2024. (CEST)

Ili ćeš ko neki, da odbaciš pravila i daš sebi za pravo da svoje neslaganje sa pravilima/smernicama koristiš da naslovljavaš članke kako želiš i ignorišeš ostalo. Treba pratiti rad, delovati i sankcionisati ignorisanje. --MikyM (razgovor) 10:09, 1. jul 2024. (CEST)

 Komentar: Stojim iza apsolutno svega što je izneo urednik Boja02. Ukoliko se nekad pojavi „kukolj” — pokrenuti raspravu. Time bih zatvorio ovu temu. — ‎רוח חיים (razgovor) 16:17, 28. jun 2024. (CEST)

Sijera Leone - muški ili ženski rod?

Članak je napisan kao da je ”Sijera Leone” u muškom rodu, ali meni jako zvuči kao ženski rod. Prvo, Sijera je ženskog roda (kao Sijera Nevada, koja je u pravopisnom rečniku). Isto tako, naleteo sam na raspravu na Reditu o hrvatskoj upotrebi, i tamo kažu da se njihovi jezikoslovci već pre 50 godina dvoumili oko istog pitanja, bez odgovora.

Mišljenja?

— Đido (razgovor) 22:27, 3. jul 2024. (CEST)

@Đido Delim mišljenje sa tobom kolega. Boki ☎ ✎ 23:12, 3. jul 2024. (CEST)

U izvorima na našem jeziku je isto dvojako, ima i ženskog i muškog roda. Kada je u nominativu, tendencija je da se koristi ženski rod: "Sijera Leone je povukla priznanje Kosova"... Ako nije u nominativu, izgleda da novinari često koriste muški rod: "Premijer Sijera Leonea je..."

Mislim da meni ovo zvuči ženski jer, strukturno, ima oblik ženskog imena praćeno "prezimenom".

— Đido (razgovor) 23:27, 3. jul 2024. (CEST)

A neki put novinari (i lektori, ako uopšte postoje) dignu ruke i ne menjaju po padežima 🙂: "Ana Brnabić [...] sastala sa premijerom Sijera Leone Dejvidom Sengehom" — niti "premijerom Sijere Leone", niti "premijerom Sijera Leonea" — Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 23:28, 3. jul 2024. (CEST)

@Đido Nekako mi nikako ne može kroz grlo taj Sijera Leone ... Boki ☎ ✎ 23:32, 3. jul 2024. (CEST)

Sijera ženski, Leone muški rod, a pošto je prva reč u ženskom rodu onda bi trebalo sve da ide u ženski rod. Ili da ih proglasimo nebinarnima hehe — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:35, 4. jul 2024. (CEST)

Superbol ili Superboul ili Super boul?

Treba mi neka mišljenja o transkripciji termina "Super Bowl" (i izvedenog termina "Serbian Bowl") i generalno imenice "Bowl"... Trenutno imamo šareniš transkripcija:

• Superbol
• Serbijan boul
• Superboul LIV poluvreme
• Stadion Rouz boul
• ...

Mislim da bi to trebalo to standardizovati, ali nisam siguran kako. Izgovor reči "bowl" različiti rečnici različito daju:

• "bol"
  • Merriam-Webster
  • The Free Dictionary

• "boul"
  • Vocabulary.com
  • Cambridge
  • Oxford Learner's Dictionary
  • Dictionary.com
  • Collins
  • Longman
  • Britannica

Izgleda da Vikirečnik daje razlog zašto:

Boul je praktično svuda, ali neki Amerikanci ga izgovaraju "bol".

Kada dodamo i Pravopis, koji kaže da "ow" kombinacija slova tipično daje "ou" zvuk, izgleda da sve treba da bude "boul", ali bih voleo da proverim mišljenja pre standardizacije.

Druga stvar je da li je ime finala NFL-a "Super boul" ili "Superboul"? Po svemu, trebalo bi odvojeno. Robna marka je eksplictno dve odvojene reči, i engleska vikipedija definiše "Superbowl" kao "A misspelling of Super Bowl, U.S. American football championship game of the NFL".

— Đido (razgovor) 02:02, 23. jul 2024. (CEST)

Definitivno je „boul”, a ne „bol”, kao i pravilniji i češći način pisanja i izgovaranja. Brzom proverom, izgleda da je „Superboul” forma koja se najviše koristi u srpskom, što bi prema prepoznatljivosti bio naslov članka, a u uvodniku može da se navede da treba da se piše „Super boul” — ImStevan 10:48, 23. jul 2024. (CEST)

Ima prilično korišćenja fraze odvojeno:

https://www.google.com/search?q=%22super+boul%22+-superboul+-%22super+bol%22+site%3Ars

Znači, odvojeni oblik nije nepoznat kod nas. Čak i RTS i Politika ga (nekonzistentno) koriste. Radije bih nazvao članak pravilno. Uvek će ostati preusmerenje.

