Individualizam
| Deo serije o |
| libertarijanizmu |
|---|
Individualizam je filozofski pravac mišljenja, osećanja i htenja koji ističe da je čovek odvojen i drugačiji od drugih i da je celovita i nedeljiva ličnost.[1][2] Individualizam podrazumeva osoben sistem vrednosti, teoriju ljudske prirode i određena politička, ekonomska, socijalna i verska uverenja i stavove. Po individualistima, sve vrednosti moraju se sagledavati kroz prizmu čoveka, individue, kojoj se pripisuje najviši značaj. Kao teorija ljudske prirode, individualizam insistira na tome da će interesi normalne odrasle jedinke na najbolji način biti zadovoljene ako se jedinki dozvoli maksimalna sloboda, uz odgovornost za odabir ciljeva i sredstava kojima će te ciljeve postići.
Individualisti promovišu ostvarivanje svojih ciljeva i želja i vrednuju nezavisnost i samopouzdanje[3] i zalažu se za to da interesi pojedinca treba da imaju prednost nad državom ili društvenom grupom[3] dok se suprotstavljaju spoljnom mešanju u sopstvene interese društva ili institucija poput vlade.[3] Individualizam se često definiše kao kontrast totalitarizma, kolektivizma i korporativnih društvenih oblika.[4][5]
Individualizam čini pojedinca svojim fokusom[1] i stoga počinje „sa osnovnom premisom da je ljudska jedinka od primarnog značaja u borbi za oslobođenje“.[6] Anarhizam, egzistencijalizam, liberalizam i libertarijanizam su primeri pokreta koji ljudskog pojedinca uzimaju kao centralnu jedinicu analize.[6] Individualizam uključuje „pravo pojedinca na slobodu i samoostvarenje“.[7]
Individualizam je korišćen kao izraz koji označava „kvalitet postojanja pojedinca; individualnost”,[3] u smislu „posedovanja individualnih karakteristika; osobenosti”.[3] Individualizam je takođe povezan sa umetničkim i boemskim interesima i stilovima života gde postoji tendencija ka samostvaranju i eksperimentisanju za razliku od tradicije ili popularnih masovnih mišljenja i ponašanja,[3][8] kao što su humanistička filozofska stanovišta i etika.[9][10]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]U engleskom jeziku reč individualizam prvi put je uvedena kao pežorativ utopijskih socijalista poput Ovenita krajem 1830-ih, iako je nejasno da li je na njih uticao sveti simonijanizam ili su to samostalno smislili.[11] Pozitivnija upotreba izraza u Britaniji našla je primenu u spisima Džejmsa Elišame Smita, koji je bio milenarijanista i hrišćanski izraelit. Iako je bio rani sledbenik Roberta Ovena, on je na kraju odbacio njegovu ideju kolektivnog vlasništva i u individualizmu pronašao „univerzalizam” koji je omogućio razvoj „izvornog genija”. Bez individualizma, Smit je tvrdio da pojedinci ne mogu steći imovinu kako bi povećali svoju sreću.[11] Vilijam Makal, još jedan unitarijanski propovednik i verovatno Smitov poznanik, došao je nešto kasnije, iako pod uticajem Džona Stjuarta Mila, Tomasa Karlajla i nemačkog romantizma, do istih pozitivnih zaključaka u svom delu Elementi individualizma iz 1847. godine.[12]
Individua
[uredi | uredi izvor]Individua je osoba ili bilo koji određeni predmet u zbirci. U 15. veku i ranije, a takođe i danas u oblastima statistike i metafizike, pojedinac znači „nedeljiv“, tipično opisujući bilo koju numerički jedinstvenu stvar, ali ponekad znači „osoba“ kao u „problemu vlastitih imena“. Od 17. veka pojedinac ukazuje na odvojenost, kao u individualizmu.[13] Individualnost je stanje ili kvalitet postojanja kao individualno biće; osoba odvojena od svega sa jedinstvenim karakterom posedujući svoje potrebe, ciljeve i želje u poređenju sa drugim osobama.[14]
Princip individuacije
