Dobročinstvo
Dobročinstvo ili altruizam (od lat. alter — „drugi”) jest nesebična briga za dobrobit drugih. Termin označava životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade.[1] To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao „nesebično“ jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom određenju, dobročinstvo bilo jedna određena vrsta prosocijalnog (za društvo) ponašanja.
Reč „altruizam” je popularizovao (i verovatno skovao) francuski filozof Ogist Kont na francuskom, kao altruisme, za antonim egoizma.[2][3] On je tu reč izveo iz italijanskog altrui, što je pak izvedeno iz latinskog alteri, što znači „drugi ljudi” ili „neko drugi”.[4]
Altruizam u biološkim opservacijama u terenskim populacijama dnevnih organizama je individua koja vrši radnju koja ih košta (na primer, zadovoljstvo i kvalitet života, vreme, verovatnoća preživljavanja ili razmnožavanja), ali koristi, direktno ili indirektno, drugoj individui, bez očekivanja reciprociteta ili naknade za tu radnju. Stajnberg predlaže definiciju altruizma u kliničkom okruženju, to jest „namerne i dobrovoljne radnje koje imaju za cilj da poboljšaju dobrobit druge osobe u odsustvu bilo kakvih spoljnih nagrada“.[5] U izvesnom smislu, suprotnost altruizma je inat; opaka radnja koja šteti drugome bez lične koristi.
Naučna gledišta
[uredi | uredi izvor]Antropologija
[uredi | uredi izvor]Esej Marsela Mausa Poklon sadrži odlomak pod nazivom „Beleška o milostinji“. Ova beleška opisuje evoluciju pojma milostinje (i po implikaciji altruizma) od pojma žrtve. U njemu on piše:
Milostinja je plod moralnog shvatanja dara i sreće s jedne strane, i pojma žrtve, s druge strane. Velikodušnost je obaveza, jer Nemesis osvećuje siromahe i bogove zbog viška sreće i bogatstva određenih ljudi koji bi se toga trebali osloboditi. Ovo je drevni moral dara, koji je postao načelo pravde. Bogovi i duhovi prihvataju da deo bogatstva i sreće koji im je ponuđen i do sada uništen beskorisnim žrtvama treba da služi siromašnima i deci.
Evoluciona objašnjenja
[uredi | uredi izvor]
U nauci etologija (proučavanju ponašanja životinja), i uopštenije u proučavanju društvene evolucije, altruizam se odnosi na ponašanje pojedinca koje povećava sposobnost drugog pojedinca, a smanjuje sposobnost dobrotvora.[6] U evolucionoj psihologiji ovo se može primeniti na širok spektar ljudskih ponašanja, kao što su dobročinstvo, hitna pomoć, pomoć koalicionim partnerima, bakšiš, pokloni udvaranja, proizvodnja javnih dobara i ekologija.[7]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada
- ^ „altruism (n .)”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ Teske, Nathan (2009). Political Activists in America: The Identity Construction Model of Political Participation. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. str. 101. ISBN 9780271035468.
- ^ Ciciloni, Ferdinando (1825). A Grammar of the Italian Language. London: John Murray. str. 64.
- ^ Steinberg, David (2010). „Altruism in medicine: its definition, nature, and dilemmas”. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics. 19 (2): 249—57. PMID 20226108. S2CID 30534335. doi:10.1017/s0963180109990521.
- ^ Bell, Graham (2008). Selection: the mechanism of evolution
. Oxford: Oxford University Press. str. 367–368. ISBN 978-0-19-856972-5.
- ^ Pat Barcaly. The evolution of charitable behaviour and the power of reputation. In Roberts, S. C. (2011). Roberts, S. Craig, ur. Applied Evolutionary Psychology. Oxford University Press. ISBN 9780199586073. doi:10.1093/acprof:oso/9780199586073.001.0001.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Oord, Thomas (2007). The Altruism Reader. Philadelphia: Templeton Foundation Press. ISBN 978-1-59947-127-3.
- Oord, Thomas (2010). Defining Love. Grand Rapids: Brazos Press. ISBN 978-1-58743-257-6.
- Batson, Charles (1991). The Altruism Question. Mahwah: L. Erlbaum, Associates. ISBN 978-0-8058-0245-0.
- Nowak, M. A. (2006). „Five Rules for the Evolution of Cooperation”. Science. 314 (5805): 1560—1563. Bibcode:2006Sci...314.1560N. PMC 3279745
. PMID 17158317. doi:10.1126/science.1133755. - Fehr, E.; Fischbacher, U. (2003). „The nature of human altruism”. Nature. 425 (6960): 785—791. Bibcode:2003Natur.425..785F. PMID 14574401. S2CID 4305295. doi:10.1038/nature02043.
- Comte, Auguste, Catechisme positiviste (1852) or Catechism of Positivism, tr. R. Congreve, (London: Kegan Paul, 1891)
- Knox, T. (1999). „The volunteer's folly and socio-economic man: some thoughts on altruism, rationality, and community”. Journal of Socio-Economics. 28 (4): 475—967. doi:10.1016/S1053-5357(99)00045-1.
- Kropotkin, Peter, Mutual Aid: A Factor of Evolution (1902)
- Oord, Thomas (2004). Science of Love. Philadelphia: Templeton Foundation Press. ISBN 978-1-932031-70-6.
- Nietzsche, Friedrich, Beyond Good and Evil
- Pierre-Joseph Proudhon, The Philosophy of Poverty (1847)
- Lysander Spooner, Natural Law
- Matt Ridley, The Origins of Virtue
- Oliner, Samuel P. and Pearl M. Towards a Caring Society: Ideas into Action. West Port, CT: Praeger, 1995.