— Đido (razgovor) 17:45, 23. jul 2024. (CEST)

Treba ići Superboul, kao jedna reč. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:35, 23. jul 2024. (CEST)

Zašto? ”Super boul” je ispravna transkripcija, i, kao što vidimo, prilično prisutna u našoj štampi. — Đido (razgovor) 20:51, 23. jul 2024. (CEST)

Zato što struka tako kaže, a ne polupismeni novinari koji danas uređuju pisane i elektronske medije u ovoj moralno raspaloj zemlji. A ti ako si već naumio da pišeš po svome, ne shvatam zašto si uopšte i postavio ovo pitanje. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:17, 24. jul 2024. (CEST)

Struka kaže ”Super boul”. Hteo sam da izbegnem ratovanje izmenama, jer sam prilično siguran da će se neko naći uvređen. — Đido (razgovor) 20:22, 24. jul 2024. (CEST)

Pretpostavljam da imaš referencu te struke. Inače je i naše fudbalsko prvenstvo jelte Super liga, filmski heroj je Super Men i tako — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:30, 24. jul 2024. (CEST)

Struka (Pravopis) kaže, kada su odvojene reči, one se i odvojeno prenose. Superliga je ime lige, i piše se spojeno (stilizovano SuperLiga). Supermen je spojeno i u originalu (Superman). Ovde, u originalu je ”Super Bowl", dve reči. — Đido (razgovor) 23:42, 24. jul 2024. (CEST)

Superliga je ime lige, a Sipermen je spojeno i u originalu??? Jel ti čitaš šta pišeš? Namerno sam naveo ove primere sa prefiksom „super”, da bih te naveo na zaključak da je reč o jedinstvenom imenu događaja, takmičenja i ličnosti. I Superliga i Superboul su jedno te isto, sportsko takmičenje. Kod prenosa stranih termina u srpski jezik koristi se prilagođena transkripcija, ključna reč je prilagođena. A ovde prilagođeno može biti samo kao jedna reč Superboul, ili da se piše sa crticom Super−boul (što je opet prilično rogobatno, mada pravopisno ispravno i dozvoljeno), odnosno da se naziv ostavi u originalu, a članak prevede na srpski (to takođe nije zabranjeno). I dalje tražim referencu iz Pravopisa za ovu tvoju tvrdnju, „kada su ovojene reči, one se i odvojeno prenose”. I nemoj molim te, zarad svog digniteta ovde, praviti ovakve zaključke, jer ovo je stvarno blamantno — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:22, 25. jul 2024. (CEST)

Sipermen je spojeno i u originalu???

Vidi en:Superman

Super boul je jedna utakmica, koja se piše u originalu Super Bowl. Obe reči su zadržale osnovno značenje, gde je Bowl vrsta utakmice gde pobednik dobija nekakav trofej (bowl). Imamo Šugar boul, Rouz boul, itd. Super boul je još jedna takva. Nema nikakve osnove spajati ih, jer su i u originalu odvojene. Isto tako postoji Serbijan boul na kraju prvenstva Srbije u američkom fudbalu.

— Đido (razgovor) 18:54, 25. jul 2024. (CEST)

Supermen je kovanica dve reči za izmišljenog liga, baš kao i Akvamen, Spajdrmen.... Ja tebi uporno tražim referencu za to što tvrdiš, ti meni uporno daješ laička objašnjenja. Kod naše Superlige u fudbalu stoji SuperLiga, jasno je da naš pravopis ne dozvoljava ovakve eskapade. Kod Engleza veliko slovo unutar reči služi da odvoji delove te reči i to se i čita kao dve reči, Super liga. Ali naš Pravopis dozvoljava pravljenje kovanica, zato sam naveo Spajdermena (čovek pauk). Bowl nije nikakva vrsta utakmice kako si ti naveo, to je obična činija, u sportskom kontekstu pehar, i mi to možemo prevesti kao Veliko finale, finalna serija, utakmica za pehar itd. A Superboul kao jedna reč je doslovno vlastito ime tog događaja. I ostali događaji slične tematike koje si naveo bi trebalo da se pišu kao jedna reč, i Šugarboul, i Serbijanboul, i Rouzboul itd. Nadam se da je sada bar malo jasnije. Pusti kraju englesku vikipediju, a posebno pusti kraju naše novinare i novinske članke — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 08:34, 26. jul 2024. (CEST)

a) U originalu, Super Bowl je odvojeno. Spojeno pisanje je eksplicitno napomenuto kao neispravno pisanje u kontekstu engleskog jezika.

b) U originalu, Superman je spojeno, tako da se prenosi kao Supermen.

g) Naša liga se u stvari zove Super liga (v. FSS). Naziv SuperLiga je samo stilizovanje za potrebe logoa/marketinga.

d) "bowl" može da znači utakmica: Vidi

• Merriam-Webster: bowl [5] football: a postseason game between specially invited teams
• Cambridge Dictionary: bowl: (in the US) a special game of American football usually played after the season has finished

đ) Uopšte me ne tangiraju domaći novinari, govorim samo o pravopisu. Podaci o broju pominjanja termina ”Super boul” su tu da se otkloni mogućnost da se ”Superboul” tretira kao ustaljeni oblik, što očigledno nije.

— Đido (razgovor) 09:26, 26. jul 2024. (CEST)

O kojem pravopisu ti govoriš? Ni jednu jedinu referenci koja vodi na bilo koji sajt koji se bavi pravopisom srpskog jezika se ne pozivaš. Briga me šta kažu Englezi. Da privedemo ovo kraju [1] — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:04, 26. jul 2024. (CEST)

Pravopis, t. 197 v. : u utvrđivanju transkripcije načelno se polazilo od izgovora imena u izvornom jeziku [...] (2) treba tražiti da prilagođeno pisanje ostane u jasnom odnosu prema izvornome i da se od njega ne udaljava više nego što je neophodno,

Dakle, Super boul -- izvorno pisanje je odvojeno, i izgovara se odvojeno (https://www.dictionary.com/browse/super-bowl). i, shodno tome, da bi prilagođeno pisanje bilo u jasnom odnosu prema izvornom, piše se odvojeno.

— Đido (razgovor) 10:25, 26. jul 2024. (CEST)

https://imgur.com/TXLlnpC.png — Đido (razgovor) 10:26, 26. jul 2024. (CEST)

Pa ti si fenomen. Ali doslovno. Uporno se pozivaš na engleske izvore, koje niko živ ne spori, iz Pravopisa srpskog jezika citiraš opšte pravilo koje veze sa ovim nema. Ti čoveče ne razlikuješ semantiku od sintakse, alooo

Prvi deo složenica super piše se spojeno: supernova, supermarket, superoksid, supersoničan, superheroj, superračunar, superveleslalom, Supermen.