[uredi | uredi izvor]Princip individuacije, ili principium individuationis,[15] opisuje način na koji se stvar identifikuje kao drugačija od drugih stvari.[16] Za Karla Junga, individuacija je proces transformacije, pri čemu se lično i kolektivno nesvesno dovodi u svest (pomoću snova, aktivne imaginacije ili slobodne asocijacije primrera radi) kako bi se asimiliralo u čitavu ličnost. To je potpuno prirodan proces neophodan za integraciju psihe.[17] Jung je smatrao da je individuacija centralni proces ljudskog razvoja.[18] U delu Psihička i kolektivna individuacija, Gilbert Simondon je razvio teoriju individualne i kolektivne individuacije u kojoj se individualni subjekt posmatra kao posledica individuacije, a ne kao uzrok. Tako se pojedinačni atom zamenjuje beskonačnim ontološkim procesom individuacije. Individuacija je uvek nedovršen proces, koji uvek ostavlja „predindividualnu“ zaostalu tačku, koja sama po sebi omogućava buduće individuacije.[19] Filozofija Bernarda Stiglera oslanja se i modifikuje rad Gilberta Simondona na individuaciji, a takođe i na sličnim idejama u Fridriha Ničea i Sigmunda Frojda. Za Stiglera, "ja, kao psihička individua, mogu biti posmatran samo u odnosu na nas, koji smo kolektivni pojedinac. Ja je zasnovano na usvajanju kolektivne tradicije, koju nasleđuje i u kojoj mnoštvo ja priznaju jedno drugom postojanje."[20]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b "Individualism" on Encyclopædia Britannica Online
- ^ Ellen Meiksins Wood. (1972). Mind and Politics: An Approach to the Meaning of Liberal and Socialist Individualism. University of California Press. str. 6. ISBN 0-520-02029-4.
- ^ a b v g d đ „"individualism" on The Free Dictionary”. Arhivirano iz originala 2019-05-17. g. Pristupljeno 2009-12-21.
- ^ Biddle, Craig (20. 2. 2012). „Individualism vs. Collectivism: Our Future, Our Choice”. The Objective Standard. 7 (1).
- ^ Hayek, F.A. (1994). The Road to Serfdom. United States of America: The University of Chicago Press. str. 17, 37–48. ISBN 0-226-32061-8.
- ^ a b L. Susan Brown. (1993). The Politics of Individualism: Liberalism, Liberal Feminism, and Anarchism. Black Rose Books Ltd.
- ^ Ellen Meiksins Wood. (1972). Mind and Politics: An Approach to the Meaning of Liberal and Socialist Individualism. University of California Press. str. 6–7. ISBN 0-520-02029-4.
- ^ Snyderman, George S.; Josephs, William (1939). „Bohemia: The Underworld of Art”. Social Forces. 18 (2): 187—199. ISSN 0037-7732. JSTOR 2570771. doi:10.2307/2570771.
- ^ "The leading intellectual trait of the era was the recovery, to a certain degree, of the secular and humane philosophy of Greece and Rome. Another humanist trend which cannot be ignored was the rebirth of individualism, which, developed by Greece and Rome to a remarkable degree, had been suppressed by the rise of a caste system in the later Roman Empire, by the Church and by feudalism in the Middle Ages."The history guide: Lectures on Modern European Intellectual History"
- ^ "Anthropocentricity and individualism...Humanism and Italian art were similar in giving paramount attention to human experience, both in its everyday immediacy and in its positive or negative extremes...The human-centredness of Renaissance art, moreover, was not just a generalized endorsement of earthly experience. Like the humanists, Italian artists stressed the autonomy and dignity of the individual.""Humanism" on Encyclopædia Britannica
- ^ a b Claeys, Gregory (1986). „"Individualism," "Socialism," and "Social Science": Further Notes on a Process of Conceptual Formation, 1800–1850”. Journal of the History of Ideas. University of Pennsylvania Press. 47 (1): 81—93. JSTOR 2709596. doi:10.2307/2709596.