- Axelrod, Robert (1984). The Evolution of Cooperation. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02121-5.
- Dawkins, Richard (1989). The Selfish Gene. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286092-7.
- Wright, Robert (1995). The Moral Animal. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-679-76399-4.
- Madsen, E. A.; Tunney, R. J.; Fieldman, G.; Plotkin, H. C.; Dunbar, R. I. M.; Richardson, J. M.; McFarland, D. (2007). „Kinship and altruism: A cross-cultural experimental study”. British Journal of Psychology. 98 (Pt 2): 339—359. PMID 17456276. doi:10.1348/000712606X129213.
- Wedekind, C.; Milinski, M. (1996). „Human Cooperation in the simultaneous and the alternating Prisoner's Dilemma: Pavlov versus Generous Tit-for-tat”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 93 (7): 2686—2689. Bibcode:1996PNAS...93.2686W. PMC 39691 . PMID 11607644. doi:10.1073/pnas.93.7.2686 .
- Monk-Turner, E.; Blake, V.; Chniel, F.; Forbes, S.; Lensey, L.; Madzuma, J. (2002). „Helping hands: A study of altruistic behavior”. Gender Issues. 20 (4): 65—70. S2CID 144977956. doi:10.1007/s12147-002-0024-2.
- Public Library, Brooklyn (1919). Bulletin of the Brooklyn Public Library.
- Mydans, Seth (20 September 2007). Monks Pressure Myanmar Junta (New York Times). Retrieved 20 September 2007 from "The New York Times
- Nyanatiloka Mahathera (4th ed., 1980). Buddhist Dictionary: Manual of Buddhist Terms and Doctrines. Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. ISBN 955-24-0019-8. Available on-line at Budsas.org
- Pāli Text Society (PTS) (1921–1925). The Pāli Text Society's Pāli-English dictionary. London: Chipstead. Available on-line at Uchicago.edu Arhivirano 2021-07-25 na sajtu Wayback Machine
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (1997). Tanhavagga: Craving (Dhp XXIV). Available on-line at Accesstoinsight.org
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (2001). The Group of Fours (Itivuttaka 4). Available on-line at Accesstoinsight.org
- Tsongkhapa & Alexander Berzin (trans.) (2001). The Abbreviated Points of the Graded Path. Available on-line at StudyBuddhism.com
- Bell G (2008). Selection: The Mechanism of Evolution. Oxford: Oxford University Press. str. 367–368. ISBN 978-0-19-856972-5.
- Okasha S (2008). „Biological altruism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 20. 7. 2013.
- „altruism (n .)”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Pristupljeno 19. 9. 2014.
- Teske N (2009). Political Activists in America: The Identity Construction Model of Political Participation. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. str. 101. ISBN 9780271035468.
- Ciciloni F (1825). A Grammar of the Italian Language. London: John Murray. str. 64.
- Davies NB, Krebs JR, West SA (9. 4. 2012). „11”. An Introduction to Behavioural Ecology. John Wiley & Sons. str. 307—333. ISBN 978-1-4443-3949-9.
- Galliard, Jean-François Le; Ferriére, Regis; Dieckmann, Ulf (2003). „The Adaptive Dynamics of Altruism in Spatially Heterogeneous Populations”. Evolution (na jeziku: engleski). 57 (1): 1—17. ISSN 1558-5646. doi:10.1111/j.0014-3820.2003.tb00211.x.
- Alcock A (2009). Animal Behavior (9th izd.). Sinauer Associates. ISBN 978-0878932252.
- Trivers RL (1971). „The Evolution of Reciprocal Altruism”. The Quarterly Review of Biology. 46 (1): 35—57. JSTOR 2822435. S2CID 19027999. doi:10.1086/406755.
- Williams, G.C. (1972) Adaptation and Natural Selection: A Critique of Some Current Evolutionary Thought. Princeton University Press. ISBN 0-691-02357-3
- Smith JM (1964). „Group selection and kin selection”. Nature. 201 (4924): 1145—1147. Bibcode:1964Natur.201.1145S. S2CID 4177102. doi:10.1038/2011145a0.
- Dawkins R (1995). River Out of Eden. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-06990-3.
- Dawkins R (1994). „Burying the Vehicle Commentary on Wilson & Sober: Group Selection”. Behavioral and Brain Sciences. 17 (4): 616—617. doi:10.1017/s0140525x00036207. Arhivirano iz originala 2006-09-15. g.
- Dennett DC (1994). „E Pluribus Unum? Commentary on Wilson & Sober: Group Selection”. Behavioral and Brain Sciences. 17 (4): 617—618. doi:10.1017/s0140525x00036219. Arhivirano iz originala 2007-12-27. g.
- Pinker, S. (2012). The False Allure of Group Selection. Edge, Jun 19, 2012. http://edge.org/conversation/the-false-allure-of-group-selection
- Hamilton WD (jul 1964). „The genetical evolution of social behaviour. I”. Journal of Theoretical Biology. 7 (1): 1—16. Bibcode:1964JThBi...7....1H. PMID 5875341. doi:10.1016/0022-5193(64)90038-4.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Zalta, Edward N. (ur.). „Biological Altruism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Altruism on In Our Time at the BBC. (listen now)
- „The Good Show”. Radiolab. Sezona 9. Epizoda 1. New York. 14. 12. 2011. WNYC.
- Richard Kraut (2016) Altruism Stanford Encyclopedia of Philosophy