Kada super dobije značenje prideva i poseban naglasak piše se odvojeno: kupio sam super računar, sinoć je bila super žurka.

— ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:34, 26. jul 2024. (CEST)

Super u ”Super boul” nije pridev. "Super boul” je vlastito ime manifestacije, utakmice. — Đido (razgovor) 18:32, 26. jul 2024. (CEST)

S kim ja ulazim u rasprave o ozbiljnim stvarima, tačno nisam normalan — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 08:58, 28. jul 2024. (CEST)

Molim da se rasprava nastavi na Razgovor:Superbol. — Đido (razgovor) 20:34, 26. jul 2024. (CEST)

Korejanci u streličarstvu

Da li mi neko može pomoći oko transkripcije korejskih strelaca? U pitanju su: Kim Je-deok, Kim Woo-jin (postoji članak Kim U-Đin, ali nisam siguran koliko je tačna transkripcija), Lee Woo-seok, Lim Si-hyeon, Nam Su-hyeon i Jeon Hun-young.— Marko Stanojević (razgovor) 15:33, 3. avgust 2024. (CEST)

@Marko Stanojević: Imena sa dva sloga odvojena crticom treba spajati, pošto je to jedno ime, a ne dva. Tako da (mislim) da bi bilo:

• Kim Je-deok — Kim Đedok
• Kim Woo-jin — Kim Uđin
• Lee Woo-seok — Li Usok
• Lim Si-hyeon — Im Šihjen
• Nam Su-hyeon — Nam Suhjen
• Jeon Hun-young — Con Hunjon (mada možda bi zbog konzistencije trebalo Hunjong?)

— ImStevan 16:13, 3. avgust 2024. (CEST)

@ImStevan: Hvala puno.— Marko Stanojević (razgovor) 16:20, 3. avgust 2024. (CEST)

Za korejski jezik ne postoje pravila transkripcije, a pošto je korejski u preko 80% slučajeva identičan kineskom, preporučuje se korištenje pravopisnih normi vezanih za kineski, kada je to moguće naravno. Malo koristiit IPA zapise i to je to. Jedno je sigurno, ime koje se u njihovoj tradiciji piše u dva sloga kod nas se prenosi kao jedna reč — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:33, 3. avgust 2024. (CEST)

 Komentar: @ImStevan: Koliko si siguran da se kod Woo gubi „V” i da je kod Jeon „C” umesto „Đ”? — SimplyFreddie (razgovor) 16:49, 25. avgust 2024. (CEST)

@SimplyFreddie: Slušajući kako se izgovara, 80% — ImStevan 17:21, 25. avgust 2024. (CEST)

Jaija Sinvar

„Jaija” ili nešto drugo? — ‎רוח חיים (razgovor) 16:04, 7. avgust 2024. (CEST)

Jahja. Čak Pravopis navodi to ime kao primer transkripcije. — Đido (razgovor) 17:36, 7. avgust 2024. (CEST)

I RTS koristi ”Jahja”...

https://www.rts.rs/vesti/svet/5367612/pojas-gaze-hamas-izrael-egipat-potera.html — — Đido (razgovor) 17:37, 7. avgust 2024. (CEST)

Jahja je arapsko ime Ivana Krstitelja (H se itekako izgovara, a posljednje A ima dužinu). — KWiki (razgovor) 14:50, 13. oktobar 2024. (CEST)

Christopher von Uckermann

„Kristofer von Ukerman” ili nešto drugo? — ‎רוח חיים (razgovor) 22:50, 26. avgust 2024. (CEST)

Meni izgleda prosto "Kristofer Ukerman"... U španskom, U je U (isto i u izvornom nemačkom), i španska vikipedija (es:Christopher Uckermann) kaže da se generalno predstavlja vez "von" / "fon". — Đido (razgovor) 00:29, 27. avgust 2024. (CEST)

E sad, da li je fon ili von, po španskim pravilima bi bilo "von", ali treba znati kako se stvarno izgovara. Ne bi me začudilo uopšte da je nemački izgovor zadržan. — Đido (razgovor) 00:41, 29. avgust 2024. (CEST)

Prevod

Ćao, ažurirao sam neke informacije na stranici Rinascita Basket Rimini koristeći ChatGPT jer ne govorim vaš jezik. Možete li proveriti da li ima pravopisnih grešaka koje treba ispraviti? Nadam se da nema :) Tekst je prilično kratak. Hvala!!! — Giallone (razgovor) 08:58, 10. septembar 2024. (CEST)

Ćao, ispravio sam par gramatičkih/pravopisnih grešaka, tako da mi se čini da je sada tekst manje-više kako treba.

Značilo bi mi da neko ko se bavi sportskim temama takođe baci pogled. — --Kizule (razgovor) 15:37, 10. septembar 2024. (CEST)

Hvala!!! — Giallone (razgovor) 16:33, 10. septembar 2024. (CEST)

SEO optimalizacija veb-sajta

Pozdrav, postavio sam diskusiju na stranici za razgovor ali evo da je postavim i ovde da čujem vaše mišljenje.