- ^ Swart, Koenraad W. (1962). „"Individualism" in the Mid-Nineteenth Century (1826–1860)”. Journal of the History of Ideas. University of Pennsylvania Press. 23 (1): 77—90. JSTOR 2708058. doi:10.2307/2708058.
- ^ Abbs 1986, cited in Klein 2005, pp. 26–27
- ^ Gerald N. Izenberg (3. 6. 1992). Impossible Individuality: Romanticism, Revolution, and the Origins of Modern Selfhood, 1787-1802. Princeton University Press. str. 18+. ISBN 1-4008-2066-9.
- ^ Reese, William L. (1980). Dictionary of Philosophy and Religion
(1st izd.). Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press. str. 251. ISBN 0-391-00688-6.
- ^ Audi, Robert, ur. (1999). The Cambridge Dictionary of Philosophy (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 424. ISBN 0-521-63136-X.
- ^ Jung, C. G. (1962). Symbols of Transformation: An analysis of the prelude to a case of schizophrenia (Vol. 2, R. F. C. Hull, Trans.). New York: Harper & Brothers.
- ^ Jung's Individuation process Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2018) Retrieved on 2009-2-20
- ^ Gilbert Simondon. L'individuation psychique et collective (Paris, Aubier, 1989; reprinted in 2007 with a preface by Bernard Stiegler)
- ^ Stiegler, Bernard (13 May 2004). "Bernard Stiegler: Culture and Technology". Tate Modern. Arhivirano 2015-10-15 na sajtu Wayback Machine. Retrieved 26 September 2020.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Albrecht, James M (2012). Reconstructing Individualism : A Pragmatic Tradition from Emerson to Ellison. Fordham University Press.
- Brown, L. Susan (1993). The Politics of Individualism: Liberalism, Liberal Feminism, and Anarchism. Black Rose Books.
- Dewey, John (1930). Individualism Old and New..
- Emerson, Ralph Waldo (1847). Self-Reliance. London: J.M. Dent & Sons Ltd.
- Gagnier, Regenia (2010). Individualism, Decadence and Globalization: On the Relationship of Part to Whole, 1859–1920. Palgrave Macmillan..
- Dumont, Louis (1986). Essays on Individualism: Modern Ideology in Anthropological Perspective. Chicago: University Of Chicago Press. ISBN 0-226-16958-8.
- Lukes, Steven (1973). Individualism. New York: Harper & Row. ISBN 0-631-14750-0.
- Meiksins Wood, Ellen.. (1972). Mind and Politics: An Approach to the Meaning of Liberal and Socialist Individualism. University of California Press. ISBN 0-520-02029-4.
- Renaut, Alain (1999). The Era of the Individual. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-02938-5.
- Shanahan, Daniel (1991). Toward a Genealogy of Individualism. University of Massachusetts Press. ISBN 0-87023-811-6.. Amherst, MA:. .
- Watt, Ian (1996). Myths of Modern Individualism. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-48011-6.
- Barzilai, Gad.. (2003). Communities and Law. University of Michigan Press. ISBN 0-472-11315-1. Ann Arbor:. .
- Gracie, Jorge J. E (1988). Individuality: An Essay on the Foundations of Metaphysics. State University of New York Press..
- Klein, Anne Carolyn (1995). Meeting the Great Bliss Queen: Buddhists, Feminists, and the Art of the Self. ISBN 0-8070-7306-7..
- Reese, William L. (1980). Dictionary of Philosophy and Religion (1st izd.). Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press. str. 251. ISBN 978-0-391-00688-1.
