Pređi na sadržaj

D (slovo ćirilice)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ćirilično slovo Д
Brojna vrednost: 4
Pozicija u Unikodu
Veliko: U+0414
Malo: U+0434
Slova
srpske azbuke
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Slova ostalih
slovenskih jezika
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Slova
neslovenskih jezika
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Istorijska
slova
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Sva slova ćirilice

Д д (Д д; iskošeno: Д д ili ) je ćiriličko slovo,[1] ekvivalent latiničnom slovu D i grčkom slovu delta (Δ δ).

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Ćiriličko slovo Д je nastalo od grčkog slova Delte (Δ δ).

U staroslovenskoj azbuci ime slova je bilo dobro, što je značilo »dobro«.

U ćiriličkom brojevnom sistemu, slovo Д je imalo vrednost broja 4.

Najveća razlika imeđu Д i moderne Delte (Δ) je u tome što slovo Д ima »nožice« ispod osnove slova. »Nožice« su pozajmljene iz vizantinskog uncijalnog oblika velikog Delta.

Д, kao i Л, ima dva tipografička oblika: stariji oblik u kojoj je vrh u obliku špica (kao Delta), i noviji oblik u kojoj je vrh ravan. Novija varijanta se prvi put pojavila u sredini ⅩⅨ stoleća. Danas, velika većina fontova koristi noviji oblik, dok se stariji smatra više stilskim i zbog toga ga veoma malo fontova koristi (najpoznatiji je font »Baltika«, dizajniran 1951‒52).

ruski pisani oblik

U ruskom pisanom obliku, oblik malog slova je sličan latiničkom slovu ⟨d⟩: ⟨д⟩. Južnoslovenska tipografija preferira oblik koji je nalik na malo latiničko ⟨g⟩. Oblik koji je sličan latiničkom ⟨g⟩ se koristi u ruskim školama.

Ruski, ukrajinski, beloruski i bugarski oblik velikog pisanog slova Д je identičan latiničkom pisanom D jer štampani oblik nije dovoljno lak za pisanje. Srpski i makedonski koriste drugačiji oblik koji liči na broj 2, koji je nepoznanica u Rusiji.

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Najčešće predstavlja zvučni zubni ploziv, /d/, sem kada se u ruskom jeziku nađe na kraju reči i pred bezvučnim suglasnikom, gde prelazi u (/t/) i kada stoji ispred palatalizirajućeg samoglasnika, gde prelazi u /dʲ/.

Slična i srodna slova

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. str. 42. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 5. 2011. g. Pristupljeno 2023-09-12. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.