Boki ☎ ✎ 10:59, 19. septembar 2024. (CEST)

Adriaan Valckenier

Nizozemski kolonijalni upravnik aktivan tokom prve polovine 18. vijeka: da li je Valkenir ili Valkenijer? — Sadko (riječi su vjetar) 12:33, 29. septembar 2024. (CEST)

Rekao bih Valkenijer — ImStevan 13:32, 29. septembar 2024. (CEST)

Hvala Stevane. — Sadko (riječi su vjetar) 18:34, 29. septembar 2024. (CEST)

Po pravopisu, Valkenir (IE se prenosi kao I).

https://imgur.com/417Nqyv.png

— Đido (razgovor) 22:55, 29. septembar 2024. (CEST)

Prekursor ili prekurzor

Imamo veliko šarenilo u člancima što se tiče naziva ovog pojma (sam članak je oslovljen Prekurzor (hemija). Termin potiče od latinske reči praecursor. U Rečniku MS nisam uspeo naći ovu odrednicu kao ni u Pravopisnom rečniku. Da li se ovde S prenozi kao S ili kao Z? Koliko vidim, uglavnom preovladava oblik sa S u različitim izvorima. — Vukan ® 09:35, 1. oktobar 2024. (CEST)

Gore pomenuti članak je imenovan na bazi Vujaklijinog leksikona, (Milan Vujaklija (1980). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 738. ) u kome se navodi:

prekurzija (lat. praecursio) prethođenje, predgredenje.

prekurzor (lat. praecursos) prethodnik; preteča (npr. Jovan Krstitelj kao preteča Hristov).

prekurzoran (lat. praecursorius) prethodni, uvodni.

--Dcirovic (razgovor) 18:13, 1. oktobar 2024. (CEST)

Koliko se ja sećam, prekurzor je bila zapadna varijanta u srpskohrvatskom jeziku. Pretraga gomile zakonske regulative koristi ekskluzivno "prekursor":

• https://pravno-informacioni-sistem.rs/unifiedSearch?q=прекурсор (11 rezultata)
• https://pravno-informacioni-sistem.rs/unifiedSearch?q=прекурзор (0 rezultata)

Generalna pretraga domena .rs pokazuje ~4200 rezultata za prekursor i ~480 rezultata za prekurzor. Ako suzimo pretragu na domen .ac.rs (akademske institucije), masovno preovladava "prekursor", ima samo par dokumenata koji sadrže "prekurzor".

Takođe, pretražio sam malo i Google Books. Pronašao sam "prekursor" u knjizi "Mikrobiologija" iz 1964. g. i u Poljoprivrednoj enciklopediji iz 1967. g.

Sam važeći pravopis iz 2010 kaže, u t. 192. v:

Ima izvesnih neujednačenosti s/z uz sonante i na sastavu složenih reči, ali i u tome su se stvorile postojane navike: resekcija - rezolucija, persona - verzija, konsonant - konzervator; konsultacija - konzul. Sve ovo dobro reguliše spontani izražajni običaj, koji treba poštovati.

Po meni, to treba biti prekursor. Zvuči bolje, i mnogo široj upotrebi.

— Đido (razgovor) 19:29, 1. oktobar 2024. (CEST)

Hvala na iscrpnom odgovoru. I ja bih se pre odlučio za prekursor. Iskreno, nisam se nigde u stručnoj literaturi susreo s oblikom na Z. A u rečniku, pravopisu, pravopisnom rečniku, rečniku jezičkih nedoumica se nigde ne pominje. Osim g. Vujaklije, čini se da se i stručnjaci pre opredeljuju za prekursor. — Vukan ® 10:42, 2. oktobar 2024. (CEST)

Cvana

Cvana jezik ili Cvana (jezik)? — ‎רוח חיים (razgovor) 19:09, 6. oktobar 2024. (CEST)

Cvana (jezik) — ImStevan 19:48, 6. oktobar 2024. (CEST)

Dosadašnja praksa:

• Komi (narod) - Komi (jezik) ili komski jezik
• Telugu (narod) - Telugu (jezik) ili teluški jezik
• Hmong (narod) - Hmong (jezik) ili hmonški jezik

Znači, treba biti: Cvana (narod) - Cvana (jezik) ili cvanski jezik. — Radovan ⁂ 20:36, 6. oktobar 2024. (CEST)

Oblik „Cvana (jezik)” ima smisla isto koliko i oblik „Srbi (jezik)”. Jezik kojim govori narod koji se zove Srbi je srpski, Poljaci govore poljskim, Japanci japanskim, Etiopljani amharskim itd. Ne vidim zašto bi neki manji narodi bili izuzetak. Dakle cvanski (ili cvanijski) jezik, komski (komijski) jezik, teluški, hmonški. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:12, 8. oktobar 2024. (CEST)

Slažem se ovde... Treba koristiti pridevske oblike kad god je moguće. — Đido (razgovor) 09:27, 8. oktobar 2024. (CEST)

@NikolaB i Đido: Slažem se da je pridjevski oblik mnogo bolji, ali dosadašnja praksa na sr.vp nam govori nešto drugo. Naravno, izmene svih naslova bez saglasnosti zajednice bi bile čist avanturizam. Radovan ⁂ 10:46, 11. oktobar 2024. (CEST)

Komi (jezik) je preimenovano u Komski jezik, Telugu (jezik) u Teluški jezik, i izgleda da se zadržalo. Velika većina jezika ima pridevski oblik. Možda ima nekoliko koji su za zagradom (jezik): Ainu (jezik), i naravno, Afrikans, koji jedan urednik uporno odbija da prihvati kao "Afrikanerski jezik", iako je to ustaljeni, stariji naziv jezika u srpskom. Ima verovatno još primera, ali nisu česti. — Đido (razgovor) 18:55, 11. oktobar 2024. (CEST)

Našao sam oblik "cvanski jezik" u našim vestima, 2012. godine:

RTS: Afrika i Srbija na vezi

U Africi engleski govori 18 posto stanovništva, a tu su još i jezici: afrikans, ndebelski, pedijski, svazijski, congajski, cvanski, vendski, skoski, i zulu.