- Audi, Robert, ur. (1999). The Cambridge Dictionary of Philosophy (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 424. ISBN 978-0-521-63136-5.
- Gilbert Simondon. Du mode d'existence des objets techniques. (Méot, 1958; Paris: Aubier, 1989, second edition).
- Gilbert Simondon, On the Mode of Existence of Technical Objects, Part 1, link to PDF file of 1980 translation.
- Gilbert Simondon. L'individu et sa genèse physico-biologique (l'individuation à la lumière des notions de forme et d'information). (Paris: PUF, 1964; J.Millon, coll. Krisis, 1995, second edition).
- Gilbert Simondon, The Individual and Its Physico-Biological Genesis, Part 1, link to HTML file of unpublished 2007 translation.
- Gilbert Simondon, The Individual and Its Physico-Biological Genesis, Part 2, link to HTML file of unpublished 2007 translation.
- Gilbert Simondon. L'Individuation psychique et collective. (1964; Paris: Aubier, 1989).
- Bernard Stiegler. Acting Out..
- Bernard Stiegler, Temps et individuation technique, psychique, et collective dans l’oeuvre de Simondon.
- Minkov, Michael; Dutt, Pinaki; Schachner, Michael; Morales, Oswaldo; Sanchez, Carlos; Jandosova, Janar; Khassenbekov, Yerlan; Mudd, Ben (2017). „A revision of Hofstede's individualism-collectivism dimension”. Cross Cultural & Strategic Management. 24 (3): 3. ISSN 2059-5794. doi:10.1108/ccsm-11-2016-0197.
- Inglehart, Ronald F. (2018). „Chapter 3. Global Cultural Patterns”. Cultural Evolution. Cambridge University Press. str. 40. ISBN 978-1-108-61388-0. doi:10.1017/9781108613880.
- Takano, Yohtaro; Osaka, Eiko (1999). „An unsupported common view: Comparing Japan and the U.S. on individualism/collectivism”. Asian Journal of Social Psychology. 2 (3): 311—341. ISSN 1367-2223. doi:10.1111/1467-839x.00043.
- Takano, Yohtaro; Sogon, Shunya (2008). „Are Japanese More Collectivistic Than Americans?”. Journal of Cross-Cultural Psychology. 39 (3): 237—250. ISSN 0022-0221. S2CID 145125365. doi:10.1177/0022022107313902.
- Takano, Yohtaro; Osaka, Eiko (2018). „Comparing Japan and the United States on individualism/collectivism: A follow-up review”. Asian Journal of Social Psychology. 21 (4): 301—316. ISSN 1367-2223. doi:10.1111/ajsp.12322.
- Minkov, Michael; Dutt, Pinaki; Schachner, Michael; Morales, Oswaldo; Sanchez, Carlos; Jandosova, Janar; Khassenbekov, Yerlan; Mudd, Ben (2017). „A revision of Hofstede's individualism-collectivism dimension”. Cross Cultural & Strategic Management. 24 (3): 29. ISSN 2059-5794. doi:10.1108/ccsm-11-2016-0197.
- Welzel, Christian (2013). „Chapter 2. Mapping Differences”. Freedom Rising. New York: Cambridge University Press. str. 87. ISBN 978-1-139-54091-9. doi:10.1017/cbo9781139540919.
- Beugelsdijk, Sjoerd; Welzel, Chris (2018). „Dimensions and Dynamics of National Culture: Synthesizing Hofstede With Inglehart”. Journal of Cross-Cultural Psychology. 49 (10): 1485. ISSN 0022-0221. PMC 6191680
. PMID 30369633. doi:10.1177/0022022118798505 .
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- AFS-USA (2019-10-30). „Individualism & Collectivism”. AFS-USA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 07. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-08.
- „Individualism vs. Collectivism: Our Future, Our Choice - The Objective Standard”. The Objective Standard (na jeziku: engleski). 2012-02-20. Pristupljeno 2021-07-08.