— Đido (razgovor) 19:14, 11. oktobar 2024. (CEST)

@CarRadovan: Dpsadašnja praksa na sr vikipediji je da nema prakse, i uglavnom su urednici u mnogim temama prepušteni sami sebi. Naši jezičari po svemu sudeći nemaju neku ozbiljniju nameru da se posvete tim nekim praktičnim jezičkim pitanjima. U 2024. godini mi nemamo nikakva praila za transkripcije sa korejskog, vijetnamskog, malajskog i sličnih jezika koje danas koriste stotine miliona ljudi. A i pravila koja imamo su prilično jadnjikava u većini slučajeva. Ali se zato bave nečim što se zove rodno osetljivi jezik i izmišljaju zanimanja i pojmove, pa smo dobili advokatkinje, psihološkinje, borkinje, trenerke.... red bi bio da smisle i kontra rodni naziv za polne organe. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:24, 11. oktobar 2024. (CEST)

Da bi bili pošteni, naši jezički stručnjaci se u stvari bore protiv izmišljenih rodno-osetljivih izmena u zakonu. — Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 22:43, 11. oktobar 2024. (CEST)

Tjencin

Tjencin ili Tjenđin? Naslov nam stoji „Tjencin”, a u članku se pominje isključivo „Tjenđin”. — ‎רוח חיים (razgovor) 16:19, 11. oktobar 2024. (CEST)

Tjenđin je transkripcija po pravopisu, ali pravopisni rečnik u dodatku eksplicitno navodi izuzetak:

Tjencin (trad. kin., a ne "Tjenđin"), t. 228

Takođe, Pravopisni rečnik isto kaže:

Tjencin (ne Tjenđin)

Tačka 228. kaže:

Bez obzira na pravila, treba izuzeti iz njihovog delovanja niz kineskih imena ukorenjenih u našoj izražajnoj tradiciji. Tu dolaze: [...] gradovi Peking (ne "Bejđing"), Nanking (ne "Nanđing"), Čun(g)king (ne "Čungđing"), Tjencin (ne "Tjenđin"), pa i Šangaj (radije nego precizirano Šanghaj).

— Đido (razgovor) 18:50, 11. oktobar 2024. (CEST)

Da upravu si, treba isključivo Tjencin. Bivša urednica ovog projekta Maduixa se sasvim korektno pozvala na Pravopis i razloge odstupanja zbog ukorjenjenog naziva. Međutim, postoje neki urednici koji misli da svijet počinje od njih, pa bi takvi transkribovali i ukorjenjena imena, a u ovom slučaju ono bi zaista glasilo Tjenđin. Ali, to je pogrešno, i po Pravopisu koristimo samo ukorjenjeno ime. Ja ću prepraviti tekst članka. — Radovan ⁂ 19:01, 11. oktobar 2024. (CEST)

Ja već prepravio 🙂 — Đido (razgovor) 19:03, 11. oktobar 2024. (CEST)

@Đido: Bravo! — Radovan ⁂ 19:05, 11. oktobar 2024. (CEST)

Ovde je sve jasno — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:26, 11. oktobar 2024. (CEST)

Hvala uredncima koji su se oglasili i Đidu jer je prepravio članak. — ‎רוח חיים (razgovor) 18:48, 13. oktobar 2024. (CEST)

Kategorije o singlovima po godinama

Kolega KWiki je pokrenuo dobro pitanje. Doduše pre dve godine, ali sam primetio tek sad, jer je napravio izmenu gde menja "pominjanje".

Pošto bi izmene bile masovnije, ne bih ništa da radim na svoju ruku, te iz tog razloga pokrećem ovu temu "da vidimo šta ćemo-kako ćemo". — --Kizule (razgovor) 13:14, 13. oktobar 2024. (CEST)

Većina kategorija koje se tiču godinâ koriste ”Tema u XXXX." format. — Đido (razgovor) 07:08, 14. oktobar 2024. (CEST)

No, to se ne može odnositi na djela: uvijek je "Film / pjesma / knjiga / album iz 1978." A "Film u 1978." odnosilo bi se na tu cjelokupnu umjetnost u datoj godini. Ne znam kako radi Cat-a-lot; možda je upotrebljiv za ovo. — KWiki (razgovor) 13:14, 14. oktobar 2024. (CEST)

Jeste upotrebljiv, ali treba i preimenovati same kategorije. Pošto ih ima dosta, najbolje pod korisnik-bot zastavicom ili pomoću bota, da se ne bi pretrpale skorašnje izmene i Medijaviki blokirao na pola, jer može da se desi da proceni da bi to preopteretilo servere pa da zaustavi u toku preimenovanja.

Kad se radi pod botom ili sa korisnik-bot pravom, onda nema tih problema. — --Kizule (razgovor) 18:23, 14. oktobar 2024. (CEST)

Izvinjavam se, ni ja nisam na vreme video diskusiju koju je @KWiki: pokrenuo na SZR ove kategorije. Način imenovanja kategorija ne potiče od mene, već sam se samo nadovezao na pređašnju praksu. Za početak mi je bio cilj bio da se to sve sakupi i razvrsta na iole dosledan način. Preimenovanje je zaista najmanji problem. Ukoliko se odlučimo na to, ja ću ga obaviti za jedan dan. — DJ0302 (razgovor) 13:18, 2. novembar 2024. (CET)

Stari/novi gradovi

Šta raditi sa Starim i Novim gradovima (problematika se veže za one u BiH)? „Stari Grad” i „Novi Grad” ili „grad” ostaje malim slovom kao i u ovim opštinama u Srbiji? — ‎רוח חיים (razgovor) 16:05, 19. novembar 2024. (CET)

Po pravopisu, opštine "Stari grad" i "Novi grad" u Sarajevu (federacijskom i Istočnom) bi trebale biti sa malim slovom "grad". Ja se u to neću uplićati, jer sam bio uvučen u uređivački rat oko istih, gde su me ubeđivali da pravopis ne važi za opštine u Republici Srpskoj i moje su izmene poništavane, i bilo je administratora koji su bili protiv mene.

Vidi Razgovor s korisnikom:Đido/Arhiva_4 § Pogrešna_preimenovanja.

— Đido (razgovor) 23:27, 19. novembar 2024. (CET)

@Đido Kao što je Marko već rekao u pomenutoj diskusiji, da se ne ponavljam

Višečlani nazivi pojedinih jedinica lokalne samouprave u Republici Srpskoj, kao i u Federaciji Bosne i Hercegovine, ne predstavljaju dijelove određenih jedinica lokalne samouprave, već lična imena tih jedinica lokalne samouprave. Dakle,kada spomenete Istočni Stari Grad, time ne mislite na istočni dio (nekog) starog grada, već ste se referisali na jedinicu lokalne samouprave čiji službeni naziv ,to jeste vlastito ime (višečlano, bez pomoćnih riječi) glasi „Istočni Stari Grad”.

Dakle, Istočni Stari Grad ako su u pitanju mesta u BiH kao što je već Marko objasnio.

Kolega @Sadko je isto tako napomenuo sledeće

Bilo bi dobro ostaviti siže rasprave, komentar na SZR članka Istočno Sarajevo, kako ne bismo kroz nekoliko mjeseci ili godina imali novi krug debate oko zatvorenog pitanja.

Ovo je napisano u maju 2024. godine tako da, diskusija je gotova.

✨Boki✨ 💬 📝 10:26, 20. novembar 2024. (CET)

Ja se i dalje ne slažem sa Markom. Po čemu su gradske opštine Sarajeva drugačije od gradskih opština drugih gradova? I “Stari grad” u Beogradu je isto tako “vlastito višečlano ime jedinice lokalne samouprave”.

U svakom slučaju, te vetrenjače više napadam.

— Đido (razgovor) 16:58, 20. novembar 2024. (CET)

@Đido Čovek je lepo objasnio u svom iskazivanju, i kao što vidiš većina ljudi se složila, ne samo administratori kao što si ti rekao, ali ti opet pokušavaš da nametneš svoje a odgovor koji je Marko dao je sasvim jasan. Diskusija je gotova još u maju ove godine i nema potrebe je opet potezati. ✨Boki✨ 💬 📝 19:49, 20. novembar 2024. (CET)

Koliko god se ljudi složilo, i dalje je pravopisno neispravno. — Đido (razgovor) 19:55, 20. novembar 2024. (CET)

Slažem se sa Đidom. Zašto je sarejevski „Stari Grad”, a beogradski i novosadski „Stari grad”? Čudno. — ‎רוח חיים (razgovor) 21:59, 20. novembar 2024. (CET)

@Ruach Chayim A da pročitaš diskusiju koja je na Đidovoj stranici za razgovor čiji je link postavljen, veruj mi veoma lako ćeš naći odgovor na tvoje pitanje. Stvarno nekad treba samo malo pogledati i odgovor se nađe. ✨Boki✨ 💬 📝 23:41, 20. novembar 2024. (CET)

@Boki: Pročitao sam već ranije. Međutim, ovde se ne dovodi u pitanje Sarajevo u RS, nego Opština Stari grad (Sarajevo) = Opština Stari grad (Novi Sad) = Gradska opština Stari grad (Beograd). — ‎רוח חיים (razgovor) 23:56, 20. novembar 2024. (CET)

@Ruach Chayim Izvini, ali posle ovog tvog odgovora, ja stvarno ne znam šta više da kažem i na koji način da objasnim ono što je već detaljno objašnjeno. Prepustiću drugima da pokušaju jer su očigledno moji pokušaji uzaludni. ✨Boki✨ 💬 📝 00:02, 21. novembar 2024. (CET)

@Boki: Rešiće se i ovaj problem, u to nema sumnje. Do tada živeli i beogradski i sarajevski i novosadski Stari grad. — ‎רוח חיים (razgovor) 00:09, 21. novembar 2024. (CET)

@Ruach Chayim Problem je u tome što je problem još odavno rešen i lepo je Sadko rekao u prošloj diskusiji da je pitanje rešeno. Jedini razlog zašto se opet o ovome diskutuje je zbog toga što si ti potegao ovu temu zbog toga što, verovatno, nisi ni gledao da se o ovome diskutovalo pre nekoliko meseci što je sasvim realna činjenica jer ni sam to ne radim. Ja shvatam da se ti slažeš sa Đidom ali ti moram reći da grešiš jer meni, kao nekom ko baš i nije neki stručnjak za srpsku gramatiku, je sve kristalno jasno onim što je Marko objasnio u prethodnoj diskusiji. Ja stvarno ne znam šta drugo da kažem u vezi toga. ✨Boki✨ 💬 📝 00:14, 21. novembar 2024. (CET)

@Boki: Ponavljam, ovde su u pitanju Opština Stari grad (Sarajevo) i Opština Novi grad (Sarajevo). Pun fokus je na njima. U tamošnjoj raspravi se diskutovalo o Opština Istočni Stari Grad, Opština Istočno Novo Sarajevo i dr. što ovde ne dovodim u pitanje. — ‎רוח חיים (razgovor) 00:23, 21. novembar 2024. (CET)

@Đido Ja stvarno ne razumem po kojoj osnovi ti i dalje misliš da je pravopisno neispravno kad se Marko stvarno potrudio da i sa pravopisne strane ti objasni da nisi u pravu. Ne bih stvarno više da produbljujem jer je situacija i diskusija veoma jasna. ✨Boki✨ 💬 📝 23:43, 20. novembar 2024. (CET)

Pravopis, t. 40:

Vlastita imena pišu se velikim početnim slovom. Vlastita imena mogu biti jednočlana i višečlana. Višečlana vlastita imena pišu se velikim početnim slovom prve reči, ostale reči malim, osim kada su same po sebi vlastita imena. U nekim višečlanim imenima, prvenstveno u nazivima država i naseljenih mesta, sve reči se pišu velikim početnim slovom, izuzimajući u njihovom sklopu pomoćne ('gramatičke') reči (veznike, predloge, članove i sl.).

Opština Stari grad, Opština Istočni Stari grad nisu ni države niti naseljena mesta.

— Đido (razgovor) 07:32, 21. novembar 2024. (CET)

Pravopis, t. 50:

Velikim slovom pišu se geografska imena - imena država, (kon)federalnih i autonomnih jedinica, naseljenih mesta, kontinenata, geografskih područja, oblika reljefa, voda i posebno imenovanih zemljišnih parcela. Ako su nazivi država, (kon)federalnih i autonomnih jedinica i naseljenih mesta (zasebnih naseobina) višečlana imena, sve reči pišu se velikim slovom, izuzimajući pomoćne reči (veznike, predloge, članove - ako nisu na početku); u ostalim slučajevima velikim slovom piše se samo prva reč, druge samo ako su same po sebi vlastita imena.

— Đido (razgovor) 07:59, 21. novembar 2024. (CET)

Stari grad (istočni ili ne) nije zasebno naseljeno mesto, niti je autonomna, ni (kon)federalna jedinica, ni država. — Đido (razgovor) 08:01, 21. novembar 2024. (CET)

Ono što je napisao Marko na Đidovoj stranici za razgovor, koja je linkovana par pasusa iznad, je ispravno. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:24, 20. novembar 2024. (CET)

Aleksander Fan der Belen

„Fan”, „Van” ili kako? Takođe, definitivno treba malim slovom. — ‎רוח חיים (razgovor) 16:12, 23. novembar 2024. (CET)

Austrijanac, dakle trenutna transkripcija je korektna. Plus, u originalu je velikim slovom, Van, tako da veliko slovo ostaje. — Đido (razgovor) 17:08, 23. novembar 2024. (CET)

Saraiki (Arabic script)

Naziv na srpskom — Milićević (razgovor) 15:12, 6. decembar 2024. (CET)

@Đido možeš li pomoći? — Milićević (razgovor) 17:37, 7. decembar 2024. (CET)

Pošto se radi o etničkoj grupi i jeziku, i, pretpostavljam, kao ni ja, ni ti neznaš ni za jedan izvor na srpskom jeziku koji ih pominje, mislim da treba da izmislimo etnonim i pridev. Ja lično ne volim kada se ostavlja originalna reč, jer nije u duhu srpskog jezika. Moj predlog je ”Saraikanci” i ”Saraikanski jezik”, ali sam otvoren i za druge konstrukcije. — Đido (razgovor) 18:48, 7. decembar 2024. (CET)

Nisam išao sa ”Sarajkanci”, koje bi bilo još prirodnije, jer originalna transkripcija je Sarā'īkī, gde apostrof služi da naglasi da zvuci ”a” i ”i” su odvojeni, a ne diftong. — Đido (razgovor) 19:04, 7. decembar 2024. (CET)

Ako mogu i ja da pomognem malo iz onoga što sam našao na internetu.

Pošto jezik Saraiki koristi arapsko pismo, koje se značajno razlikuje od srpske ćirilice ili latinice, često se koristi fonetska transliteracija. Svako slovo ili izraz na Saraiki se mapira na srpske zvukove, koji se zatim pišu srpskim pismom (ćirilicom ili latinicom). Na primer:

• • Saraiki reč (na arapskom pismu): 𑖯𑖿𑖤𑖯 (sāṛī)
  • Srpska transliteracija (ćirilica): Sariji
  • Srpska transliteracija (latinica): Sariji
• Izgovor: Izgovor će takođe zavisiti od specifičnih zvukova u Saraiki koji ne postoje u srpskom jeziku. Saraiki ima razne retrofleksne i aspirirane zvukove, koji će biti adaptirani na najbliže srpske zvukove.

— ✨Boki✨ 💬 📝 19:32, 7. decembar 2024. (CET)

Šta je ”iki” deo u nazivu ”Sara'iki”? — — Đido (razgovor) 21:56, 7. decembar 2024. (CET)

@Đido

Iz onoga što sam mogao iskopati, „Iki“ u nazivu „Sara'iki“ nije samo gramatički element već nosi duboko kulturno i regionalno značenje. On označava pripadnost narodu i kulturi iz južnog Pendžaba i obližnjih regiona, te istovremeno podvlači važnost jezika kao ključnog dela njihovog identiteta. — ✨Boki✨ 💬 📝 22:18, 7. decembar 2024. (CET)

Pa onda, po kom osnovu ga izostavljamo? ”Sariji” izbacuje to ”iki”. — Đido (razgovor) 22:20, 7. decembar 2024. (CET)

 Komentar: Valjalo bi da dođemo do nekog rešenja (28 miliona govornika), na enwiki je navedeno i Siraiki i Seraiki a nama bliskom jeziku - ruskom Siraйki, a sirajki kolega prevodilac na makedonski. Nadam se da sam bio od pomoći — Milićević (razgovor) 23:59, 7. decembar 2024. (CET)

Korisnik:Sonja.pvk/pesak

Treba mi provera valjanosti transkripcije imena. Originalni članak na enviki en:Balzac and the Little Chinese Seamstress (film) — Milićević (razgovor) 10:44, 12. decembar 2024. (CET)

Tione Jayden Merritt & Lil Tjay

Transkripcija imena američkog repera — Milićević (razgovor) 12:04, 13. decembar 2024. (CET)

Tajoun Džejden Merit, a za umetničko ime Lil Tidžej? Prvo sam mislio Ti-Džej ali to bi bilo Lil TJ — ImStevan 12:24, 13. decembar 2024. (CET)

Hvala Stevo — Milićević (razgovor) 14:31, 13. decembar 2024. (CET)

Squid Game

Pozdrav. S obzirom da se radi o izuzetno posećenom članku i još poznatijoj seriji, valjalo bi ukoliko bi neko želeo da pomogne s transkripcijom imena glumaca/uloga. Znam da je transkripcija sa korejskog jezika nepostojeća pa je malo komplikovanija situacija, ali hajde nekako da rešimo problem. Dobrodošla je bilo čija pomoć. — ‎רוח חיים (razgovor) 21:39, 27. decembar 2024. (CET)

Ovde se opet postavlja staro-novo pitanje da li se ime ujedinjuje ili piše odvojeno, jer nije sa crticom sigurno. Uredio sam članak na osnovu presedana Kim Džong Una, jer mislim da je to bio konsenzus tokom raznih rasprava na ovu temu — ImStevan 07:02, 28. decembar 2024. (CET)

Ime se ujedinjuje, koristimo isti model kao i za kineski jezik. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:39, 30. decembar 2024. (CET)

Yettel

Kolega @Ruach Chayim je premestio članke Yettel Srbija i One Crna Gora na latinične naslove, iz razloga "što kompaniju drže stranci".

Mislim da to nema veze, ali bih voleo da čujem od ostalih mišljenje. Primarno sam pokrenuo ovu temu zbog dva označena preusmerenja za brzo brisanje, jer nisam siguran šta da radim. — --Kizule (razgovor) 07:16, 31. decembar 2024. (CET)

Ja se isto ne slažem da su ta premeštanja valjana. Po meni, trebaju biti Yettel Srbija i One Crna Gora. — Đido (razgovor) 09:14, 31. decembar 2024. (CET)

Što se tiče crnogorskog operatera, kako vidim zvaničan naziv kompanije je „One Crna Gora DOO” i mislim da bi tako trebalo i da bude napisano, u originalu sve latinicom. Kombinacija latinice i ćirilice u naslovima i nije baš najidealnija opcija, tako da nisam pametan kako to rešiti. Možda je opcija sa zagradom najbolja „Yettel. (Srbija)”, pošto imamo i Yettel. (Mađarska), Yettel. (Bugarska). Na sajtu vidim da je zvanično ime uopšteno Yettel. (sa tačkom). Objašnjenje da „članak treba biti na latinici jer su vlasnici stranci”, kako je kolega naveo, je zaista besmisleno, jer članak bez ikakvih problema može biti i Jetel Srbija. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:22, 31. decembar 2024. (CET)

Prvo, oblike preduzeća (DOO, d. o. o., AD, GmbH...) generalno izostavljamo iz imena preduzeća. Drugo, ”Crna Gora” u nazivu preduzeća je srpsko ime države, i treba se pisati po pravopisu (ćirilicom u ćiriličnom tekstu, latinicom u latiničnom). To što u Crnoj Gori mnoga preduzeća ne koriste ćirilicu u poslovanju nije merodavno za pravopisnu ispravnost imena. — Đido (razgovor) 09:31, 31. decembar 2024. (CET)

Ovo „drugo” evo prvi put čujem. Da tebe nema tačno bih umro nepismen i u zabludi. Većina preduzeća i u Srbiji ne koristi ćirilicu u svom poslovanju i to apsolutno nema nikakve veze sa Pravopisom ovog jezika i načinom na koji se uređuju članci na ovom odeljku vikipedije. One Црна Гора je slobodna interpretacija i kao takvoj joj nije mesto na ovom sajtu. Uzgred, kao neko ko se kune u Pravopis, trebalo bi da znaš da se imena kompanija pišu u kurzivu. I stvarno bi bilo u najmanju ruku kolegijalno, da se prestaneš urednicima obraćati s visoka, malo je bezveze — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:16, 31. decembar 2024. (CET)

Pre nego što kreneš da bacaš drveće, razmisli malo o svom tonu govora. Meni izgleda kao da me direktno napadaš, i nije prvi put. — Đido (razgovor) 23:53, 31. decembar 2024. (CET)

Pravopis, tačno, ne pominje eksplicitno, mešanje pisama, ali ja i dalje daje prednost ćirilici:

Takav, istina redak, suživot dvaju pisama, za nas s jedino prihvatljivim redosledom savladavanja i prioritetom upotrebe — ćirilica pa latinica [...]

I dalje mislim da nije u duhu pravopisa da se nesumnjivo srpske reči pišu latinicom u ćiriličnom tekstu.

— Đido (razgovor) 00:08, 1. januar 2025. (CET)

Ti odgovaraš na moje komentare sa „kao prvo”, pa „kao drugo” i slično, i onda ja imam napadan ton. I jedno pitanjce, kad već teramo mak na konac, jel ovo tvoje „nesumljivo” iz rečenice iznad izveeno od „sumljati”? — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:11, 2. januar 2025. (CET)

 Komentar: Jetel, A1 itd... dovoljno je staviti u zagradu Srbija (ćirilicom ako je članak na ćirilici). Slično je bilo i sa Crnogorskim telekomom dok @MareBG: nije vratio; kao da Crnogorci govore nekim stranim jezikom pa eto mora na latinici. — Milićević (razgovor) 13:11, 31. decembar 2024. (CET)